Novo istraživanje bavi se ponašanjem – onim očiglednim, ali i onim koje se krije ispod površine – koje vas stavlja u poziciju u kojoj ste više izloženi opasnostima koje vrebaju od sajber-kriminala. Pri tom, mislimo na Trojance, zlonamerne programe i viruse. „Ljudi kojima imaju nizak nivo samokontrole mnogo su izloženiji napadima zlonamernih programa“, kaže Tomas Holt profesor sa Državnog univerziteta u Mičigenu i rukovodilac tima koji se bavio pomenutim istraživanjem. „Karakteristike pojedinca koje su presudne u proučavanju procesa opstanka sajber-kriminala, posebno impulsivnost i aktivnosti kojima se bave dok su na mreži imaju ogroman uticaj na izloženost riziku.“
Prema Holtovim rečima, pomanjkanje samokontrole ima nekoliko oblika. Takva osoba ne razmišlja dugoročno, pokazuje znake nemara, sklonija je fizičkom nego verbalnom ponašanju i nesposobna za odlaganje nagrade. „Iako je samokontrola detaljno proučavana u kriminologiji u smislu njene povezanosti sa sklonošću prema zločinačkim aktivnostima, ipak pronalazimo vezu između niskog stepena samokontrole pojedinca i verovatnoće da će postati žrtva sajber-kriminalaca; takva osobina približava ljude onima koji su motivisani da krše zakon“, kaže Holt.
Istraživanje koje se pojavilo u časopisu Social Science Computer Review, procenili su samokontrolu skoro 6.000 učesnika u anketi kao i ponašanje njihovih računara koje je moglo da ukaže na postojanje zlonamernog programa ili virusa. Da bi izmerili koliko su ispitanici izloženi riziku da postanu žrtve sajber-kriminala, Holt i njegov tim postavili su im niz pitanja o tome kako bi reagovali u određenim situacijama. Što se tiče ponašanja računara, postavili su im pitanja u vezi sa sporijom obradom podataka, padom sistema, neočekivanim iskačućim reklamama ili promenama početne strane na njihovom pretraživaču veba.
„Internet poseduje sveprisutni rizik“, kaže Holt. „U prostoru na mreži, za ljude sa niskim nivoom samokontrole uvek postoji mogućnost da dobiju ono što žele, bilo da su u pitanju piratski filmovi ili povoljne ponude za robu široke potrošnje.“ Prema Holtovim rečima, hakeri i sajber-kriminalci znaju da će ljudi sa niskim stepenom samokontrole besomučno pretraživati internet samo da bi pronašli ono što žele – ili misle da žele. Na taj način otkrivaju koje stranice, datoteke ili metode treba da napadnu.
Shvatanje psihološke komponente samokontrole i tipova ljudi čiji su računari zaraženi zlonamernim programom – i koji će ga sigurno proširiti – presudno je u borbi protiv sajber-kriminala, kaže Holt. Veoma je važno šta ljudi rade na mreži kao i faktori ponašanja koji se tada ističu, a sve to je u potpunosti povezano sa izlaganjem riziku od sajber-napada. Kompjuterski stručnjaci se bave prevencijom zlonamernih softvera i obukom u vezi sa njima sa tehničkog stanovišta, dakle, bave se novim softverskim rešenjima da bi sprečili napade na računare ili poruke o napadima. To je veoma važno, ali isto tako treba se pozabaviti i psihološkom stranom poruka koje se šalju onima sa niskim nivoom samokontrole i sklonošću ka impulsivnom ponašanju.
„Postoje i ljudski aspekti sajber-kriminala kojima se ne bavimo zbog toga što smo usredsređeni na tehničku stranu da bismo se s njim izborili“, kaže Holt. „Ako bismo mogli da razumemo ljudsku stranu, možda bismo pronašli rešenja koja bi dovela do mnogo delotvornijih procedura i intervencija.“
Holt se nada da će se u budućnosti srušiti granica između računarskih i društvenih nauka što bi omogućilo holistički pristup borbi protiv sajber-kriminala. „Ako bismo mogli da identifikujemo faktore rizika, mogli bismo da radimo zajedno sa stručnjacima na polju tehnike da bismo razvili strategije koje bi umanjile faktore rizika za napad“, kaže Holt.
„Problem sa kojim se suočavamo je izuzetno opasan i kad bismo mogli da ga napadnemo s obe strane, mogli bismo da utvrdimo faktore i tehničku strategiju da pronađemo rešenja koja će poboljšati zaštitu svih koji se nalaze na mreži.“