Ono što glasači kažu svojim prijateljima na društvenim mrežama pouzdan je odraz njihovog pravog mišljenja o kandidatima, a veštačka inteligencija može da iskoristi uvide u te objave prilikom predviđanja izbora. U danima i nedeljama koje su pred nama mnogo pažnje će biti posvećeno ogromnom neskladu između onoga što je većina izjavila tokom predizbornih anketa i stvarnih rezultata. Međutim, postoji tehnologija koja bi mogla mnogo bolje da obavi posao praćenja i predviđanja raspoloženja birača, a to je veštačka inteligencija. Veštačka inteligencija se već uveliko koristi za merenje raspoloženja potrošača. Kompanija „Amazon“ rudari ogromne količine podataka o ponašanju korisnika prilikom njihovog pretraživanja i kupovine na mreži kako bi dobila uvid u to šta kupci kupuju i predvidela šta bi možda želeli ubuduće da kupe. „Netfliks“ svoje filmske preporuke zasniva na onome što ste gledali u prošlosti, koliko dugo i kakvo je vaše mišljenje o emisiji ili filmu koje ste pogledali.
U svim tim slučajevima raspoloženje potrošača ne meri se onim što oni kažu da žele, već njihovim stvarnim ponašanjem. To je presudna razlika koja pruža veštačkoj inteligenciji značajnu prednost u odnosu na tradicionalne ankete. Ljudi nisu uvek iskreni kada odgovaraju na pitanja anketara koji ih iznenada pozove telefonom u vreme večere. Ipak, ono što glasači kažu prijateljima na društvenim mrežama obično je pouzdaniji odraz njihovog iskrenog mišljenja. Veštačka inteligencija može da analizira mnogo više podataka od standardnih anketa i može bolje da prati stav prema kandidatima na osnovu analize svega, od doprinosa u kampanji i volonterskih aktivnosti do ćaskanja na društvenim mrežama. Već je nekoliko kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom stvorilo modele za predviđanje izbora. Expert.ai, softverska kompanija specijalizovana za obradu prirodnih jezika, koristila je veštačku inteligenciju za analizu objava na društvenim mrežama o Donaldu Trampu i Džou Bajdenu nekoliko meseci pre izbora 2020. godine. Kompanijina veštačka inteligencija koristi analizu raspoloženja da bi razumela emocije izražene u objavama na društvenim mrežama, a zatim određuje kako bi se to moglo pretvoriti u glasove.
Sistem kompanije Expert.ai pregledao je skoro pola miliona objava na Tviteru i drugih komentara na društvenim mrežama koji su se pojavili pre izbora. Koristeći proces obrade prirodnih jezika, veštačka inteligencija je raspoloženje izraženo u objavama na društvenim mrežama smestila u kategorije određene prema više od 80 različitih emocionalnih oznaka. Te oznake su rangirane prema intenzitetu, a zatim pomnožene sa brojem pojavljivanja za svakog kandidata. Emocije su klasifikovane kao „pozitivne“ ili kao „negativne“ i korišćene su za stvaranje indeksa prema kome se upoređuju dva kandidata. O Trampu se znatno više komentarisalo na društvenim mrežama nego o Bajdenu, što znači da se skoro 60 procenata svih objava koje je Expert.ai analizirala odnosilo na Trampa, u poređenju sa oko 17 procenata koji su se odnosili na Bajdena (u 23 procenta objava koje je kompanija analizirala nije spomenut nijedan kandidat) . Bajden je bio uspešniji u kategorijama emocija kao što su „uspeh“ i „nada“, dok je Tramp dobio više poena za emocije kao što su „strah“, „akcija“ i „mržnja“.
Pošto su obrađeni svi podaci o raspoloženju birača i pošto je u proces uključena i učestalost spominjanja kandidata i kako su povezani sa emocijama, Expert.ai je dala svoje predviđanje neposredno pre izbornog dana. Kompanija je predvidela da će Džo Bajden osvojiti 50,2 procenata glasova, a Donald Tramp 47,3 procenata glasova. Ispostavilo se da je predviđanje bilo neverovatno tačno – najnoviji podaci pokazuju da je Bajden osvojio 50,8 procenata glasova, a Tramp dobio 47,5. Svaki tradicionalni anketar bi pozavideo takvom predviđanju. Druga kompanija koja se bavi veštačkom inteligencijom, Unanimous.ai, u septembru je koristila svoj softver za istraživanje raspoloženja ljudi u Sjedinjenim Državama, tako što ih je zamolila da predvide ko će pobediti na predsedničkim izborima u jedanaest odlučujućih država i sa kojom razlikom. Unanimous.ai povezuje velike grupe ljudi putem interneta i na taj način stvara „grupnu inteligenciju“ koja pojačava kombinaciju znanja i uvida učesnika u anketi.
Rezultati su bili neverovatni. Unanimous.ai je tačno predvidela pobednika na predsedničkim izborima u svih jedanaest država. (Unanimous.ai je predvidela – verovatnoća 94 procenta – da će, ako Tramp izgubi izbore, kriviti izbornu prevaru i 82 procenta šanse da će odbiti da prizna poraz najmanje dve nedelje posle potvrde rezultata glasanja.) Algoritmi imaju snagu da obuhvate mnogo širu sliku izborne dinamike od tradicionalnih anketa, jer se oslanjaju na indirektne signale, a ne na ono što ljudi kažu anketaru. Nije čak potrebno da ti signali izričito spominju naklonost prema određenom kandidatu. Ljudi koji na društvenim mrežama postavljaju objave o „zakonu i redu“ uglavnom su naklonjeni republikancima, dok ljudi koji postavljaju objave o globalnom zagrevanju naginju demokratama.
Veštačka inteligencija bi takođe mogla da reši jedan nedostatak tradicionalnog anketiranja koji se često zanemaruje. Naime, ankete se vrednuju na osnovu utvrđenih pokazatelja i ne prilagođavaju se riziku koji se javlja na osnovu posledica netačnog predviđanja. Veštačka inteligencija bi mogla mnogo bolje da prati raspoloženje birača i utvrdi stepen nesigurnosti u pogledu predviđanja. Korišćenje modela veštačke inteligencije koji procenjuju posledice netačnog predviđanja pružilo bi predviđanje prilagođeno riziku koje uzima u obzir posledice pogrešnog predviđanja. Na primer, takvim predviđanjem bi mogao da se izbegne izbor pogrešnog pobednika, odnosno, da se precizno utvrdi razlika u glasovima.
Naravno, veštačka inteligencija nije nepogrešiva. Kao i kod anketiranja, prognoze vođene algoritmom mogu da budu netačne zbog metodoloških grešaka ili nepravilnog uzorkovanja tradicionalno nedovoljno zastupljenih grupa, kao što su etničke manjine. Mlađi glasači i stanovnici u urbanim oblastima mnogo češće se oglašavaju na društvenim mrežama od starijih glasača i onih koji žive u ruralnim područjima, što može dati pogrešnu analizu raspoloženja na mreži, a, pored toga, nije uvek lako razlikovati botove od stvarnih ljudi na mreži. Pored toga, ankete koje sprovodi veštačka inteligencija nisu u stanju da predvide izlaznost birača, što tipične ankete uključuju. Ipak, sasvim je jasno da tradicionalno anketiranje nije više pouzdan način za praćenje stvarnih stavova glasača. Vreme je da veštačka inteligencija uvede ankete u 21. vek.