Ne planiram ponovo da živim na nezdravoj hrani poznanstava. Prošlog avgusta sam deaktivirao svoj nalog na Fejsbuku, odnosno onemogućio sam na ga neodređeno vreme, ali nisam ga trajno obrisao. To nisam uradio u znak protesta или iz principa niti sam mislio da tako napravim pametan korak u zaštiti moje privatnosti. Zapravo, odlazak je bio obojen više apatijom, nego strašću. Pošto je korporativni entitet i dalje vrlo bitan za moje aktivnosti, nastavio sam da koristim aplikaciju Messenger (mada mnogo manje) i boravio na Instagramu, gde imam mnogo manje veza nego na Fejsbuk platformi. Uz to, održavam aktivno društveno prisustvo na Twitter -u i LinkedIn -u. Čitava ideja o Fejsbuku me zbunila kad je od tvorevine iz univerzitetskih kampusa postala proizvod od nacionalne vrednosti. Shvatio sam vrednost LinkedIn -a, koji omogućava uspostavljanje i održavanje poslovnih veza. Ali Fejsbuk? Zašto mi je bila potrebna platforma da bih ostao u digitalnom kontaktu sa ljudima koje već poznajem? Zar za to ne služi e-pošta i razmena instant poruka? Konačno sam shvatio da vrednost Fejsbuka nije u njenoj funkcionalnosti, već u pripadnosti i članstvu; ona je najbliža pojmu globalnog telefonskog imenika. Najbolji poklon koji mi je društvena mreža pružila bio je taj što mi je pomogla da se ponovo povežem sa dva stara prijatelja koji su jedva bili dovoljno aktivni na platformi da bismo se ponovo povezali. Ubrzo posle uspostavljanja veze, svi naši budući razgovori odvijali su se van platforme.
Pošto mi je postalo prilično dosadno, a želeo sam i da umanjim smetnje i stalno odvraćanje od obaveza, odlučio sam da se izvučem iz društvene mreže. Prvo, počeo sam da objavljujem manje poruka i sve manje sam osećao potrebu da automatski i bez razmišljanja klikćem na dugme „sviđa mi se“ kao odgovor na objave. Ako bi prijatelj objavio nešto značajno o svom životu, ja bih to komentarisao. Zatim sam izbrisao aplikaciju sa telefona. Pošto sam objavio da mi je potreban odmor, definitivno sam napustio digitalno društvo. Ili sam bar pokušao. Tokom godina i uprkos izbegavanju korišćenja Fejsbuka za prijavljivanje na razne veb-lokacije i usluge, nekoliko ih je promaklo i nehotice bih se ponovo aktivirao. Posle nekoliko nedelja, konačno sam se ispetljao iz mreže.
Verovatno zbog toga što sam se postepeno oslobađao, nisam osetio da sam se u potpunosti povukao iako se to, ipak, dogodilo. Mesecima posle napuštanja platforme, pa čak i u ovom neobičnom vremenu koje ometa lične veze, voleo sam da porazgovaram sa starim prijateljima putem e-pošte, direktnih poruka i telefonskih poziva. Shvatio sam da ti vidovi komunikacije jačaju stvarne odnose, za razliku od probijanja kroz gomilu objava i prosleđivanja nekih drugih samo da bih popunio vremensku liniju. Napuštanje Fejsbuka potvrdilo je moj osećaj da su mnoga „prijateljstva“ na Fejsbuku nešto kao brza hrana. Lako se sklapaju i brzo se svare, ali nisu previše hranljiva. Meni je Fejsbuk ponudila mnogo više zaglušujuće buke nego korisnih signala, ali povremeno su se pojavljivali neki važni signali. Zbog toga vam preporučujem prijatelja или člana porodice koji je verni korisnik Fejsbuka i koji je povezan sa mnogim istim ljudima sa kojima biste se i vi povezali (ili biste želeli da se povežete). Zapravo, moju deaktivaciju su delimično inspirisala dva moja prijatelja sa fakulteta koji nikada nisu imali Fejsbuk naloge, ali čije su supruge delovale kao kanali. Sada je moja supruga, koja uživa na Fejsbuku više od mene, rado postala moj Fejsbuk ambasador. Kada sam krajem prošle godine organizovao malu grupu, obratio sam se aplikaciji Band koja nudi interfejs sličan grupama na Fejsbuku, a koju ljudi smatraju manje zvaničnom od aplikacija Slack или Microsoft Teams .
Jedna tema koju sam dugo razmatrao je ogromna razlika u stavu javnosti prema Fejsbuku i Guglu. Dva internet giganta imaju slične poslovne modele, ali dok je kompanija „Gugl“ u velikoj meri omiljena, „Fejsbuk“ je opšte omražena i to uglavnom zbog mnogih političkih skandala i afera vezanih za privatnost koje je „Fejsbuk“ pretrpela i koje je spremna da podnese. Ali, u osnovi, Gugl je za većinu ljudi mnogo korisniji servis nego Fejsbuk, koji se mudro povezuje sa pozitivnim emocionalnim vezama. Moj omiljeni primer u tom smislu je aplikacija Google Maps , koja svakodnevno milione ljudi vodi kući, a sada može da im poželi i dobodišlicu. Nasuprot tome, kada nam fotografija koja se deli na Fejsbuku dotakne srce, mi pripisujemo tu pozitivnu emociju osobi koja je deli, ali kada pročitamo političku objavu koja nas razbesni, besni smo na Fejsbuk jer se usudila da nam je pokaže.
Iako nisam porušio sve mostove koji vode prema Fejsbuku, ipak me skoro ništa nije podstaklo da se vratim na društvenu mrežu. Kako onda da obeležim godišnjicu odlaska sa Fejsbuka? Čini se da slavljenje prijateljstva potpuno odgovara, i to ono koje uključuje pisanje i pozivanje uz mnogo naklonosti, ali bez dugmeta koje guta emocije.