Muzej istorije računara (Computer History Museum – CHM) objavio je izvorni kôd ključnog dela istorije računarstva koji je pomogao u uvođenju stonog izdavaštva.
Muzej istorije računara je, uz dozvolu kompanije Adobe, objavio izvorni kôd za ranu verziju programskog jezika PostScript, koji je ranih 1980-ih razvila kompanija Adobe, a koji je pomogao da se uvede stono izdavaštvo i stvorio Portable Document Format (PDF).
Prema mišljenju mnogih, PostScript i Adobe Type Library uveli su do tada neviđene novine u štampanje i izdavaštvo i pokrenuli nezaustavljivi rast stonog izdavaštva koji je počeo osamdesetih godina prošlog veka.
Kompanija Adobe je isporučila prvo izdanje programskog jezika PostScript 1984. godine, dakle, dve godine nakon osnivanja kompanije, a suosnivač Apple-a Stiv Džobs obratio se kompaniji da bi PostScript učinio korisnim za nove laserske štampače, koji su prvi put razvijeni u istraživačkom centru Xerox Palo Alto (Xerox Palo Alto Research Center – PARC). Kompanija Apple je 1985. godine, predstavila svoj LaserWriter štampač vredan skoro 7.000 dolara koji je imao ugrađen PostScript, što je doprinelo naglom razvoju stonog izdavaštva.
Kao što je primetio Dejvid Brok, glavni kustos Muzeja i direktor Centra za istoriju softvera, suosnivači Adobe-a Čak Geške i Džon Vornok – autori PostScript jezika – počeli su pregovore sa korporacijom Digital Equipment i kompanijom Apple o korišćenju softvera za novu digitalnu štamparsku mašinu. Pri tom, njih dvojica su imali jasnu viziju. Naime, svaki računar bi mogao da se poveže sa štampačima i slovoslagačima preko zajedničkog jezika da bi se štampale reči i slike najvećeg kvaliteta.
S obzirom na to da su smatrali da sve treba da se štampa na isti način, u zajedničkom matematičkom opisu, PostScript je dao mogućnosti koje nisu bile dostupne ni u jednom drugom slučaju. Tekst i slike su mogli da se skaliraju, rotiraju i pomeraju po želji.
Druga napredna novina koja je došla iz kompanije Adobe bili su fontovi izuzetnog kvaliteta koji su se koristili u PostScript-u. Adobe-ov PDF format datoteke, koji je standardizovan 2008. godine, takođe je zasnovan na PostScript-u i danas je zamenio PostScript kao format za deljenje dokumenata na više platformi.
Pre osnivanja kompanije Adobe, Geške, Vornok i drugi radili su zajedno u istraživačkom centru Xerox gde su razvili Interpress, za koji je Xerox odlučio da će ga postaviti kao svoj standard za štampanje. Međutim, zbog nekih kašnjenja i odlaganja, Geške i Vornok su odlučili da odu iz Centra. Tako su osnovali kompaniju Adobe nameravajući da stvore konkurenciju Interpress-u. Uspeli su da privuku i druge istaknute stručnjake iz istraživačkog centra da bi radili u Adobe-u i razvijali PostScript. Kao što Brok primećuje, Adobe je fontovima pristupila drugačije od PARC-a. Međutim, sve veći tim stručnjaka u Adobe-u još uvek nije mogao da pronađe pravi način kako bi omogućio da PostScript funkcioniše bez obzira na uređaj.
Vornok i njegove kolege su očigledno rešili problem primenjujući skup procedura za prikazivanje teksta. Te procedure su ostale neotkrivene u PostScript izvornom kodu sve dok postojanje tog skupa procedura nije javno obelodanjeno 2010. godine.
Geške je svojevremeno u jednom intervjuu rekao da je PostScript razvijen nekoliko dana pre nego što su mogli da patentiraju softver.
Geške je tada rekao da im nije bila namera da prijave patent, jer bi u tom slučaju, pri podnošenju dokumentacije, morali da otkriju šta su uradili, ali to nisu želeli, jer je sama implementacija PostScript jezika za njih bila čista magija.
Izvorni kôd kojeg je Muzej objavio pripada verziji PostScript jezika iz 1984. godine.
Iako ta verzija sadrži ranu verziju procedura „nagoveštavanja fontova“ koje su kasnije čuvane kao poslovna tajna, te pristupe je u potpunosti prepisao, proširio i precizirao Bil Pakston u narednim mesecima. Te promene su bile odlučujuće za uspeh PostScript-a kad je u potpunosti izašao na tržište.