Novi direktor „Amazona“ sa glavom u oblaku

U utorak je Endi Džesi postao direktor kompanije „Amazon“ i tako pružio najnoviji dokaz da se tehnološki giganti u budućnosti sele u oblak. Amazon je sajt za kupovinu na mreži. Gugl se bavi pretraživanjem interneta. Majkrosoft pravi operativni sistem Windows. Većina ljudi ima takvo mišljenje o aktivnostima tri najveće tehnološke kompanije. Međutim, takve oznake su prilično zastarele jer su se tri kompanije okrenule mnogo unosnijem poslu, a to je računarstvo u oblaku. U utorak je Endi Džesi postavljen za budućeg direktora kompanije „Amazon“ i tako je pružio najnoviji dokaz da se tehnološki giganti u budućnosti sele u oblak. Džesi je poslednje dve decenije posvetio izgradnji kompanijinog poslovanja u oblaku, koje je poznato kao Amazon Web Services (AWS). Kasnije ove godine, upravljaće celom kompanijom. „To je, na neki način, krunska pobeda oblaka“, rekao je Ben Pring, koji je počeo da piše o računarstvu u oblaku još devedesetih godina prošlog veka, kad je ideja o postavljanju dragocenih informacija na računarske mreže nekih drugih ljudi za mnoge bila potpuna ludost.

Pomalo čudan i paperjast naziv „računarstvo u oblaku“ možda prikriva prave aktivnosti „Amazona“, „Gugla“, „Majkrosofta“ i njihovih manjih konkurenata. U stvari, kompanije grade ogromna skladišta ispunjena računarskim serverima, a zatim, iznajmljuju prostor na tim serverima svima kojima je potreban, od malih inovativnih kompanija do velikih korporacija, pa čak i vojsci. Kompanije i radne organizacije koje su nekada morale da ulažu ogromna sredstva da bi izgradile sopstvenu računarsku infrastrukturu i zaposlile stručnjake sada mogu da ih jednostavno i mnogo jeftinije kupe. Iznajmljujući prostor, korisnici oblaka štede znatna novčana sredstva i napor da bi napravili sopstvene farme servera, kao i rad koji bi uložili da osiguraju njihovu bezbednost.

„Računarstvu u oblaku bilo je potrebno mnogo vremena da pobedi početnu sumnjičavost“, rekao je Pring. Godinama su ljudi s nevericom, ali odlučno, govorili da nikada neće svoje poslovne podatke postaviti na internet. Možda je baš to i bila glavna pokretačka snaga razvoja te tehnologije. Možda je računarstvo u oblaku mnogo manje zanimljivo ili očigledno od, recimo, pravljenja veb-stranica za korisnike, ali ispostavilo se da je mnogo unosniji posao za kompaniju „Amazon“, koja je na oblaku zaradila 13,5 milijardi dolara samo prošle godine. „Svi najveći svetski događaji, Svetski fudbalski kup, Finale američkog fudbala, veliki rijaliti programi, svi koriste oblak“; rekao je Džesi za Njujork tajms još 2014. godine, kada su direktori tehnoloških kompanija morali da ubeđuju ljude u isplativost skladištenja podataka na daljinu. Pokrenuo je Amazon Web Services 2006. godine i postao poznat kao „šef oblaka“.

Džesi, pošto je nasledio Bezosa na mestu glavnog direktora kompanije, prati put kojim je pre njega prošao Satja Nadela, koji je uspešno vodio poslovanje u oblaku kompanije „Majkrosoft“, poznato kao Azure, pre nego što je unapređen u direktora 2014. godine. Zarada „Majkrosofta“ od poslovanja u oblaku dostigla je 16,7 milijardi dolara tokom poslednja tri meseca 2020. godine, što je za 34 procenta više nego u istom periodu 2019. godine. Što se tiče kompanije „Gugl“, njen najnoviji izveštaj o zaradi koji se pojavio u utorak, pokazuje da njena prodaja oblaka cveta, odnosno da se uvećala za 47 procenata u odnosu na prethodnu godinu, što je dvostruko veće povećanje poslovanja nego oglašavanje. Ipak, kompanija još nije ostvarila zaradu od računarstva u oblaku.

Tokom pandemije korona virusa, poslovanje u oblaku je napredovalo zbog povećane potražnje s obzirom na to da se posao obavljao na internetu, što je važilo i za kontakte sa klijentima. Međutim, napredovanje obimnog poslovanja u oblaku ima određene posledice koje prevazilaze granice finansijskih izveštaja kompanija. Pošto se podaci skladište na serverima „Amazona“ ili njenih konkurenata, suštinski je izmenjeno funkcionisanje samog interneta. Naime, kada je jedna novinarka, pre dve godine, pokušala da živi i radi bez „Amazona“ nedelju dana, nije uspela. Onemogućeno joj je da posećuje neke od svojih omiljenih veb-stranica, a nije mogla da koristi ni mnoge aplikacije na telefonu. S obzirom na to da je kompanija dominantna na polju računarstva u oblaku, ispostavilo se da je suviše snažna i nepobediva.

Prošlog meseca, recimo, kada je društvena mreža Parler pokušala da bude konzervativna alternativa Tviteru, kompanija je raskinula ugovor o oblaku, a sudija je odbio da ugovor obnovi. Društvena mreža se još nije oporavila od tog udarca.
Agencije američke vlade se, takođe, oslanjaju na usluge u oblaku. Kompanija „Amazon“ je 2019. godine podnela žalbu jer je ugovor u pružanju usluga u oblaku za Pentagon pripao „Majkrosoftu“. Parnica bi mogla da dovede do poništenja ugovora. Kompanija navodi da je Trampova administracija uticala na Pentagon da ne prihvati njenu ponudu. Ipak, ima kompanija koje nemaju poverenja u takvo poslovanje. Najpoznatija je „Fejsbuk“, koja niti kupuje niti prodaje usluge u oblaku. U avgustu je počela da gradi sedamnaesti centar za podatke za sopstvene potrebe.

Pring, nekadašnji analitičar, a sada direktor Centra za budućnost poslovanja u tehnološkoj kompaniji Cognizant kaže da postoji još mnogo prostora za razvoj oblaka, jer se tek 25-30 procenata poslovnih podataka nalazi u oblaku, a ostatak je u centrima podataka samih preduzeća. Istovremeno, reč „oblak“ sve više postaje sinonim za „internet“ „Termin je toliko sveprisutan da, na neki način, više ne obraćamo pažnju“, kaže Pring. „Kao struja, koju ne treba da objašnjavamo. Jednostavno je imamo, jednostavno je tu.“

6244-novi-direktor-amazona-sa-glavom-u-oblaku