Preminuli oživljavaju na Gugl mapama

Na Gugl mapama ljudi neprestano pronalaze svoje najdraže koji su preminuli. Nekima je to uteha, a nekima jezivo iskustvo. Gugl mape već godinama nude opciju prikaza ulice (engl. Street View) koja spaja panoramske slike kamera da bi stvorila digitalnu reprodukciju fizičkih prostora u stvarnom svetu koje možete pretraživati na mreži. Neki ljudi su otkrili da će, ako se dovoljno dugo kreću kroz platformu i koriste funkciju putovanja kroz vreme, možda moći da pronađu sliku drage im, ali upokojene osobe, koju je snimila neka od Guglovih kamera, i koja će, čini se, biti zauvek sačuvana u Gugl mapama. U proteklih nekoliko dana, brojne objave u kojima ljudi navode takve slučajeve pregledane su i podeljene na internetu. Jedna takva objava, koju je postavila britanska spisateljica Šeri Tarner već je skupila desetine hiljada „lajkova“ na Tviteru. Slična objava sa naloga anonimnih ispovesti takođe je privukla pažnju ne samo drugih korisnika Tvitera već i glavnih medija. Tvitovi su se pretvorili u objedinjeni niz objava u kojima drugi dele priče o potrazi za svojim preminulim rođacima u Gugl mapama.

To nije prvi put da ljudi koriste funkciju putovanja kroz vreme u opciji prikaza ulica da bi tražili pokojnike na Gugl mapama – ili da bi podelili to iskustvo na društvenim mrežama. Kompanija „Gugl“ je predstavila funkciju Street View 2007. godine, a navedene objave na Tviteru pojavljuju se od 2013. godine. Takve pojave samo potvrđuju stalni napredak kompanije u nezaustavljivoj nameri da mapira ceo svet ( Street View trenutno obuhvata 87 zemalja) i neprestano ažurira podatke do kojih dolazi. Korisnici Gugl mapa tek usput shvataju da taj proces može da ima neželjene posledice, što bi moglo da ukaže na to da je stvaranju pogleda na svet od 360 stepeni potreban stalni nadzor. Kompanija pri pravljenju Gugl mapa koristi ogroman broj kamera da bi korisnici mogli da osete zadivljujuće iskustvo koje Street View nudi. „Gugl“ kaže da stvaranje digitalne verzije fizičkog sveta omogućavaju milioni kamera koje snimaju iz više uglova, a te kamere drže ljudi koji „voze, veslaju, plove, šetaju i snimaju slike“. Kompanija je takođe odlučila da omogući korisnicima da predaju sopstvene slike kao dodatak funkciji Street View . Iako Gugl mape nisu imale nameru da pomognu ljudima da se sete mrtvih članova svoje porodice, portparol je rekao da je dirljivo to što ljudi koriste platformu na taj način. Književnica Šeri Tarner je rekla da je nedavno otkrila funkciju putovanja kroz vreme u opciji prikaza ulica kada je pokušavala da vidi kako sada izgleda kuća koja je pripadala njenoj pokojnoj majci, koja je preminula pre skoro četiri godine. Na kraju je otkrila da je poslednja dostupna slika bila iz 2009. godine. Na njoj se videla kuća sa upaljenim svetlom, što je značilo da je Šerina majka bila kod kuće kad je slika snimljena.

Ipak, ljudi već izvesno vreme otkrivaju slike pokojnih voljenih na Street View -u. To se čak dešavalo i pre nego što je kompanija predstavila funkciju putovanja kroz vreme. Jedna korisnica Tvitera je rekla da je pronašla sliku svog pokojnog dede na Street View-u, što je izazvalo ceo niz reakcija, a objava je dobila više od 400.000 „lajkova“. Međutim, u svemu što smo naveli ima mnogo više od deljenja objava na mreži i brojanja „lajkova“. Fotografije ukazuju na to da mnogi ljudi koji se pojave u Street View -u ne znaju da su fotografisani, a pokojnici ne mogu da kažu da li se slažu da njihova slika ostane na platformi.

Ako posmatramo širi kontekst, shvatamo da tehnološke kompanije, kao što je „Gugl“, imaju veliku moć nad tim osetljivim i ličnim podacima, a građani nemaju baš nikakvo pravo pri postavljanju normi koje bi odredile kako treba da se postupa sa podacima povezanim sa pokojnicima. To je posebno važno, jer kompanijin pristup tim podacima možda neće biti u skladu sa verskim i kulturnim normama koje okružuju smrt, a koje su, poznato nam je, veoma različite, s obzirom na to da njeni korisnici žive u svim delovima sveta.

Preminuli članovi porodice nisu jedina iznenađujuća otkrića na Gugl mapama. Postoje cele zajednice na mreži koje su se posvetile istraživanju platforme za mapiranje neobičnih stvari i zainteresovane su za sve, od divljih životinja do peščanih oluja. Postoji i mnogo tamnija strana očigledne sveprisutnosti prikaza ulica i Gugl mapa, koja izaziva ogromnu zabrinutost za privatnost ljudi. Na primer, još 2013. godine, otac u Kaliforniji morao je da zatraži od „Gugla“ da ukloni sliku mrtvog tela njegovog sina snimljenu iz vazduha. Kompanija kaže da ima uspostavljene sisteme za zamagljivanje ličnih podataka o prolaznicima i registarskih tablica na fotografijama koje snima. Ipak, sasvim je jasno da je moguće prepoznati neke ljude ako član njegove porodice zna šta traži.

Nepokolebljivi trend pronalaženja upokojenih dragih osoba neizbežno služi kao podsetnik da „Gugl“ igra glavnu ulogu u dokumentovanju našeg svakodnevnog života tokom vremena. Nema naznaka da će digitalni artefakti koji se čuvaju u opciji prikaza ulice uskoro nestati. Umesto toga, oni bi mogli da postanu deo metoda beleženja istorije nad kojim nemamo nikakvu kontrolu. 

6418-preminuli-ozivljavaju-na-gugl-mapama