U okviru grupne tužbe je i profesor iz Etiopije koji krivi Fejsbuk za očevu smrt pošto je platforma omogućila širenje pretnji i teorija zavere.
U novoj tužbi koja je podneta protiv Fejsbuka navodi se da se da je društvena mreža odgovorna za podsticanje političkog nasilja u Africi i zbog toga se od platforme traži da isplati više od 2 milijarde dolara restitucije i da promeni procedure moderacije sadržaja koji se objavljuje na tom kontinentu.
To je najnoviji slučaj povezivanja rada platforme sa etničkim nasiljem u zemljama trećeg sveta.
Grupna tužba je podneta u Najrobiju u Keniji, gde je platforma Fejsbuk otvorila veliki centar za moderaciju sadržaja za istočnu i južnu Afriku, 2019. godine. U tužbi se navodi da kompanija ostvaruje zaradu na stalnom tinjanju mržnje i nasilja u Etiopiji razorenoj sukobima i tako krši više od deset članova kenijskog ustava. Takođe se navodi da kompanija ne ulaže dovoljno finansijskih sredstava u moderaciju sadržaja na kontinentu u poređenju sa sredstvima koja se ulažu u Sjedinjenim Državama.
Među podnosiocima tužbe je i etiopijski profesor Abrham Meareg, koji traži politički azil u Sjedinjenim Državama. On tvrdi da je njegovog oca ubila militantna grupa prošle godine tokom građanskog sukoba u Etiopiji, a sve zbog huškanja i podsticaja koji su se proširili na Fejsbuku.
Mearegov otac, Meareg Amare Abrha, bio je poznati profesor hemije i pripadnik tigrajske etničke grupe. Ubijen je 3. novembra 2021. godine, kada ga je grupa muškaraca pratila sa univerziteta na motorima i dvaput ga ustrelila ispred njegove kuće, navodi se u izjavi Mearega koja je podneta u slučaju. Porodičnu kuću su na kraju zauzeli militanti, a Mearegova majka je pobegla u Adis Abebu, glavni grad Etiopije.
„Moj otac nije dobio priliku da ubedi ljude da je nevin“, rekao je Meareg u intervjuu iz svoje kuće u blizini Mineapolisa, gde sada živi. „Nije dobio priliku da ospori govor mržnje i dezinformacije. Brutalno su ga ubili ispred njegovog doma.”
Tužba sledi posle ozbiljnih kritika na račun Fejsbuka zbog uloge koju je platforma odigrala usred sukoba u Mjanmaru i Indiji. U Mjanmaru, gde državno nasilje nad muslimanskom manjinom Rohinja u zemlji besni godinama, društvena mreža je oštro kritikovana jer je dozvolila da se govor mržnje i podsticanje na nasilje šire na platformi.
„Imamo stroga pravila koja preciziraju šta je, a šta nije dozvoljeno na Fejsbuku i Instagramu“, rekao je u utorak Majk DelMoro, portparol Fejsbukove matične kompanije Meta. „Povratne informacije koje dobijamo od lokalnih građanskih organizacija i međunarodnih institucija usmeravaju naš rad u oblasti bezbednosti i integriteta u Etiopiji. Zapošljavamo osoblje sa lokalnim znanjem i stručnošću i nastavljamo da razvijamo naše sposobnosti za otkrivanje sadržaja koji krši pravila na najrasprostranjenijim jezicima u zemlji, uključujući amharski, oromo, somalijski i tigrinju.”
Izveštaj organizacije Amnesty International na početku ove godine otkrio je da je Meta imala značajan doprinos u zločinima koje je vojska Mjanmara počinila nad narodom Rohinja 2017. godine. U Indiji, koja predstavlja najveće tržište na osnovu broja korisnika, mnogi stručnjaci su zabrinuti zbog širenja dezinformacija na Fejsbuku da bi se podstakle etničke i verske netrpeljivosti.
Meareg je rekao da je platforma Fejsbuk dozvolila da veći broj objava u kojima su postojale pretnje i dezinformacije o njegovom ocu ostanu na sajtu iako je besneo etnički vođen građanski rat u zemlji, čak i pošto je označio da bi ih trebalo ukloniti. Meareg je rekao da je ustrojstvo same platforme ubistveno.
Meareg je istakao da su nevolje koje su dovele do ubistva njegovog oca počele kada je tigrajansko osoblje na Univerzitetu Bahir Dar, na kome je njegov otac predavao, postalo meta na internetu.
Stranica na Fejsbuku pod nazivom BDU Staff (BDU Osoblje), koja ima 50.000 pratilaca, objavila je sliku njegovog oca 9. oktobra 2021. godine, i napisala da se „krije“ na univerzitetu i da je „vređao sve unaokolo“, kako je Meareg izjavio pod zakletvom. Prema objavama navedenim u izjavi, svi koji su komentarisali objavu podsticali su na nasilje.
Sutradan je poslata još jedna objava istoj grupi. U njoj se nalazila i fotografija Mearegovog oca, kao i deo naselja u kojem je živeo u Bahir Daru. Objava je obuhvatila brojne lažne tvrdnje o njegovom ocu, među kojima je bila i da je pomagao u ubijanju ljudi, da je svoju imovinu stekao nepošteno i prevarom, da je pomagao u vojnim upadima u obližnja područja i da je ukrao ogromne svote novca.
Te ciljane objave pojavile su se usred mnogih drugih koje su postavili istaknuti korisnici Fejsbuka u zemlji i podsticali na nasilje protiv Tigrajanaca, navodi se u izjavi.
„Te objave su bile smrtna kazna za mog oca“, izjavio je Meareg pod zakletvom.
Meareg je rekao da je prijavio objave čim mu je prijatelj skrenuo pažnju na njih, ali platforma nije preduzela ništa sve do ubistva njegovog oca. Prva od spomenutih objava ostala je otvorena sve do 8. decembra. Druga objava je uklonjena, kako se navodi u dokumentima kompanije.
„Fejsbuk je velika platforma društvenih medija u Etiopiji“, rekao je Meareg. „Fejsbuk zna da se platforma koristi za genocid, etničko čišćenje, ubistva. Kompanija sasvim svesno i namerno odbacuje posledice i štetu koje izaziva, a sve zbog toga što je usredsređena samo na ostvarivanje zarade.”
Portparol Fejsbuka DelMoro odbio je da odgovori na konkretna pitanja o osoblju kompanije za moderaciju sadržaja za Etiopiju, ali ukazao je na promene koje je kompanija objavila 9. novembra 2021. godine, otprilike nedelju dana nakon Mearegovog ubistva, što omogućava Fejsbuku da se proaktivno bavi potencijalno nasilnim materijalom u Etiopiji.
Kompanija je tada saopštila da je Etiopija posebno teško okruženje za moderaciju sadržaja, delom zbog mnogih različitih jezika koji se govore u zemlji, ali da je interno klasifikovana kao jedna od zemalja sa najvećim rizikom od sukoba i nasilja tokom dve godine.
Promene koje je kompanija napravila obuhvataju obuzdavanje širenja viralnog sadržaja i smanjenje širenja materijala kojeg je tehnologija automatske moderacije kompanije označila kao moguć govor mržnje. Kompanija je takođe olakšala Etiopljanima i međunarodnim i lokalnim grupama za ljudska prava da prijave nepoštovanje pravila i zakona. Kompanija je saopštila da je preduzela mere u vezi sa više od 92.000 sadržaja podeljenih na Fejsbuku i Instagramu u Etiopiji između maja i oktobra 2021. godine zbog nepoštovanja zabrane objavljivanja govora mržnje, od kojih je 98 odsto otkriveno pre nego što su ih korisnici prijavili.
Ipak, u tužbi se navodi da nedovoljan broj zaposlenih u Fejsbuku koji se bave moderacijom sadržaja omogućava rasplamsavanje etničkog nasilja, a njegove posledice su naročito teške u državama sličnim Etiopiji.
U tužbi se od Fejsbuka zahteva da svede na minimum podsticanje na nasilje i da u tom procesu postupi isto onako kako je postupila u Sjedinjenim Državama posle napada na Kapitol 6. januara 2021. godine i da poveća broj zaposlenih zaduženih za moderaciju sadržaja koji bi mogli da se izbore sa komplikovanim jezičkim tržištima u Africi. Tužba takođe zahteva da kompanija stvori fond za restituciju od oko 2 milijarde dolara za žrtve mržnje i nasilja koje je platforma podstakla u regionu koji pokriva njeno čvorište u Najrobiju, i još 400 miliona dolara iz sponzorisanih objava za obeštećenje ljudi u Keniji.
Kori Krajder, direktor neprofitne organizacije Foxglove Legal sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja vodi sudski postupak, rekla je da tužba ima za cilj da ispravi neravnoteže u moderaciji sadržaja, jer je za siromašnije zemlje i regione, od kojih mnogi imaju komplikovane etničke i jezičke podele, odvojeno manje sredstava nego za bogatije zemlje.
„Koliko god vi i ja mislimo da je moderacija sadržaja u Sjedinjenim Državama loša, ona je nekoliko puta gora van njenih granica. Posebno je loša u oblastima koje se suočavaju sa krizom ili sukobom“, rekao je Krajder. „Kada ljudi postavljaju objave u kojima pozivaju na genocid ili ciljaju ljude u određenim oblastima, objave postaju viralne i ne sklanjaju se. Ono što se dogodilo Abrahamovom ocu je užasno i posledica je sistemskih grešaka.“