Do svedočenja Marka Zakerberga u Evropskom parlamentu došlo je zbog toga što kompanija treba da opravda svoje postupke pred 500 miliona ljudi i 28 zemalja Evropske unije. Međutim, da li je to baš tako?
U stvari, samo sedam članova Evropskog parlamenta razgovaralo je sa njim, ali, nažalost, nijedan nije imao dovoljno vremena da se pripremi za razgovor. Organizacija svedočenja omogućila je Zakerbergu da izbegava direktne odgovore i bira samo ona pitanja koja mu odgovaraju. Zbog toga se nameće pitanje da li je ceo događaj konačno bio pravo ispitivanje odgovornosti ili tek minimalni ustupak.
Saslušanje Zakerberga u Evropskom parlamentu trebalo je prvobitno da se održi iza zatvorenih vrata, ali zbog protesta javnosti, odlučeno je da se ceo događaj prenosi uživo, što je mnoge članove parlamenta, i to one sa odličnim poznavanjem tehnologije i društvenih medija, odvratilo od učestvovanja.
Zakerberg je prihvatio poziv samo šest dana pre ugovorenog termina, a pre državnog praznika koji je ispraznio Brisel od petka pa sve do samog saslušanja u utorak. Možemo da kažemo da je slučaj „već viđen“. Kongres je bio raspušten dve nedelje pre saslušanja, tako da je opet bilo malo vremena za pripremu.
Čini se da društvena mreža „ Facebook“ probleme smatra „krizom odnosa sa javnošću“, a ne narušavanjem demokratskog integriteta. Zbog toga smatra da je dovoljno napraviti samo male izmene da bi se izbeglo dalje ispitivanje umesto da pronađe pravo rešenje koje joj je na dohvat ruke, a to su strukturne promene u razmišljanju i karakteristikama društvene mreže, što je i prvobitno dovelo do problema.
Prvo Zakerbergovo pojavljivanje u Evrospkoj uniji da bi odgovarao na pitanja u demokratskoj debati trebalo je da bude istorijski trenutak. Sigurno je da se nikad više neće pojaviti, kao što je izvesno da će društvena mreža i dalje snažno uticati na izbore, mentalno zdravlje i kulturu naroda u Evropskoj uniji. Irska je već pod snažnim inostranim uticajem preko oglasa na „ Facebook- u“ pred referendum o izjašnjavanju za i protiv abortusa. Britanski parlament neprestano poziva Zakerberga da svedoči u vezi sa referendumom o Bregzitu i kompaniji „ Cambridge Analytica“, ali, iako treba da odgovori na mnoga pitanja, vlasnik društvene mreže ne namerava da se odazove pozivima.
Odgovornost
Iako društvena mreža utiče na javno zdravlje i izbore u više od 180 zemalja, odgovorila je građanima samo onih zajednica u kojima su mediji najglasniji. U drugim zemljama, kao što je Šri Lanka, gde su mediji tihi, društvena mreža je nenamerno pojačala nasilje lažnim vestima, ali njeni odgovori, kad je pozvana na odgovornost, bili su nepotpuni i neadekvatni. Šta ćete promeniti da biste obezbedili veću odgovornost prema demokratskim vladama?
Obim štete
Ozbiljnost promena koje društvena mreža treba da sprovede zavisi od toga šta mislite o problemu. Šta smatrate najvećom društvenom štetom koju je prouzrokovala društvena mreža, a šta najvećim društvenim dobrom? Kako ste došli do takvog shvatanja štetnog i povoljnog uticaja? Kako se to odnosi prema onom što javnost smatra štetom ili prednošću?
Promena metrike
Jedini metod koji društvena mreža koristi da bi imala uvid u to kako promene platforme utiču na dve milijarde ljudi je pomoću metrike. Kako je prethodni metod merenja prouzrokovao dešavanje loših stvari? Koji metod merenja koristite da biste nadgledali koliko štete, a koliko dobrog donosite društvu? Pošto je metod merenja uspostavljen interno i podložan je da uđe u mrtvu zonu tima koji ga je napravio, kako ćete iskoristiti nezavisne savetnike ili stručnjake koji bi te metode ispitali i predložili izmene?
Promena organizacije timova
Izgleda da čak i svaki zaposleni u društvenoj mreži zna da jedan njen deo može da nanese štetu, ali pojedincu je teško da bilo šta promeni, posebno ako će takva promena uticati na ocenu uspešnosti tima. Kakva je unutrašnja reorganizacija tima potrebna da bi kompanija mogla da predvidi štete i dobrobiti koje smatrate najvažnijim? Kako podstičete zaposlene da predviđaju štete i dobrobiti umesto da se usredsrede samo na poslovne ciljeve?
Zaštita izbora
Oglasi na društvenoj mreži mogu se kupiti svuda, prerušeni u obične poruke društvene mreže i imaju male ciljne grupe. Pri takvom oglašavanju dolazi do polarizovanja glasača. Kako ste planirali da rešite te probleme mnogo pre važnih izbora, a ne kao do sada, u poslednjem trenutku, kao što je slučaj u Irskoj? Kada će kompanija početi da podržava slobodne i poštene izbore i na stranu staviti poslovne interese koji uključuju sprovođenje izuzetno delotvornog i programiranog oglašavanja?
Veštačka inteligencija
Društvena mreža veruje da će korišćenjem veštačke inteligencije zajedno sa kontrolorima sadržaja uspeti da se izbori sa lažnim vestima i zlonamernim oglasima. Međutim, eksponencijalna raznovrsnost pretnji na jezicima koje vaši stručnjaci ne znaju – milioni oglašivača vode milione kampanja i ciljano zasipaju korisnike gomilama raznovrsnog sadržaja (porukama, grupama, oglasima) pomoću automatizovanih sistema – znači da će automatizovano prepoznavanje novih problema uvek zaostajati za štetom koju nanose. Potencijalni nastavak štetnog uticaja znači da treba preduzeti još neke korake osim uvođenja veštačke inteligencije. Koji su to koraci?
Korporativno upravljanje
Savezna trgovinska komisija Sjedinjenih Država i Komitet za digitalizaciju, kulturu, medije i sport Velike Britanije istražuju da li su u slučaju kompanije „Cambridge Analytica“ prekršeni zakoni i odluka o saglasnosti. Društvena mreža nema nezavisni odbor ili komitet za procenu rizika, a grupa akcionara ispituje rad kompanijinog revizorskog komiteta. Kakve promene treba društvena mreža da sprovede u svom korporativnom upravljanju da bi se slične greške izbegle u budućnosti?
Javnost i vlade širom sveta ne mogu više da gledaju kako kompanija pravi površne i beznačajne izmene. Budućnost izbora zahteva trenutnu strukturnu promenu platforme koja bi odražavala interese vlada, društva i, konačno same društvene mreže.