Pandemija korona virusa pokrenula je lavinu rasprava o nadzoru građana. Programeri su pohrlili da razviju i naprave nove aplikacije za nadzor i praćenje javnog zdravlja, ali isto tako, prepuštanje ličnih podataka privatnim kompanijama i vladama dovodi u opasnost naša individualna i kolektivna prava. COVID -19 je otvorio vrata raspravi koja je trebalo da počne mnogo ranije. Na primer, kompanije „Gugl“ i „Epl“ su se udružile i ponudile pomoć u očuvanju privatnosti u aplikacijama za praćenje kontakata. Sigurno je da je takav pokušaj da se rešenja nađu pomoću prikupljanja podataka dobronameran, ali bez obzira na to da li rešenja rade ili ne, dovode u opasnost mnoge društvene aspekte koji prevazilaze usko definisanu privatnost.
Svi imamo poprilične digitalne dosijee – zdravstvene, obrazovne, poslovne, policijske, o kupovnim navikama – ili, još bolje, o našem celokupnom životu. Privatnost je mnogo više od onog što radije ne bismo podelili sa drugima; nadzor, takođe, loše utiče na prilike koje nam se ukazuju u životu i izbore koje pravimo i to veoma često na izuzetno značajne načine. Rana kompjuterizacija je primorala vlade da se pobrinu za regulative i odredbe jer su se podaci prikupljali za sve više namena. U početku, podaci su pristizali sa kreditnih kartica, vozačkih dozvola i socijalnog osiguranja, a danas pristižu od neprestane upotrebe uređaja. Ipak, regulative o zaštiti privatnosti ne mogu da održe korak sa današnjim super sistemima za prikupljanje, analiziranje i upotrebu podataka koji stvaraju neku vrstu negativne diskriminacije koja zahteva pravedno postupanje sa podacima.
Nadzor i profit
Knjiga Šošane Zubof Doba nadzornog kapitalizma ovih dana je veoma popularna zbog svoje detaljne analize procesa koji koristi kompanija „Gugl“da bi sprovodila nadzor, zbog čega ga sprovodi i sa kakvim posledicama. Zubofova insistira da se novi vid privredne akumulacije razvija neverovatnom brzinom od kada su se pojavile internetske platforme – predvođene kompanijom „Gugl“ – i otkrile kako da se unovče, takozvani, „prilivi podataka“ koji se pojavljuju u svakodnevnim komunikacijama na mreži, u pretraživanjima, objavama, tvitovima, tekstualnim porukama. Zubofova, osim gubitka privatnosti, vidi i uništavanje demokratije i izmenu ponašanja i citira bivšeg menadžera proizvodnje u kompaniji „Fejsbuk“, koji kaže da je osnovni zadatak onih koji rade sa podacima da utiču i menjaju raspoloženje ljudi i njihovo ponašanje.
Vrlo su očigledni žustri protesti i oštri prekori Zubofove na radikalnu nezainteresovanost tih platformi. Šta će nas ubediti da je današnji nadzor postao osnovna dimenzija našeg društva koja će u opasnost dovesti mnogo toga pored lične privatnosti? Nadzor je komplikovan, prikriven i očigledno potpuno van kontrole, ali to nije opravdanje za našu popustljivost i nezainteresovanost. Štaviše, sve navedeno bi trebalo da nas natera da se malo podrobnije pozabavimo nekim glavnim dimenzijama nadzora, otvorimo crne kutije i vratimo ljudima posredovanje u tom procesu.
Hajde da dovedemo u pitanje neke uobičajene pretpostavke da nadzor ima veze sa video-kamerama, državnom obaveštajnom službom i policijom, koji traže sumnjivce i dovode u opasnost našu privatnost. „Gugl“ zaista sprovodi nadzor koji se uobičajeno određuje kao svaka usredsređena, svakodnevna i sistematska pažnja usmerena na lične detalje, da bi se vršila kontrola, uticaj ili upravljanje.
Nisu u pitanju samo nadzorne kamere, već i pametni uređaji
Da, govorimo o prenosivim računarima, telefonima i tablet-računarima. Nadzor je sada digitalizovan i zasniva se na podacima. Suviše dugo, stereotipska oznaka za nadzor je video-kamera. Danas je ona pametnija i opremljena čak i tehnologijom za prepoznavanje lica. Kompanija Clearview AI, na primer, prikupila je milijarde slika sa platformi kao što su Fejsbuk i Gugl i svoje usluge prodala glavnim policijskim službama u Sjedinjenim Državama i nedavno i Kanadi.
Danas bi da oznaka za nadzor trebalo da bude pametni telefon, koji, povrh svega, povezuje pojedinca sa korporacijama koje ne samo da prikupljaju, već analiziraju, sortiraju, trguju i koriste podatke koje mi proizvodimo. Bez naše dozvole, neko istražuje i koristi naše podatke da bi vršio uticaj na nas i upravljao nama. Analiza podataka omogućuje predviđanja – da bi se određena grupa u populaciji naterala da kupi nešto, usmerila kako da se ponaša ili da glasa onako kako se očekuje.
Ne govorimo samo o državi, već o tržištu
I dok država i njene agencije često pređu dozvoljene granice u svojim nadležnosti preko obaveštajnih službi i nadzornih strategija, ipak tržište vodi glavnu reč u nadzornoj igri. Skoro niko nije primetio da su početkom 20. veka neke robne kuće vodile detaljnu evidenciju o svojim kupcima na osnovu koje su davale ili uskraćivale kredit određenim mušterijama u zavisnosti od njihovog statusa. Prekretnica se desila posle 11. septembra kad su tehnološke kompanije, kojima su bili potrebni klijenti posle propasti dot.com kompanija, ponudile svoje usluge državi.
Danas, ogroman broj podataka prikupljen o svakom od nas predstavlja veliku vrednost za poslovanje, ali i za neke druge, recimo, savetnike u državnim izborima.
Nadzor služi za sortiranje
Nadzor i sumnjivi građani su nekad bili blisko povezani – nadgledani su oni za koje se mislilo da su skloni kriminali. Međutim, u dobu velikih podataka, vredno je ugrabiti sve lične podatke. I kao što je neko još pedesetih godina 20 veka naveo, kad policija traži neograničeni pristup podacima, onda je svako sumnjiv. Naravno, tad niko nije mogao ni da pretpostavi da se to može pretvoriti u globalnu mrežu sistema, koja ima malo veze sa policijom, a u kojoj je svako ciljan.
Međutim, ne cilja se svako na isti način. Nadzor – da li zbog bezbednosnih ciljeva, trgovine ili policijskog nadzora – sortira populacije u kategorije koje imaju drugačiji tretman. To društveno sortiranje funkcioniše u oglašavanju da bi se organizovali kupci u određene kategorije. U Kini danas postoje sistemi društvenih kredita koje koristi vlada i trgovina da bi nadzirala i rangirala ponašanje građana i društveni kapital.
Ne radi se samo o privatnosti, već i o pravednom postupanju sa podacima
Nadzor predstavlja izazov za digitalna prava jer se zasniva na osnovnim nejednakostima i nepoštenim postupcima. Ranjive grupe građana otkrivaju da se njihov nepovoljan položaj pogoršava. Zakoni koji regulišu privatnost štite pravo pojedinca na privatnost kretanja, svog doma i komunikacije u demokratskom društvu. Ipak, potreban nam je radikalni pravac podstaknut našim znanjem kako analiza podataka, algoritmi, mašinsko učenje i veštačka inteligencija menjaju oblik našeg društvenog okruženja. Analiza i korišćenje podataka moraju se razmotriti i u tom razmatranju mora se doći do pitanja digitalnih prava i pravednog postupanja sa podacima.
Izazovi nadzora
Ako samo zagrebemo površinu nadzornog procesa u 21. veku, otkrićemo koliko se sve značajno promenilo. Nadzor se naglo od praćenja sumnjivih osoba, nadgledanja radnika i klasifikovanja kupaca prebacio na nadzor i praćenje svih i svakog – trenutno zbog interesa po javno zdravlje. Nesumnjivo, privatnost je postala žrtva, kao i osnovne demokratske slobode, nade o društvenoj solidarnosti i javno poverenje. Sve to zahteva ozbiljnu pažnju, ne samo zakonodavaca, pravosuđa i političara, već i računarskih stručnjaka softverskih inženjera i svih onih koji koriste uređaje.
Ulozi su ogromni, ali budućnost je i dalje otvorena.