Studija Londonskog univerzitetskog koledža otkrila je da se ljudi širom sveta odnose prema svojim uređajima isto kao i prema domovima u kojima žive. Kako se navodi u studiji, korisnici pametnih telefona postali su „ljudski puževi koji nose svoje domove u džepovima“, i sve manje pažnje obraćaju na prijatelje i porodicu i sve više se posvećuju svom pametnom telefonu. Tim antropologa iz Londonskog univerzitetskog koledža proveo je više od godinu dana prateći i zapisujući sve podatke o upotrebi pametnih telefona u devet zemalja sveta, od Irske do Kameruna, i otkrio je da ljudi imaju isti stav prema svojim uređajima i prema domovima u kojima žive i uopšte ih ne smatraju trivijalnim igračkama. „Pametni telefon nije više samo jedan od uređaja koje koristimo, već je postao prostor u kome živimo“, rekao je prof. Danijel Miler, koji je bio vođa studije. „Međutim, postoji još nešto u vezi sa upotrebom mobilnih telefona, a tiče se odnosa među ljudima. Koliko puta vam se dogodilo da primetite da je neka osoba u bilo kom trenutku za vreme obroka, sastanka ili neke druge zajedničke aktivnosti, jednostavno nestala, odnosno, „vratila se kući“, odnosno, posvetila se svom pametnom telefonu.
Pojava o kojoj govorimo dovela je do potpunog „odumiranja bliskosti“ kada je u pitanju interakcija licem u lice, rekao je on. „Takvo ponašanje, koje uglavnom izaziva razdraženost, razočaranje, a u mnogim situacijama može biti uvredljivo, predstavlja ono što nazivamo odumiranjem bliskosti. Privikavamo se da smo stalno u opasnosti da budemo ostavljeni i usamljeni u socijalnom, emocionalnom ili profesionalnom smislu čak i onda kad smo fizički okruženi drugim ljudima.“ Tim koji se bavio izradom pomenute studije pokušao je da nađe ključni uzrok koji dovodi to takve promene ponašanja i pretpostavljaju da su to aplikacije za ćaskanje, kakva je aplikacija WhatsApp, koje oni nazivaju „srcem pametnog telefona“. „Za mnoge korisnike u većini različitih delova sveta jedna aplikacija sada predstavlja ono najvažnije što oni traže od pametnog telefona.“ U vezi sa tim spomenućemo samo neke koje su dominantne u određenim državama; u Japanu je to aplikacija LINE , u Kini WeChat , a u Brazilu WhatsApp.
„Te aplikacije su platforme na kojima se braća i sestre okupljaju da bi se brinuli o starijim roditeljima, ponosni roditelji šalju beskrajni niz fotografija svoje dece, a migranti se ponovo povezuju sa porodicama; one su sredstvo pomoću koga i dalje možete da budete baka i deda, čak iako živite u drugoj zemlji“. Za razliku od mnogih istraživanja upotrebe pametnih telefona, studija se posebno usredsredila na starije odrasle osobe, odnosno, „one koje sebe ne smatraju ni mladima ni starima“.
„Možda vam je isprva bilo čudno što smo se usredsredili na odnos starijih ljudi prema mobilnim telefonima s obzirom na to da smo već navikli da se bavimo mladim ljudima kojima je upotreba mobilnih telefona sasvim prirodan proces“, napisali su istraživači. „Međutim, čim smo počeli da se bavimo starijim ljudima i njihovom upotrebom mobilnih telefona, uspeli smo da studiju o pametnim telefonima izvučemo iz okvira bilo koje određene demografske grupe da bi mogli da ih smatramo vlasništvom čovečanstva u celini.“
Čak i sa takvim uskim okvirom, istraživači otkrivaju da pametni telefon širom sveta predstavlja osnovnu životnu potrebu. „Pametni telefon je možda prvi predmet koji je uspeo da poljulja suštinsku važnost doma (a možda i radnog mesta) u smislu vremena koje provodimo u njemu (ili sa njim) dok smo budni“, zaključuju oni, i stvaraju novi izraz „pokretna kuća“ da bi opisali takvo stanje. „Uvek smo„ kod kuće “u svom pametnom telefonu. Postali smo ljudski puževi koji nose svoj dom u džepu.“ Istraživači takođe opisuju da pomenuti „dom“ ne mora uopšte da bude naša mirna luka u kojoj ćemo se odmoriti i predahnuti, jer mir i spokoj takvog „doma“ često narušavaju kako poslovni razgovori, tako i društvene mreže.
Oni primećuju da, s druge strane, pametni telefon može da naruši naš doživljaj kuće kao utočišta koji smo prethodno imali. Recimo, sada se može očekivati da će zaposleni ostati u kontaktu sa svojim poslom, čak i posle napuštanja radnog mesta. Dete koje su maltretirali drugi učenici u školi sada pronalazi malo ili nimalo predaha kad se vrati kući. Ipak, profesor Miler upozorava da ne bi trebalo zauzeti suviše negativan stav prema pametnim telefonima. „Pametni telefon nam pomaže da stvorimo i obnovimo širok spektar korisnih oblika ponašanja, od ponovnog povezivanja članova šire porodice do stvaranja novih prostora za zdravstvenu zaštitu i političke debate“, rekao je. „Tek kad sagledamo veoma različite upotrebe i okolnosti u kojima koristimo pametne telefone, možemo u potpunosti da razumemo kako oni utiču na život ljudi širom sveta.“