Tristan Haris misli da nas savremene tehnologije iskorišćavaju. Može li se njihova moć iskoristiti u prave svrhe? Ako, kao i ogromna većina ljudi u Sjedinjenim Državama, imate pametni telefon, verovatno mislite da aplikacije u doba džepnog računara treba da nam održe pažnju koliko je god moguće duže. Verovatno nemate utisak da vas, u stvari, teraju da stalno uključujete telefon, otključavate ga i proveravate poruke. Tristan Haris misli da se to zaista dešava milijardama ljudi koji koriste društvene mreže kao što su Facebook, Instagram, Snapchat i Twitter i odlučio je da krene u pohod ne bi li nas doveo do mogućih rešenja – ili da nas bar upozori da se takva manipulacija stalno sprovodi. Haris je nekad bio zaposlen u kompaniji Google. Po odlasku iz kompanije osnovao neprofitnu organizaciju Time Well Spent ( Korisno provedeno vreme) koja se posvetila onoj strani savremene tehnologije koja izaziva zavisnost kod korisnika.
Haris tvrdi da aplikacije treba bolje dizajnirati, pri čemu bi trebalo uzeti u obzir ono što je korisno ljudima umesto da se stalno razmišlja samo o produženju vremenskog perioda provedenog za ekranom. Haris tvrdi da je savremena tehnologija odgovorna zbog toga što pronalazi raznovrsne metode kako bi korisnike što duže zadržala na mreži kao što je opcija snapstreaks u društvenoj mreži Snapchat ili automatsko reprodukovanje video sadržaja na YouTube- u ili Facebook- u.
Prema njegovim rečima ne primećujemo šta činimo sami sebi, što se može poistovetiti sa opštom zdravstvenom krizom. Zavisnost je slična zavisnošću od nikotina; jedina razlika je u tome što ne možemo da uvidimo i priznamo eroziju ljudske misli koja se odigrava istovremeno sa prihvatanjem svih prednosti koje nam pruža savremena tehnologija.
Pošto zarade velikih kompanija koje se bave savremenim tehnologija uglavnom zavise od novca koji dobijaju od reklama i oglasa, sigurno im nije u interesu da nas nateraju da se odvojimo od društvenih mreža i izađemo iz kuća da bismo se družili sa prijateljima u restoranu, kafiću ili parku. Pri tome, Haris ne tvrdi da su Facebook i ostale društvene mreže loše ili da bi trebalo da prestanemo da koristimo pametne telefone, ali posle godina prevedenih u industriji savremenih tehnologija, kaže da su kompanije na tom polju najmoćnije mašine za ubeđivanje. Zabrinut je zbog toga kako koristimo društvene mreže, ili bolje rečeno, kako one koriste nas.
I zaista, zabrinutost je opravdana. Pored svih prednosti koje mobilna tehnologija pruža, sve veći broj istraživačkih projekata ističe da upotreba društvenih mreža može imati negativne posledice, kao što su mogućnosti za razvoj depresije ili društvene izolacije. Ako ste stalno vezani za telefon, kognitivne sposobnosti vam se smanjuju.
Pored nekoliko javnih istupanja koja su bila izuzetno posećena, najzanimljiviji je govor koji je održao na Stanford univerzitetu (inače bastionu učenja Silicijumske doline) pred prepunom salom studenata. Uspeo je da održi pažnju studenata više od jednog sata dok je izlagao o borbi savremenih tehnologija za privlačenje pažnje ili tehnikama koje koriste da bi izazvale korisnike da ih koriste, navodeći zanimljive statističke podatke kao što je činjenica da trenutno ima više ljudi na Facebook-u nego što ima Muslimana u svetu. „Da li monopolizovanje ljudskog razmišljanja može biti dobro za društvo? Koje su slabosti u tom slučaju?“, bila su neka od pitanja.
Naravno, jednostavnih rešenja nema. Kako bi izgledala društvena mreža Facebook kad bi, umesto da vam zarobi pažnju bila posvećena društvenim problemima (što je, ako malo bolje razmislite, i bila originalna ideja njenog osnivača Marka Zakerberga).
Naravno, mreža je pomogla mnogima da se povežu i komuniciraju, ali isto tako je dovela i do mešanja Rusije u poslednje predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama. To je tipičan primer loših posledica dobre namere.
Zbog toga se Haris pita šta bi se desilo kad bi sadržaj koji vidite na Facebook- u sadržao i savete za poboljšanje života u svetu ili bar u vašoj zajednici ili poboljšanje vašeg života. Ili kad bi vas poruke ove društvene mreže podstakle da se sretnete sa prijateljima i diskutujete o politici negde van kuće. Prema Harisovim rečima to je teško zamisliti jer sve što se nalazi u novostima su teme koje vas zanimaju – članci koje možete pročitati ili video sadržaje koje možete pogledati – umesto nekih saveta o tome šta sve možete da uradite danas da biste bili bliže životu koji biste želeli da imate.
Na njegovu tvrdnju možete uzvratiti argumentom da ljudi već rade ono što žele na svim društvenim mrežama, jer dugmetom miša kliknu na ono što im se sviđa, birajući tako koje će nove izvore i ljude pratiti, ali Haris misli da, ipak, ne kontrolišemo društvene mreže.
Kako kaže, sve što, recimo, Facebook zna o njemu, društvena mreža može iskoristiti da bi ga ubedila u to šta je njegov cilj u budućnosti. Njena moć je ogromna jer tačno zna kako ga može izmanipulisati jer je to uradila nekoliko puta u prošlosti.
Ta moć ubeđivanja može biti još snažnija naročito za oglašivače jer Facebook nekim proizvođačima dozvoljava da pregledaju poruke i komentare da bi tako pronašli sigurne potencijalne kupce. Zbog svega navedenog, Haris pokušava da podigne svest ljudi i tako ih bolje upozna sa kontrolom koju velike kompanije savremenih tehnologija imaju nad korisnicima i to kroz razgovor o pravoj ulozi interneta u društvu. Među sagovornicima ima i onih koji se bave savremenim tehnologijama.
Okupljanje što većeg broja sagovornika je veoma važno jer, kako Haris kaže, kompanije se neće same promeniti.