COVID-19 menja visoko obrazovanje, ali te promene su mnogo veće od jednostavnog prebacivanja univerziteta na pokušaj da svoja predavanja obavljaju na daljinu. Promene koje se odvijaju su holističke, transformativne i trebalo je mnogo ranije da počnu. Proširiće se i na zapošljavanje, obučavanje i, na kraju, na to kako poslodavci u osnovi kreću u pronalaženje potencijalnih kandidata za svoje organizacije. Takođe će se promeniti i sama priroda visokog obrazovanja. Pre pandemije, svi su do budućeg zaposlenja išli tradicionalnim obrazovnim putevima. Posle srednje škole, otišli bi na koledž, a neki bi posle toga odlučili da se dalje školuju na master i doktorskim studijama. Studenti su uglavnom boravili u kampusu, gde su pokušali da shvate ne samo ko su, već i čime žele da se bave i sa kim žele da rade. Taj put je zahtevao od preduzeća da posebno reaguju na ukorenjeni obrazovni model koji je određivao kako će se zaposleni spremati i obučavati – bilo da se radi o određenom skupu veština ili kulturološkom pristupu – sve u nastojanju da utvrde ko je prava osoba za njih.
Ovaj je model tokom godina doveden do pucanja, a industrija koja ga podržava – predviđa se da će do 2030. godine uložiti 10 biliona dolara na globalnom nivou – postaje sve osetljivija na promene izazvane tehnologijom koja je u poslednjoj deceniji narušavala privredne grane stare škole širom sveta, od maloprodaje preko logistike do nekretnina i još mnogo toga. Ako pogledamo cene školarina, videćemo da su se povećale za 1400 procenata, ali kad uđete u slušaonice mnogih od njih, vidite da su potpuno iste kao pre 40 godina. Inovacije su svuda oko nas, ali čini se da zaobilaze mnoge institucije visokog obrazovanja. Uz to, stručnjaci tvrde da će epidemija dovesti do smanjenja broja univerziteta. Verovatno se desetine, ako ne i stotine, univerziteta i fakulteta neće oporaviti od virusa. Predviđa se i neprekidni pad prijava na četvorogodišnje fakultete, što se nije dogodilo već nekoliko decenija.
Stručnjaci kažu da je svet visokog obrazovanja odavno trebalo da iskusi takav udarac, jer takvo napeto stanje u visokom obrazovanju neće moći još dugo da traje. Naime, smatraju da tu nešto ne funkcioniše kako treba u smislu troškova u odnosu na ono što studenti dobiju zauzvrat i može se reći da je kriza korona virusa početak pucanja takvog visokog obrazovanja. Osim toga što virus može da ubrza odloženu transformaciju u visokom obrazovanju, može da stvori mogućnosti za nastanak novih institucija koje bi ponudile alternative tradicionalnom visokom obrazovanju. Kao i kod mnogih drugih sektora, ni ovde epidemija neće biti sredstvo radikalne promene, više će virus ubrzati ono što se već dešava, pre svega u globalnim preduzećima. U poslednjoj deceniji, poslovno učenje i razvoj ( L&D ) dobija na značaju, jer su se razne tehnologije sve više primenjivale širom velikih organizacija. Procenjuje se da će globalno tržište korporativnog e-učenja porasti do 30 milijardi dolara uz 13 procenata godišnje stope rasta do 2022. godine. Taj rast je u velikoj meri bio podstaknut povećanim značajem usklađivanja sposobnosti radne snage sa stvarno potrebnim skupovima veština.
Platforme za učenje kroz iskustvo (LKSP ) i sistemi za upravljanje učenjem ( LMS ) osnovni su proizvodi koje koriste preduzeća u istraživanju i razvoju. Koriste se za nadgledanje, praćenje i upravljanje aktivnostima učenja zaposlenih. Obično služe kao digitalizovani onlajn katalozi. Softver za učenje prvenstveno je osmišljen da stvori personalizovanije iskustvo učenja i pomogne korisnicima da otkriju nove mogućnosti učenja kombinujući sadržaje za učenje iz različitih izvora, istovremeno ih preporučujući i isporučujući – uz podršku AI – kroz više digitalnih dodirnih tačaka, npr., aplikacije za stone računare, mobilne aplikacije za učenje i druge.
Značajno je spomenuti da su mnogi fakulteti i univerziteti takođe počeli da usvajaju iste obrazovne alate dok traže način da se izbore sa epidemijom. To olakšava promenu stava prema tim aplikacijama, alatima i platformama. Kompanije koje su već koristile ove alate, sada preispituju njihov potencijal. Ne morate da imate bujnu maštu da biste videli šta nas čeka. Kompanije će se sada posvetiti samom početku visokog obrazovanja gde se nalaze njihovi budući zaposleni, umesto da grade akademije za obuku i stvaraju sisteme za upravljanje učenjem kako bi neprekidno osposobljavali ljude za nove ili proširene uloge u organizaciji.
Zamislite da iskoristite ove postojeće platforme za obrazovanje i obuku za stvaranje usko specifičnih nastavnih programa za preduzeća. Profesori koji su morali da odu sa zatvorenih fakulteta mogli bi da naprave fakultet na mreži i osmisle nastavni plan i program posebno prilagođen potrebama preduzeća. Sasvim je jasno da nas čekaju neke promene, ali tek treba da vidimo da li će te promene biti povoljne. Neka radna mesta će nestati, neka će se transformisati, ali biće stvorena i nova radna mesta koja će zadovoljiti potrebe u novoj normalnosti. Najveće globalne i tehnološke kompanije imaće najviše koristi od te transformacije.
Promeniće se prioriteti u visokom obrazovanju, kao što su intelektualno otkriće, kulturno uvažavanje i rast pojedinaca – što su karakteristike obrazovanja studenata okupljenih u kampusu – koji će biti zamenjeni potragom za usko definisanim skupom stručnih veština i korporativne efikasnosti. Posledice ulaska globalnih kompanija u visoko obrazovanje neće se odnositi samo na to kako obrazujemo, zapošljavamo i obučavamo ljude, već i kako u osnovi razmišljamo o visokom obrazovanju i kako ga vrednujemo.