Pre nekoliko vekova, Evropa i Sjedinjene Države doživele su industrijsku revoluciju, transformaciju proizvodnih procesa koja je omogućena razvojem novih mašina za podršku u radnim zadacima koji su se ponavljali na montažnim linijama u velikim fabrikama. Revolucija je omogućila vezivanje radne snage za određenu lokaciju i strogo utvrđeno radno vreme, što je pokrenulo temeljni društveni razvoj, a u zemljama je došlo do masovnih migracija stanovništva iz ruralnih područja u gradove. Život se posle revolucije potpuno promenio. Pitanje je, s obzirom na to da milioni ljudi trenutno rade od kuće i uopšte nisu zainteresovani za povratak u kancelariju, da li smo svedoci nove industrijske revolucije u privrednoj oblasti koja se bavi stvaranjem intelektualnih proizvoda?
Desetogodišnje promene su se odigrale preko noći
Nadležni još uvek raspravljaju o tome da li će se naš način života trajno promeniti kao rezultat pandemije i koliko će rad od kuće postati nova normalnost za visokoobrazovane radnike i stručnjake. Mnoge kompanije su brzo prihvatile rad na daljinu tokom pandemije, uključujući „Gugl“, „Fejsbuk“ i „Tviter“, a sada vidimo da se taj trend širi i među kompanijama koje su ranije bile protiv rada od kuće. Međutim, takvom poslovnom procesu se ne mogu prilagoditi sve kompanije, a na radnom mestu će i dalje postojati potreba za društvenim interakcijama.
Ipak, jasno je da je današnja „mašinerija“ – alati zasnovani na internetu i softveru na kojima su izgrađena preduzeća koja se bave intelektualnim procesima – ublažila apsolutni zahtev da zaposleni istovremeno rade zajedno na istom mestu. Rizični kapital je vodeći pokretač tog trenda i snažno podstiče razvoj alata za komunikaciju, saradnju i upravljanje projektima koji su omogućili da rad na daljinu postane produktivan i moguć. U stvari, pre Covida-19, primarna prepreka radu od kuće obično je bila organizaciona nevoljnost ili neodlučnost. Pandemija je primorala poslovni proces da uhvati korak sa tehnologijom i tako omogućila da se preko noći dogode promene na koje bismo, inače, čekali deset godina.
Korporativni svet se okrenuo naglavačke. Hiljade preduzeća pokazale su spretnost i fleksibilnost kada su se uspešno preusmerile na rad od kuće i tako su spasile globalnu ekonomiju. U industriji rizičnog kapitala, prvenstveno se raspravlja o tome koje će tehnologije sledeće generacije podržati ekonomski oporavak vođen pretežno radnom snagom koja posao obavlja od kuće.
Da li će se revolucija održati?
Dva ključna aspekta bilo kog poslovanja koje se bavi intelektualnim procesima – produktivnost i blagostanje – pandemija je već dovela u centar interesovanja. Mnogi zaposleni tvrde da su kod kuće srećniji i produktivniji, manje je ometanja nego u kancelariji, nema potrebe za užurbanim i stresnim putovanjem na posao, mogu više vremena da provedu sa porodicom i, naravno, manje su izloženi virusu. Osnovni argument koji ide u prilog radu od kuće je da omogućava ljudima da svoj posao prilagode svom životu, a ne obrnuto, što dovodi do mnoštva direktnih i indirektnih koristi i za zaposlenog i za poslodavca.
Slično industrijskoj revoluciji, prelazak na rad od kuće i njegov uticaj na zajednice mogli bi da imaju značajne pozitivne uticaje na društvo – od smanjenja globalnih emisija do preokretanja trenda ka urbanizaciji i preispitivanja načina na koji planiramo gradove. Na primer, ako se 20 procenata radne snage preusmeri na stalno radno vreme od kuće, to je 20 procenata manje potražnje za proizvodima i uslugama u centru grada, što utiče na razne privredne oblasti poput maloprodaje, ugostiteljstva i transporta. Iako će najveći gradovi možda osetiti najveće posledice, rad od kuće pruža nam ogromnu priliku da revitalizujemo i podmladimo lokalne ekonomije koje se bore, dok će neki poslodavci takođe otkriti da mogu smanjiti svoje troškove koje se odnose na zarade, kao i režijske troškove ako se odreknu poslovnih prostorija u centru grada.
Međutim, ne bi trebalo da uzimamo takvu budućnost zdravo za gotovo, niti bi trebalo slepo da se krećemo u tom smeru, a da u potpunosti ne uzmemo u obzir posledice na stvaranje intelektualnih proizvoda koje se uglavnom zasniva na radu od kuće.
Druga strana rada od kuće
Iako su mnogi istakli društvenu korist od „rada na bilo kom mestu“, postoje jasni nedostaci potpunog odvajanja zaposlenih od fizičkog radnog okruženja. Takve okolnosti ne odgovaraju svakom članu radnog tima. Postoji sve veća i vrlo opravdana zabrinutost za mentalno zdravlje i posledice izolacije, dok je angažovanje zaposlenih postalo prilično rizično i opasno. Mnogi zaposleni i dalje žude za povratkom na radno mesto, posebno mlađi članovi tima koji više vole da žive u urbanim sredinama i uživaju u kulturnim prednostima kancelarijskog života. Mnogi ljudi su zatvaranje shvatali kao „život na radnom mestu“, a ne kao „rad od kuće“. Pored toga, mnogi poslodavci se bore da stvore efikasne procese za daljinsko upravljanje i podršku kadrovima ili da stvore virtuelna radna mesta koja bi uspostavila ravnotežu između agencije i odgovornosti, poverenja i kontrole. Susreću se sa problemima saradnje, nižim nivoom razmene znanja i slabljenjem organizacione kulture zato što nisu na istoj lokaciji. Sve više ih brine kako da izgrade odnose između kupca i klijenta bez fizičkog okruženja u kome će ih ugostiti.
Zatim, postoje tehničke prepreke za postizanje revolucije u radu od kuće. Bezbednost informacionih tehnologija je već predstavljala problem čak i na fizičkom radnom mestu, zbog čega postoji široka zabrinutost zbog zaposlenih koji koriste lične prenosne računare i mobilne uređaje za pristup korporativnim mrežama preko kućnih i/ili javnih internet veza. Ostali članovi tima se bore sa lošim brzinama interneta i raznim drugim nedostacima IT podrške. Efikasan rad od kuće često zahteva dodatnu potrošnju u IT oblasti, a ipak će organizaciona potrošnja pasti za 7 procenata zbog smanjenja troškova povezanih sa Covidom. Konačno, na nacionalnom nivou neke zemlje su daleko bolje opremljene za rad od kuće od drugih. Mnoge od najteže pogođenih Covidom -19 – kao što su Italija i Brazil – nalaze se među najmanje sposobnim da tranziciju izvrše brzo i efikasno. To je u potpunoj suprotnosti sa Švedskom, gde se svim radnicima savetuje da rade od kuće do kraja godine.
Rizični kapital nas može brže dovesti do najboljih odgovora
Iako su preduzeća koja se bave intelektualnim proizvodima nesumnjivo bolje opremljena od organizacija u drugim sektorima kada je u pitanju život sa Covidom-19, pažljiviji pogled na revoluciju rada od kuće otkriva da to ni u kom slučaju uslovi nisu jednaki. Ne može svaka organizacija da pređe na novi način rada istom brzinom niti će potpuni rad na daljinu biti pravo rešenje za sve. Većina preduzeća će verovatno morati da prihvati hibridne operativne modele i uspostavi ravnotežu između aktivnosti koje se obavljaju u kancelariji i rada od kuće, sastanaka i Zoom poziva, putovanja na konferencije i sajmove i virtuelnog prisustva istim, i tako dalje.
Najvažnije je da se pokrene novi talas brzog razvoja softvera kako bismo uklonili praznine u produktivnosti i dobrobiti koje su izložene tako neočekivanim i dramatičnim promenama u organizaciji procesa poslovanja. Sada imamo podatke i iskustvo koji nam omogućavaju da identifikujemo sve nedostatke i prepoznamo gde se inovacije, novi tehnološki alati i efikasni fondovi rizičnog kapitala mogu primeniti za njihovo rešavanje. Bolji sistemi za razmenu znanja koji promovišu angažovaniju i zajedničku kulturu moraju biti ključni prioritet ulaganja. Veće inovacije su takođe potrebne u IT automatizaciji, što će pomoći da se olakša prelazak sa fizičkog radnog mesta – gde su IT usluge i podrška lako dostupni – na svet „samosnalaženja“ u kući gde korisnici koji nisu tehnološki iskusni moraju sami da pronađu rešenja. Rizični kapital ima jedinstveni položaj da pomogne društvu da brže dođe do tih rešenja zahvaljujući decenijama iskustva u tehnološkom ekosistemu.
Industrijska revolucija nije bila tek jedan istorijski trenutak, već kontinuirani period transformacije i inovacija. Isto važi i za današnju revoluciju rada od kuće. Pandemija nas je možda ubrzala na putu transformacije, ali dalja ulaganja, inovacije i istrajnost su i dalje potrebni ako želimo zaista da shvatimo najveću promenu u organizaciji procesa poslovanja u poslednja dva veka.