Nedavni skandali u vezi sa najvećim svetskim tehnološkim kompanijama i društvenim mrežama koje prikupljaju podatke svojih korisnika doveli su do toga da mnogi ljudi, među kojima sam i ja, počinju da istražuju uređaje i digitalne servise koje svakodnevno koriste ne razmišljajući o procesima koji se odvijaju u pozadini. Ono što smo pronašli neprijatno nas je iznenadilo. Kompanije kao što su „Fejsbuk“, „Amazon“ i, možda pre svih njih, „Gugl“ svakodnevno prikupljaju od nas ogromne količine podataka čak i onda kad toga uopšte nismo svesni. Ispričaću vam šta se dogodilo kad sam isključio sve „Guglove“ napadne servise za praćenje i koliko sam bio neprijatno iznenađen kad sam otkrio šta su sve određene kompanije saznale o meni iz moje istorije pretraživanja i servisa za praćenje.
Te kompanije ponekad saznaju mnogo što-šta.
Kad sam se ozbiljno udubio u servise i proizvode koji su pratili moju fizičku lokaciju i digitalnu istoriju pretraživanja i interesovanja, prvo sam otkrio da kompanije koje nam nude te iste proizvode i servise, ponekad, znaju mnogo o nama.
Kompanije kao „Fejsbuk“ i „Gugl“ ponekad izgleda saznaju mnogo o nama pri prvom susretu, što nas prilično zabrinjava. Mogu da saznaju našu političku ili seksualnu orijentaciju, na primer, ili bi mogle da nam prikažu reklame za proizvode koje smo potražili na „Guglu“ pre nekoliko minuta. Da vam se koža naježi.
Međutim, te iste kompanije često steknu potpuno pogrešno mišljenje o nama, jednostavno zbog toga što ih prikupljene informacije mogu zavarati. Metrika interneta često dođe do beznadežno pogrešnih rezultata; čoveka liberalne orijentacije može istaći kao konzervativca, na primer, ili utvrditi da ste sredovečna gospođa, a zapravo ste tinejdžer. Ovo što navodim nije tek neosnovana teorija jer je i sama društvena mreža „Fejsbuk“ priznala da metrika kojom snabdeva izdavače i oglašivače može biti netačna ili potpuno pogrešna.
Međutim, kad kompanije stvore uspešnu metriku, podaci koje prikupljaju mogu biti korisni na bezbroj načina, od kojih su mnogi zastrašujući. Ponekad, „Gugl“ može da iskoristi vašu istoriju pretraživanja i lokaciju u realnom vremenu da bi vam preporučio restorane u blizini za koje postoji ogromna statistička verovatnoća da će vam se svideti. Na neki način, „Gugl“ može imati bolje informacije o vašoj ishrani od bilo koga drugog pa čak i od vas. Možda ne možete da se setite iz kog ste restorana naručili hranu preko interneta u poslednja tri meseca, ali „Gugl“ će sigurno znati i možete se kladiti da će te informacije proslediti oglašivačima u „Grabhabu“ i tako brzo steći finansijsku koristi od vaše gladi.
U stvari, moć mašinskog učenja je toliko velika da je skoro antiutopijska. Algoritamski procesi se mogu koristiti i da se odredi da li je osoba heteroseksualnog ili homoseksualnog opredeljenja na osnovu njene fotografije. Poduprto takvom snagom ne čudi što mnoštvo ljudi, među njima sam i ja, strepi od budućnosti u kojoj će ogromne korporacije kao što su „Alfabet“ ili „Amazon“ znati sve i najsitnije detalje o našem životu i iskoristi ih da bi zaradile.
Odavde postaje sve gore
Iako je ova priča do sad bila zastrašujuća, biće još strašnija. U stvari, potpuno sam uveren da će moć tih kompanija kao i algoritamski procesi koje koriste da bi saznali sve najsitnije činjenice o nama postajati sve opsežnije i brojnije kako vreme prolazi. Za to vreme, ljudi koji poseduju moć, a to su akcionari, direktori i tehnološki giganti ujedinjeni u zajedničkom interesu da rudare po našim podacima, boriće se iz sve snage protiv demokratizacije digitalnih platformi i vraćanja podataka ljudima od kojih su ih uzeli.
Moja priča počinje pošto sam pročitao članak u novinama koji otkriva kako „Gugl“ prati svaki naš pokret, bez obzira na to da li smo s tim upoznati ili nismo, pa čak i onda kad kompaniji kažemo da prestane. Sećam se da me je obuzela potpuna neverica kad sam to prvi put video. Naravno, svi znamo da neke kompanije i vlade rudare i prikupljaju naše podatke, ali nikad nisam pomislio da je taj proces uzeo tolikog maha.
Činjenica da kompanija „Gugl“ može da vas prati čak i kad isključite opciju praćenja lokacije, izgledala mi je kao nečuvena nepravda koja nikako ne može biti stvarna. Međutim, sasvim je realna, ali to je tek početak.
Život bez praćenja
Isključivanje servisa praćenja lokacije uglavnom šteti iskustvu korisnika. Moj telefon, nekad vrlo korisna sprava, postao je mnogo neupotrebljiviji. Kad sam isključio servis praćenja, traženje obaveštenja o lokalnim vremenskim uslovima postalo je pravo mučenje. Moj telefon mi je nekad pokazivao gde sam parkirao automobil, ali kad sam onesposobio servis praćenja to više nije bilo moguće.
Ipak, kompanija me je i dalje posmatrala. Pošto sam posetio lokalni „Volmart“, telefon se oglasio uz molbu da ocenim posetu tržnom centru iako sam isključio servis praćenja mnogo pre nego što sam se tamo uputio. Prilično je teško trajno isključiti servis praćenja. Kad sam kompaniji zatvorio radoznale oči, aplikacije za navigaciju su se sporije učitavale i bilo mi je mnogo teže da ih koristim. Pre su pamtile moju kućnu adresu, a sad sam morao da je unosim svaki put kad sam ih koristio. Međutim, postoji i prednost isključivanja praćenja lokacije, a to je mnogo duže trajanje baterije.
Telefon nisam morao da punim toliko često, a i manje se grejao. Štaviše, oglasi koji su se pojavljivali bili su manje personalizovani, što mi je u potpunosti odgovaralo. Dakle, šta se dogodilo kad sam isključio praćenje lokacije kompanije „Gugl“? Kompanija svakako nije prestala da me prati, ali moje iskustvo korišćenja pametnog telefona potpuno se promenilo.
Kao i milioni drugi ljudi i ja volim „Gugl“ i koristim njene servise svakodnevno, ali sve dok me bude pratila i to skrivala od mene, odustaću od njenih usluga i okrenuti se njenim konkurentima.