Nemojte da bacate knjige Stivena Kinga. Ipak, možda će Majstor horora poželeti da se ponekad osvrne pošto su naučnici upravo pustili u rad zastrašujuću mašinu čiji je zadatak da izbacuje priče od kojih vam se diže kosa na glavi. Istraživači sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu su uz pomoć elektroda oživeli novog robota ili novu „roboticu“ koja piše priče i nazvali je Šeli – po spisateljici Meri Šeli koja je napisala knjigu „Frankenštajn“. Da bi je uposlili – i sprečili da luta po selu i plaši ljude – naučnici su joj dali kratak kurs iz horor žanra i naterali je da pročita 140.000 priča koje su napisali amateri i objavili ih na popularnom forumu na mreži. Šelina veštačka neuronska mreža sada stvara svoje priče, objavljuje nekoliko uvodnih redova na Twitter- u i naizmenično sa ljudima učestvuje u zajedničkom pisanju priča.
Bezosećajni i proračunati užas
„Šeli stvara zaista zanimljive i čudne priče kakve nikad nisu postojale u horor žanru“, kaže Pinar Janardag postdoktorant na odseku Media Lab na Tehnološkom institutu. Na primer, jedna veoma čudna priča opisuje muškarca koji se budi u bolnici i otkriva da je u drugom stanju.
Eksperiment je objavljen dan pre praznika Noć veštica i prati veoma sličan prošlogodišnji projekat koji je stvarao zastrašujuće slike. Pošto eksperiment još nije završen, videćemo da li će konačno cela tehnologija dubokog učenja i moćnog računarstva uspeti da stvori strašne priče.
Najpoznatiji živi pisac horor priča i romana u svetu Stiven King kaže da ponekad mesecima ili godinama ne može da napiše početak romana koji bi mu odgovarao. Šeli to uradi za nekoliko sekundi iako rezultati mogu biti pomalo čudni.
Šeli je u petak napisala na Twitter- u: „Lutka je krenula na mene držeći špric. Dok joj je iz usta šikljala krv, počela je da se skida. A, onda je počela da igra.“
Šelina nezasitna želja za podacima
Šeline rečenice inspirisane su skupom umova od kojih je učila, odnosno, grupom obožavalaca horor priča koji su članovi Reddit- ovog „ r/nosleep“ foruma. Algoritmi mašinskog učenja stimulisani su gomilom podataka, a ovi amaterski pisci uspeli su da stvore 700 megabajta horora tokom proteklih deset godina. Istraživači nisu pokušali da nauče Šeli kako da piše klasiku jer bi imali poteškoća sa autorskim pravima, a ne bi imali ni dovoljno materijala u tom žanru. Da su pokušali da sakupe sve priče i romane od Lavkrafta ili Stivena Kinga ili Edgara Alana Poa, imali bi tek nekoliko megabajta, dakle, nedovoljno podataka za Šeli.
Iako uskoro, verovatno, nećemo čitati Šeline priče i romane, sistem ipak uči od povratnih informacija koje dobija i mogao bi da podstakne pisce i pomogne im da kreativnije razmišljaju. Verovatno bi mogao da im pomogne i da napišu sledeći pasus ako nastupi kriza kreativnosti.