U aprilu 2018. godine, Mark Zakerberg je podelio sa Kongresom svoj ambiciozan plan da sa IT stručnjacima i istraživačima širom sveta podeli ogroman broj objava, veza i drugih korisničkih podataka sa društvene mreže kako bi mogli sa prouče i označe pogrešne informacije na Fejsbuku. Iako je, prema rečima Zakerberga, njegov glavni cilj da spreči uplitanje i ometanje izbora 2018, i dalje, i tako sa sebe skine odgovornost za sve što se u tom domenu dešavalo, osamnaest meseci kasnije, mnogi podaci su ostali nedostupni za istraživače jer se kompanija trudi da sačuva privatnost podataka svojih korisnika.
Stručnjaci kažu da će javnost i dalje imati veoma malo uvida u kampanje širenja pogrešnih informacija i lažnih vesti na društvenim mrežama, a predsednički izbori 2020. godine se približavaju. Štaviše, nekoliko neprofitnih organizacija koje su finansirale to istraživanje zapretile su da će se isključiti iz projekta. Silicijumska dolina ima moralnu obavezu da zaštiti američki politički proces, pošto su političke kampanje koje se bave širenjem lažnih vesti i pogrešnih informacija brojnije i masovnije nego 2016. godine. Pri tom, Fejsbuk predstavlja najpogodniju i najviše korišćenju platformu za takve akcije.
Nadležni u kompaniji su rastrzani između dva zadatka. Jedan je zaštiti podatke svojih korisnika, a drugi sprečiti širenje očigledno lažnih objava i fotografija na društvenoj mreži. Posle već poznatog skandala sa Kembridž Analitikom kad je društvena mreža presekla mnoge pristupne puteve do podataka za istraživače i kad je u julu platila 5 milijardi dolara zbog loše zaštite podataka više od 2 milijarde korisnika, pitanje je koliko se možemo pouzdati u ostvarenje planova koje je sam Zakerberg najavio pre godinu i po dana.
Tri meseca posle Zakerbergovog govora u Vašingtonu prošle godine, društvena mreža je objavila planove da nadležnim istraživačima obezbedi pristup podacima korisnika, kao što su godine starosti i lokacija, gde se pojavljuju lažne objave pojavljuju. Nekoliko desetina istraživača se prijavilo za zadatak. Kompanija je ubrzo uspostavila saradnju sa nezavisnom komisijom, koja je osnovana da bi odlučila koji se podaci mogu podeliti sa istraživačima. U međuvremenu, je osnovan i savet koji bi nadgledao rad istraživača i proveravao njihove prijave.
Ubrzo, međutim, komisija je izrazila zabrinutost zbog otkrivanja opasno velikog broja podataka o korisnicima, a društvena mreža je odmah reagovala uvođenjem takozvane „diferencijalne privatnosti“ (termin poznat u statistici i analizi podataka) pri čemu istraživači mogu mnogo da saznaju o grupi iz podataka, ali ništa o određenim pojedincima. U svakom slučaju, istraživači kažu da neće uspeti da saznaju ni polovinu od onog što su očekivali jer im je pristup podacima vrlo ograničen. Nedavno je društvena mreža u saradnji sa komisijom obavila 32 miliona veza koje su obuhvatile podatke o tome da li su korisnici obeležili milione objava kao lažne vesti, spamove ili govor mržnje ili da li su organizacije koje vrše brzu proveru objava izrazile sumnju u tačnost objave. Podaci obuhvataju i koliko puta su priče podeljene javno kao i u kojim državama su priče najviše deljenje.
Iako mnogi tvrde da je društvena mreža napravila veliki korak napred, mnogi kažu da su baze podataka koje su podeljene užasno ograničene, a da je njena zabrinutost za zaštitu privatnosti podataka preterana.