Ove nedelje se navršava 100 godina od objavljivanja dela R.U.R., distopijske pozorišne predstave Karela Čapeka koja je uvela reč „robot“ u mnoge svetske jezike – i u naučnu fantastiku u celini. Nova izložba pod nazivom Putovanje u dubine duše robota fokusira se na to kako je Čapekova revolucionarna predstava primljena i postavljena u inostranstvu. R.U.R. (ili Rosamovi univerzalni roboti) bilo je najpopularnije delo Karela Čapeka tokom njegovog života, kako u Čehoslovačkoj, tako i u inostranstvu. Do 1923. godine, nekoliko godina nakon premijere u Pragu, distopijska predstava prevedena je na trideset jezika i postavljena u glavnim pozorištima u Evropi i preko Atlantika. Kustos izložbe Zdenek Vacek direktor je memorijala Karel Čapek, muzeja smeštenog u piščevoj letnjoj rezidenciji u mestu Stara Hut, južno od Praga. Vacek kaže sa su povodom stogodišnjice odlučili da se usredsrede na istoriju ranih stranih predstava Rosamovih univerzalnih robota i njen uticaj na pisce širom sveta.
„Posebna pažnja posvećena je prvoj produkciji u Berlinu 1923. godine, jer je scenograf, mladi umetnik Fridrih Kisler, imao izuzetnu međunarodnu karijeru. Njegova scenska postavka bila je prilično avangardna. Na primer, izobličio je glasove robota i projektovao slike na platna i na vodu koja teče. U stvari, karijere mnogih proslavljenih pozorišnih ličnosti započele su produkcijama Rosamovih univerzalnih robota. U Njujorku je, 1923. godine, mladi student glume Spencer Trasi, koji je postao velika holivudska zvezda, igrao jednog od robota (u svom brodvejskom debiju), a u Londonu u pozorištu Svetog Martina to je učinio i Sir Majkl Kejn – još jedan glumac nagrađen Oskarom.“
Publika širom sveta bila je fascinirana filozofskim i moralnim konceptima koje je Čapek istraživao u distopijskoj drami, u odnosu na tehnologiju koja je tragično skrenula sa pravog puta u slepoj potrazi za profitom – temu koju će u potpunosti razviti u svom romanu Rat ljudi i daždevnjaka. Čapekovi „roboti“ su veštački ljudi napravljeni od sintetičke organske materije u fabrici gospodina Rosama iz naslova drame da bi bili primorani da rade. Pri tom se uopšte nije razmišljalo o posledicama već poznatog procesa kad se naučnici igraju Boga, stvarajući živa i svesna bića. Vremenom se roboti – poput Čapekovih daždevnjaka – pobune zbog toga što ih njihovi ljudski gospodari eksploatišu.
Direktor memorijala Karel Čapek Zdenek Vacek primećuje da R.U.R. nije samo uvela reč robot u mnogobrojne svetske jezike, već je njeno postavljanje obeležilo dva istorijska presedana za BBC u Londonu. „Televizijski kanal BBC je emitovao radio predstavu R.U.R. 1926. godine u segmentima od 85 minuta. Bila je to prva predstava koju je BBC predstavio u celini. Do tada su emitovali samo odlomke iz drama zajedno sa komentarima. A onda je početkom 1938. godine, BBC emitovao R.U.R. na televiziji – prva svetska naučno-fantastična produkcija. Bio je to polusatni program uživo koji se emitovao dva puta. S obzirom na to da u to vreme nije postojala tehnologija snimanja, cela glumačka ekipa morala je da se vrati u studio zbog reprize predstave.“ Izložba Putovanje u dubine duše robota nalaziće se u spomen-prostoru Karel Čapek do februara 2021. godine. Pored pozorišta i zbirke predmeta, posetioci mogu da vide originalnu figuricu robota u vlasništvu porodice Čapekovog brata Jozefa, koji je izmislio reč „robot“, a koja je izvedena iz češke reči za „kmeta“ ili „prisilnog radnika“.