Kompjuterski stručnjak i ikona računarstva u povoju, kome možemo da zahvalimo za naredbe iseci/kopiraj/nalepi, umro je u 74. godini života. Tesler je počeo da radi u Silicijumskoj dolini početkom šezdesetih godina prošlog veka, u vreme kada su računari bili nedostupni ogromnoj većini ljudi. Zahvaljujući njegovim inovacijama – koje su uključivale komande „iseci“, „kopiraj“ i „nalepi“, korišćenje personalnog računara postalo je jednostavan proces. Kompanija Xerox , gde je gospodin Tesler proveo deo svoje karijere, odala mu je počast.
„Lari Tesler, čovek koji je uveo naredbe iseci/kopiraj i nalepi, kao i naredbe „pronađi“ i „zameni“ i mnoge druge, nekada je radio kao stručnjak u kompaniji Xerox “, objavila je kompanija. „Naš radni dan je lakši zahvaljujući njegovim revolucionarnim idejama.“
Lari Tesler je rođen 1945. u Bronksu u Njujorku, a studirao je na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji. Nakon diplomiranja, specijalizovao se za dizajn korisničkog interfejsa – to jest, kako da računarske sisteme učini prijatnijim za korisnike. Tokom duge karijere radio je za brojne velike tehnološke firme. Započeo je u istraživačkom centru Xerox Palo Alto (Parc), pre nego što ga je Stiv Džobs privukao u „Epl“, gde je proveo 17 godina i postao glavni naučni istraživač.
Po odlasku iz „Epla“ pokrenuo je obrazovne startap kompanije i kratko vreme radio u kompanijama „ Amazon “ i „Yahoo “. Godine 2012. rekao je da postoji određeni kodeks u Silicijumskoj dolini: „Skoro da postoji određena vrsta inicijacije – pošto ste zaradili nešto novca, ne odlazite u penziju, već trošite vreme na finansiranje drugih kompanija.“
„Postoji vrlo jak element uzbuđenja kada možete da podelite ono što ste naučili sa novom generacijom.“ Verovatno najpoznatija inovacija Larija Teslera, naredba za isecanje i lepljenje, zasnovana je na starom načinu uređivanja teksta, pri čemu bi ljudi fizički isekli delove štampanog teksta i zalepili ih na drugo mesto. Naredba je ugrađena u „Eplov“ softver na računaru Lisa 1983. godine i u originalni Macintosh koji se pojavio sledeće godine.
Tesler je verovao da računarski sistemi treba da prestanu da koriste „modove“, koji su u to vreme bili uobičajeni u dizajniranju softvera. Oni su omogućavali korisnicima da prelaze između funkcija na softveru i aplikacija, ali tako je korišćenje računara bilo prilično komplikovano i oduzimalo je mnogo vremena. Njegovo uverenje je bilo toliko snažno da se veb lokacija gospodina Teslera zvala „nomodes.com“, njegov nalog na Tviteru je bio „@nomodes “, čak je i na registarskoj tablici njegovog automobila stajalo „No Modes“. Iz Muzej istorije računara u Silicijumskoj dolini poručuju da je gospodin Tesler „kombinovao obuku iz informatike sa vizijom kontrakulture, koja kaže da bi računari trebalo da budu dostupni svima“.