Privatnost je društveno dobro

Kako „Vikipedija“ navodi, društvena dobra su sva kulturna i prirodna bogatstva dostupna svim članovima društva i nalaze se u društvenoj, a ne privatnoj svojini. A ja bih rekao da živimo u vreme nadzornog kapitalizma u simbiotičkoj vezi sa tehnologijom oglašavanja, dakle, privatnost nije vrlina ili vrednost ili roba, već društveno dobro. Takva izjava sigurno izaziva čuđenje jer nam je svima dobro poznato da je privatnost, prema definiciji, privatno dobro. Zašto bismo vi ili ja, a da ne spominjemo društvo kao celinu, bili zainteresovani za neku trinaestogodišnjakinju (ili njene roditelje ili zakonske staratelje) koja je odlučila da svoje poverljive podatke proda „Fejsbuku“ za 20 dolara mesečno? Dobro, možda će neki od vas reći da tinejdžer u ovom slučaju nije najsrećnije izabran primer. Ako bi odrasla i punoletna osoba odlučila da proda svoju privatnost, da li bi se to ticalo samo nje?

Odgovor je NE. U stvari, ne uvek. Ne tiče se samo nje ako takvih osoba ima mnogo ili dovoljno, odnosno, ako pretvaranje privatnosti u robu počinje da utiče na sve nas.

Privatnost je kao glasanje na izborima. Privatnost pojedinca, kao pojedinačni glas, uglavnom je potpuno nevažan bilo kome drugom osim onom koji je glasao. Ipak, akumuliranje pojedinačne privatnosti ili njenog nepostojanja, kao i akumuliranje pojedinačnih glasova, ima ogromnu važnost i uticaj.

Takvo akumuliranje podataka nije i ne može biti problem „lične privatnosti“ već ogroman javni problem bezbednosti. U stvari, tu postoje tri problema, a oni su:

  • Nepostojanje privatnosti ima zastrašujuće posledice na postojanje različitih mišljenja i lične stavove. Privatni prostori su za društvo eksperimentalne petrijeve šolje. Bez privatnosti nema ni eksperimentisanja sa onim što društvo ne opravdava, posebno ako je to protivzakonito. (Sad mi na pamet padaju najskorija pitanja kao što su marihuana i homoseksualnost; dugačka je istorija onog što je „protivzakonito danas“, a postalo je „prihvatljivo sutra“ dok su društva postajala manje autoritarna.)
  • Ako privatnost postane roba i to takva da je samo bogati mogu priuštiti, onda će bogataši moći i želeti da iskoriste tu asimetriju podataka da zaprete i progone ljude koji su protiv nepromenjenog stanja, a da bi ga održali.
  • Akumulirani privatni podaci mogu se iskoristiti – što će se i desiti – da bi se manipulisalo javnim mnjenjem u velikim razmerama. Naravno, stručnjaci iz „Kembridž analitike“ bili su diletanti, ali u bliskoj budućnosti, njihova obećanja koja su dali klijentima mogu veoma lako postati stvarnost. Izuzetni stručnjak Fransoa Šole je napisao: „Hteo bih vas upoznam sa svim onim što me zabrinjava u vezi sa veštačkom inteligencijom, a to je vrlo uspešna i prilagodljiva manipulacija ljudskim ponašanjem koju omogućava veštačka inteligencija kao i njena zlonamerna upotreba koju mogu sprovesti korporacije i vlade.“

Možemo da zaključimo da je naša privatnost, dok je pojedinačna uglavnom besmislena, ali kolektivno predstavlja društveno dobro od presudnog značaja. Sve ono što izjeda našu privatnost, posebno ako govorimo o velikom obimu, predstavlja opasnost po društveno dobro. Ne kažem da je glavni društveni problem to što pojedinac za 20 dolara mesečno prodaje „Fejsbuku“ otvoreni pristup svemu što radi ili da se to protivi određenim moralnim normama. Prodaja privatnosti može biti potpuno razumna i opravdana odluka pojedinca. Slično tome, čovek koji je pustio kravu da pase na društvenom zemljištu smatra da je to sasvim razumna odluka.

Ono što želim da istaknem je da jeftino prodavanje privatnosti nije ništa bolje za društvo od toga što dozvoljavamo da nam je neko uzme bez nadoknade. U stvari, još gore je ako pretvaranje privatnosti u robu dovodi do brže degradacije društvenog dobra. Slično tome, pojedinačni glasovi suštinski nikad nisu toliko važni. Ipak, da li mislite da bi bilo sasvim u redu kad bi kompanija kupovala pravo na glasanje građana za 20 dolara mesečno? Ako treba da zaštitimo našu privatnost kao društveno dobro – a treba – onda ne možemo da o njoj razmišljamo kao o imovini pojedinca koju treba prodati kapitalistima koji sprovode opšti nadzor nad svima. Mi smo zajedno s njom mnogo važniji od toga.

5216-privatnost-je-drustveno-dobro