Pompezna najava kripto valute libra kompanije „Fejsbuk“ donela je i nekoliko velikih obećanja. Plaćanja će se vršiti na najjednostavniji i najudobniji način ikad viđen i omogućiće 1,7 milijardi ljudi koji nisu u bankarskom sistemu pristup finansijskim uslugama. Najava nove valute, međutim, nije naišla na opšte odobravanje. Zakonodavci i rukovodioci u privredi uočavaju čitav niz razloga koji ih navode da budu prilično nepoverljivi prema najavljenim dobrobitima koje uvođenje nove valute donosi, odnosno, prema pretnjama po finansijske sisteme. Naravno, postoje potpuno opravdani razlozi da se veruje da bi libra mogla da bude uspešna, kao što su ogromni i rašireni uticaj kompanije na globalnom polju i očigledna sposobnost da privuče poslovne saradnike. Mi ćemo, međutim, navesti četiri najuočljivija razloga koji mogu uticati na neuspeh nove kripto valute.
1. Digitalna plaćanja
Kompanija je, najavljujući i plan uvođenja digitalnog novčanika, obećala da će vremenom ponuditi i dodatne usluge svojim korisnicima, kako fizičkim, tako i pravnim licima, kao što je plaćanje računa pritiskom na dugme, plaćanje kafe u kafićima pomoću očitavanja koda ili plaćanje vožnje u sredstvima javnog prevoza bez korišćenja gotovine ili pretplatne karte. Nekadašnji tehnički urednik novina „Gardijan“ narugao se tim obećanjima i rekao da je Amerika, glavno tržište kompanije „Fejsbuk“, verovatno prilično zaostala u pogledu pružanja finansijskih usluga svojim korisnicima pošto je većina ljudi na svetu već navikla da dodirom ekrana na pametnom telefonu plaća kafu ili kartu u prevozu. Što se tiče plaćanja računa, to se može obaviti na mnogo različitih načina na internetu i to pomoću normalne valute, od automatskog i direktnog skidanja novca sa računa, do raznih bankarskih aplikacija i finansijskih tehnoloških usluga kao što je ona koja se koristi u Švedskoj.
Šta je sa prenošenjem novca sa jednog računa na drugi uz minimalnu proceduru? Spomenućemo servis PayPal i njegovu aplikaciju Venmo, među mnogobrojnim drugim alternativama. Problem nije nov, a nisu ni rešenja.
2. Ljudi koji nisu u bankarskom sistemu
Kompanija je sasvim ispravno primetila da polovina odraslih stanovnika sveta nema račun u banci. Pri tom, najveći deo te polovine živi u nerazvijenim zemljama sveta, a među njima je najviše žena. „Fejsbuk“ kaže da je digitalni novčanik kolibra (engl. Colibra) pravo rešenje za njih. Ovde se javlja jedan problem, a to je da pomenuta polovina koja nema račune u banci obično nema ni pametne telefone. Čak i ako ih imaju, cene prenosa podataka mogu biti izuzetno visoke. Ako korišćenje kripto valute nije jednostavno, ako novac ne možemo lako podizati i ulagati i ako je sistem suviše komplikovan, onda je to veliki nedostatak.
Neki mobilni operateri rešavaju te probleme već prilično dugo. Spomenućemo kompaniju „Safaricom“ u Keniji koja je u saradnji sa „Vodafonom“ pre desetak godina pokrenula uslugu mobilnog bankarstva koja se zove M-Pesa. Usluga je uspela da sistemom obuhvati i one koji nemaju račun u banci, a koji mogu pomoću najjednostavnijih telefona da pristupe i koriste finansijske usluge. Ljudi mogu da ulažu i podižu sredstva sa mnogobrojnih kioska pri čemu svoj identitet potvrđuju SIM karticom.
Novac se može slati i iz inostranstva na telefon korisnika usluge M-Pesa. „ Fejsbuk“ ističe da će libra uspeti da reši problem visokih provizija u međunarodnim transakcijama, ali, ponovo napominjemo, da je taj problem rešen pre nekoliko godina. Usluga M-Pesa se koristi u mnogim državama od Indije do Južne Afrike, čak i u delovima istočne Evrope. Zanimljivo je to što je „Vodafon“ jedan od članica asocijacije „Libra“ koja će pokrenuti novu kripto valutu. Pitanje je samo da li je mobilni gigant pristupio udruženju da bi video da li postoji prostor za kombinovanje dva sistema ili je platio članarinu od 10 miliona dolara da bi bio upućen u događanja oko nove valute.
Novinari iz „Fajnenšal tajmsa“ ironično su komentarisali pokretanje libre rekavši da nova valuta „Fejsbuka“ nije pokušala da se pozabavi najuobičajenijim problemom ljudi koji nemaju račun u banci, a to je da nemaju dovoljno novca da ga otvore. To je već društveno-ekonomski, a ne tehnički problem.
3. Nepovoljan stav zakonodavaca
Asocijacija „Libra“ je izazvala bes zakonodavnih tela kad je u predstavljanju nove kripto valute rekla da će „u početnim fazama razvoja mreže nove valute, njeni osnivači biti posvećeni saradnji sa vlastima da bi se oblikovalo zakonsko okruženje koje će ohrabriti tehnološku inovaciju i, istovremeno, održavati najviši standard zaštite korisnika“. To liči na izjavu Marka Zakerberga iz februara kad je rekao da je „otvoren za uspostavljanje razumnih pravila“ za „Fejsbuk“ u oblasti privatnosti i dezinformacija. Zakonodavci i zakonodavna tela smatraju da im je zadatak da donose zakone, a ne da ih prihvataju.
Dakle, zakonodavna tela sa obe strane Atlantika obrušili su se na projekat Libra. U Americi Ministarstvo finansija traži od kompanije da zaustavi projekat dok Kongres i zakonodavci ne analiziraju uticaj nove kripto valute, dok mnogi senatori upozoravaju da postoji veliki broj pitanja u vezi sa obimom projekta i njegovom usaglašenošću sa globalnim finansijskim regulatornim okvirom. U Evropi, francuski ministar finansija kaže da se ne sme i ne može dogoditi da libra postane zamena za tradicionalne valute i pokušava da utiče na guvernere centralnih banaka država G7 da odmah ispitaju sistem. Guverner Engleske banke kaže da bi organizacija G7, Međunarodni monetarni fond i Banka za međunarodna poravnanja morali zajedno da isprate razvoj nove valute. Možda i hoće jer zakonodavci ne bi uopšte želeli da u ovom slučaju zaostaju.
4. Pitanje poverenja
Francuski ministar finansija je upozorio da će digitalni novčanik kolibra „omogućiti kompaniji da prikupi još više podataka, što nas dodatno podstiče da uvedemo pravila u poslovanje tehnoloških giganata“, a to nas dovodi do konačnog problema, odnosno, poverenja. Kompanija se nije proslavila u naporima za zaštitu privatnosti svojih korisnika.
Zbog čega bi sada trebalo da joj verujemo?
Kompanija je obećala da neće koristiti finansijske podatke iz digitalnog novčanika za ciljano oglašavanje bez dozvole korisnika. Kako će „Fejsbuk“ dobiti takvo odobrenje i šta nadležni misle o tom mehanizmu? Ne zaboravite da kompanija već ima tužbu u Evropi zbog procesa prikupljanja odobrenja od korisnika za korišćenje njihovih podataka u svrhu ciljanog oglašavanja. Kompanija je rekla da neće objedinjavati podatke sve dok ne dobije izričito odobrenje, što ne predstavlja obavezujuću politiku privatnosti. Setimo se da je isto takvo obećanje dala godinu dana pre nego što je objedinila podatke iz društvene mreže Fejsbuk i aplikacije WhatsApp. Dodajmo tome i moguću cenzuru i ogromnu kaznu kojom joj preti Federalna trgovinska komisija zbog kršenja različitih obećanja o zaštiti privatnosti. Možemo biti uvereni da se kompanijin odnos prema privatnosti neće uskoro promeniti.
Treba istaći i činjenicu da asocijacija „Libra“ neće zabraniti programerima da stvaraju svoje digitalne novčanike koji će upravljati librom. Dakle, digitalni novčanik kolibra u vlasništvu kompanije će verovatno biti izuzetno bezbedan, imaće podršku za korisnike i mogućnost refundiranja u slučaju krađe, ali teoretski sumnjiva kripto valuta može napraviti svoj digitalni novčanik koji će korisnike dovesti u opasnost da izgube svoje libra novčiće. I pored svega navedenog, ne možemo da tvrdimo da libra neće postići uspeh jer je globalni uticaj kompanije nemerljiv. S druge strane ne možemo tvrditi da će sigurno biti uspešna jer nam je potrebno mnogo detaljnije objašnjenje kako će sistem uspeti da dostigne visoko postavljene ciljeve.