Oblast računarskih nauka predstavlja splet kreativnih i inovativnih mislilaca koji pripadaju različitim sredinama, rasama i polovima iako su vaši stavovi u vezi sa tim možda drugačiji. Ako ste ambiciozni programer, softverski inženjer ili naučnik koji se bavi podacima – ili možda student koji se bori da stekne diplomu iz računarstva – verovatno ćete se zapitati: „Na koga da se ugledam“? Ako pripadate grupi koja je nedovoljno zastupljena u računarskoj nauci, kao što su ljudi druge boje kože, žene i LGBT osobe, na to pitanje bi teško našli odgovor. Međutim, moramo da vas obavestimo da postoje neki vrlo poznati računarski stručnjaci različitih opredeljenja koji bi mogli da vam budu inspiracija.Računarskom naukom nisu uvek dominirali belci (odnosno, beli muškarci). Možemo da kažemo da je ta oblast splet kreativnih i inovativnih mislilaca svih rasa, polova i porekla. Tokom vremena, oblast postaje sve raznovrsnija i inkluzivnija.
Izostavili smo one stručnjake za koje su svi čuli, kao što su:
Ilon Mask
Bil Gejts
Stiv Voznjak
Mark Zakerberg
Pol Alen
Tim Berners-Li
Džon Makafi
Ken Tompson
Kevin Sistrom
Lari Pejdž
Iako su svi koje smo naveli izuzetno uticajni, oni ipak predstavljaju grupu koja se sastoji od preduzetnika, muškaraca koji pripadaju beloj rasi, dok naša lista nastoji da pruži više prostora pionirskim misliocima i nedovoljno zastupljenim grupama.
Rej Tomlinson
Za ime programerskog stručnjaka Reja Tomlinsona vezuje se pronalazak e-pošte. Naime, on je 1971. godine kreirao mrežnu e-poštu od jednog do drugog korisnika dok je radio u kompaniji za istraživanje i razvoj Bolt Beranek and Newman. Tomlinson je bio prvi koji je koristio simbol „@“ da odvoji lokalne od globalnih e-poruka u adresama e-pošte, uvodeći strukturu „user@host“ adresa e-pošte koja se sada koristi.
Zahvaljujući Tomlinsonovom eksperimentisanju, korisnicima na različitim računarima je omogućeno da prenose poruke, što je na kraju dovelo do revolucije u ljudskoj komunikaciji.
Margaret Hamilton
Margaret Hamilton je prva upotrebila izraz „softverski inženjer“ 1963. godine. Vrhunac karijere je verovatno dostigla kad je postavljena za rukovodioca tima koji je programirao računar za navođenje u Apolo misijama na Mesec kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih. Svršena studentkinja MIT-a je kasnije osnovala niz kompanija za razvoj softvera, uključujući Higher Order Softvare.
Barak Obama je 2016. godine, uručio Hamiltonovoj predsedničku medalju časti kojom je priznao njen pionirski i inspirativan doprinos računarskoj nauci.
Alan Tjuring
Alan Tjuring, jedan od najuticajnijih računarskih naučnika svih vremena, izumeo je prvi računar 1936. godine. Napravio je Tjuringov test, 1950. godine, kojim se meri sposobnost mašine da uspešno oponaša ljudsku inteligenciju. Ta inovacija je uticala na razvoj oblasti mašinskog učenja i veštačke inteligencije u narednim decenijama.
Tjuring je bio homoseksualac i postao je simbol važnog prisustva LGBT zajednice u STEM-u (engl. science, tecnology, engineering and math). Danas je Tjuringova nagrada najveće priznanje u oblasti računarstva, koju dodeljuje Udruženje za računarske mašine (Association for Computing Machinery – ACM).
Grejs Hoper
Grejs Hoper je bila mornarički admiral i začetnica kompjuterskog programiranja. Hoperova je, 1953. godine, izumela programski jezik FLOW-MATIC, važnu preteču programskog jezika COBOL koji se i danas koristi. Program je bio prvi te vrste koji je koristio komandne reči umesto simbola.
Hoperova je takođe pomogla u programiranju računara Harvard Mark I koji je igrao ključnu ulogu u poslednjim godinama Drugog svetskog rata. Odlikovana je predsedničkom medaljom časti 2016. godine, za doprinos informatici.
Barbara Liskov
Barbara Liskov je programerka, začetnica modernih tehnika u pisanju koda. Njen princip zamene (engl. Liskov Substitution Principle) koji se koristi u praktičnom računarskom kodiranju je nazvan po njoj. Liskova je koristila koncepte iz veštačke inteligencije da pojednostavi i automatizuje proces kodiranja. Njene ideje o dizajnu sistema i programiranju uvele su metode za toleranciju grešaka i apstrakciju podataka koji se sada koriste svaki dan kako bi pomogli softveru da radi besprekorno. Liskova je, 2008. godine, dobila Tjuringovu nagradu kao priznanje za doprinos računarskoj nauci.
Džeri Loson
Džeri Loson je bio crnac, dizajner igara i zaboravljeni začetnik industrije video-igara. Loson je, 1976. godine, pomogao u stvaranju prvog sistema video-igara pod nazivom Fairchild Channel F, zasnovanog na kertridžima. Kasnije je osnovao sopstvenu kompaniju za video igre, Videosoft, i radio na Stanfordu.
Losonov doprinos kompjuterskoj nauci je nažalost bio zanemarivan decenijama, iako je nedavno bio u centru pažnje u dokumentarcu High Score koji se prikazivao na Netfliksu. Preminuo je 2011. godine.
Klarens Elis
Klarens Elis je bio uticajni stručnjak u oblasti računarskih nauka, koji je radio u kompaniji Xerox PARC sedamdesetih i osamdesetih godina. Bio je prvi Afroamerikanac koji je stekao doktorsku titulu u oblasti računarskih nauka.
Osamdesetih godina prošlog veka, Elis je razvio program za obradu i uređivanje teksta OfficeTalk, koji je prethodio Google dokumentima. Bio je začetnik skupa tehnika za organizacionu saradnju zasnovanu na tehnologiji pod nazivom Operational Transformation. Nažalost, preminuo je 2014. godine.
Gvido van Rosum
Gvido van Rosum je originalni tvorac programskog jezika Pajton, koji je dobio naziv po komičarskoj trupi Monti Pajton. Van Rosum je stvorio osnovni programski jezik 1989. godine da bi imao čime da se zabavlja tokom radne nedelje. Danas se Pajton koristi u nauci o podacima, razvoju softvera i softverskom inženjeringu širom sveta.
Van Rosum se, 2012. godine, povukao iz svoje uloge „Doživotnog dobroćudnog diktatora“ predstavnika Pajton zajednice.
Karl Sasenrat
Karl Sasenrat je manje poznati začetnik personalnih računara. Njegova linija AMIGA, predstavljena 1985. godine, nije bila prvi personalni računar, ali predstavljala je prvi računar koji je mogao da obavlja više zadataka istovremeno. To je bila i prva računarska serija koja je pokazala osobine personalnih računara kao svestranih alata za obavljanje više zadataka. Ti računari su korišćeni kao kućni računari uglavnom za igre i kreativni softver.
Sasenrat je kasnije nastavio da razvija REBOL, dinamički programski jezik specijalizovan za mrežnu komunikaciju.
Kimberli Brajant
Kimberli Brajant je inženjerka poznata prvenstveno po osnivanju neprofitne organizacije Black Girls Code, čiji je cilj da poveća zastupljenost obojenih žena u STEM-u. Organizacija predstavlja obrazovnu instituciju koji podučava crne devojke između 7 i 17 godina kako da programiraju. Brajantova, koja je radila za Pfizer i Novalis pre osnivanja organizacije Black Girls Code, prvobitno je osnovala organizaciju kako bi pomogla svojoj ćerki Kaj da nauči programiranje. Black Girls Code ima za cilj da omogući da milion crnih devojaka nauči programiranje do 2040. godine.