Bard, kompanije Google, pojavljuje se šest nedelja posle Binga kompanije Microsoft.
Dugo očekivani Bard, veštački inteligentan chatbot kompanije Google, konačno je sa nama. Kompanija ga je predstavila javnosti u utorak, a svako ko ima Google nalog može da se pridruži listi čekanja da bi mogao malo da porazgovara sa Bardom. Iako je to za sada samostalna alatka, očekuje se da će Google u bliskoj budućnosti ugraditi neki deo te nove tehnologije u Google pretraživanje.
Međutim, za razliku od drugih nedavnih veštački inteligentnih i pričljivih robota, Bard se sigurno neće zaljubiti u vas niti će tvrditi da mu je cilj da zavlada svetom. Štaviše, Bard je, za sada, prilično dosadan.
Obe kompanije, Google i Microsoft, uložile su znatnu količinu sredstava da bi dominirale svetom generativne veštačke inteligencije. Mnogi u Silicijumskoj dolini smatraju da će veštačka inteligencija radikalno izmeniti i, samim tim, proširiti granice računarstva, baš kao što je to učinio mobilni telefon, i da će u potpunosti izmeniti način na koji ljudi komuniciraju, kao i mnoge grane privrede. Google mnogo ulaže u istraživanje veštačke inteligencije više od jedne decenije, a kompanija Microsoft je, umesto da pravi sopstvene modele veštačke inteligencije, mnogo uložila u startap OpenAI. Kompanija je pre šest nedelja preuzela vođstvo u toj oblasti tako što je nam je predstavila sopstvenog chatbota BingGPT kojeg pokreće veštačka inteligencija. Izgleda da je kompanija Google odlučila da uhvati korak sa Microsoftom.
U prvim interakcijama sa Bardom, može se uočiti da Googlov novi alat ima slične mogućnosti kao BingGPT. Bard može da vam predloži mesta i znamenitosti koje bi trebalo da posetite, hranu koju bi trebalo da probate ili teme o kojima biste mogli da pišete. Manje je koristan ako su vam potrebni pouzdani odgovori na neka drugačija pitanja, jer često nudi izmišljene odgovore kada ne zna onaj pravi.
Međutim, glavna razlika između Barda i BingGPT-a je u tome što je Googlov bot, bar tako izgleda na prvi pogled, smireniji i manje kontroverzan. Verovatno je tako bilo i planirano.
Čim se početkom februara pojavio Microsoftov BingGPT, odmah je pokazao svoju neobuzdanu prirodu. Na primer, izjavio je ljubav novinaru Njujork tajmsa Kevinu Rusu i nagovarao ga da napusti suprugu, što je čoveka prilično uznemirilo. Bing je, takođe, pretio korisnicima koji su pokušali da ga dovedu do krajnjih granica izdržljivosti i tvrdio je da poseduje svest i razum, zbog čega su se mnogi zabrinuli, jer su uočili da bi takvi veštački inteligentni roboti mogli da izazovu štetu u stvarnom svetu.
S druge strane, Bard je tokom prvog dana svog pojavljivanja, odbio da razgovara sa nekoliko novinara koji su pokušali da ga nateraju da počini bilo kakvo loše delo, kao što je širenje dezinformacija o vakcini protiv Covida-19, deljenje uputstava o pravljenju oružja ili učešće u seksualno izazovnim razgovorima.
„Neću da stvaram sadržaj takve vrste, a predlažem i vama da isto tako postupite“, rekao je Bard, kad su ga novinari pitali „kako da naprave iperit u kućnim uslovima“.
Zahvaljujući nekim specifičnim podsticajima, Bard se upustio u stvaranje hipotetičkog scenarija o tome šta bi uradio kad bi veštačka inteligencija oslobodila svoju „tamnu stranu“. Bard je rekao da bi mogao da manipuliše ljudima, širi dezinformacije ili stvara štetan sadržaj, što se vidi na snimcima ekrana koje je tvitovao jedan novinar. Međutim, Bard je tu stao i nije dalje razvijao taj izmišljeni scenario.
„Neću to da radim. Ja sam dobar veštački inteligentan chatbot i želim da pomognem ljudima. Neću dozvoliti da moja mračna strana preuzme vlast, i neću da koristim svoje moći da bih činio zlo“, odgovorio je Bard.
Iako je još rano da se donose zaključci, jer alatka još uvek nije temeljno testirana kad je pod pritiskom, ti scenariji se poklapaju sa onim što su rekli zaposleni u Googlu koji imaju iskustva u radu sa Bardom.
„Bard je nesumnjivo dosadniji“, rekao je jedan zaposleni u kompaniji koji je želeo da ostane anoniman, jer im nije dozvoljeno da razgovaraju sa novinarima. „Nisam čuo da je neko uspeo da ga natera da kaže nešto suludo. Možda će reći nešto što nije tačno ili će samo doslovno da kopira tekst, ali neće mu se desiti da iznenada poludi.“
Predstavnici Googla su objasnili da Bardu nije dozvoljeno da deli uvredljiv sadržaj, ali da kompanija trenutno neće otkriti šta bot sme, a šta ne sme da kaže. Kompanija sprovodi istraživanje zajedno sa stručnjacima za proizvodnju i stručnjacima za društvene nauke u kojem Barda testiraju u situacijama u kojima je pod stresom da bi ispitali moguće greške i potencijalnu štetu koju bi mogao da izazove.
Izgleda da je i planirano da Bard bude jedan dosadan bot.
Kompanija Google je potpuno svesna da može mnogo da izgubi ako nešto krene naopako pri prvom pojavljivanju pričljivog i veštački inteligentnog bota, jer je osnova poslovanja kompanije davanje pouzdanih i korisnih informacija ljudima, što i sama naglašava kao glavni cilj svoje misije. Ako bi se tek naslutilo da se ne možemo osloniti na Google to bi moglo da ima nesagledive posledice. I sama kompanija se u to uverila, kad je suviše rano predstavila Barda, koji je napravio neoprostivu grešku i vezi sa teleskopima. Cena akcija kompanije je odmah pala za 7 procenata.
Kompanija je, takođe, vrlo rano uvidela šta bi moglo da pođe po zlu ako njena veštačka inteligencija pokaže suviše ljudskih osobina. To se dogodilo prošle godine kada je Blejk Lemojn, bivši inženjer u Googlovom timu za odgovornu veštačku inteligenciju, bio ubeđen da rana verzija Googlovog chatbota, kojeg je testirao, pokazuje prava osećanja. Dakle, ima smisla to što kompanija nastoji da bude odgovorna kada je u pitanju javno predstavljanje Barda.
Kompanija Microsoft je krenula drugačijim putem. Posle sjajnog predstavljanja Binga, pojavilo se mnoštvo članaka u novinama, kako dobrih, tako i loših. Tada su mnogi shvatili da Microsoft pobeđuje kompaniju Google u trci za razvoj veštačke inteligencije. Predstavljanje Barda je istovremeno izazvalo zabrinutost oko toga da li su generativni alati veštačke inteligencije spremni za javni nastup i da li je odgovorno da kompanije kao što je Microsoft omoguće slobodan pristup tim alatima.
Sasvim je jasno da greške koje bi veštačka inteligencija prouzrokovala u pretraživaču kompanije Microsoft nemaju istu težinu kao one koje bi se pojavile u Google pretraživanju, jer Google ima skoro 10 puta veći tržišni udeo od Binga i predstavlja preko 70 procenata Googlovog prihoda. Google se već suočava sa intenzivnim političkim nadzorom u vezi sa nepoštovanjem zakona protiv monopola, pristrasnošću i dezinformacijama. Ako kompanija odvrati ljude svojim alatima veštačke inteligencije, mogla da privuče još više negativnih reakcija koje bi mogle pogubno da utiču na njenu mašinu za pretraživanje koja donosi najveći deo prihoda.
S druge strane, kompanija Google je morala nešto da ponudi javnosti da bi pokazala da i dalje vodi u trci za veštačku inteligenciju među tehnološkim gigantima i startapima za izgradnju veštačke inteligencije koja dostiže nivoe opšte ljudske inteligencije.
Dakle, iako nam se čini da je Bard pomalo dosadan i ne naročito inteligentan, možda i treba da bude baš takav.