Trka u ugrađivanju veštačke inteligencije u moderno oružje preti da nadmaši mogućnosti tehnologije kao i sposobnost sveta da takvo naoružanje kontroliše. Glavni komandant ruskih vazduhoplovnih snaga Viktor Bondarev izjavio je na međunarodnom aeromitingu 2017. godine da će njihovi avioni uskoro biti opremljeni krstarećim projektilima sa veštačkom inteligencijom koja će moći da analizira okolinu i neprijatelje i odlučuje o visini na kojoj će leteti, brzini, kursu i, naravno, metama koje će gađati. Dodao je i da se na tom polju ozbiljno radi i da su već postigli određene rezultate, kao i da im je potrebno još nekoliko godina da bi posao bio završen.
Iako tad nije naveo koji će projektili biti snabdeveni naprednom veštačkom inteligencijom, postoje dva moguća kandidata među super-oružjem. Predsednik Vladimir Putin se prošle godine hvalio hipersoničnom letelicom pod nazivom avangard i krstarećim projektilom na nuklearni pogon koji je nazvan burevestnik.
Naoružana veštačka inteligencija
Većina modernog naoružanja je sposobna da donosi odluke i pravi izbore. Spomenimo samo gatling automatske puške koje su napravljene tako da reaguju na dolazeće projektile i pucaju na njih u sekundi. U tom slučaju „izbor“ je prilično mali. Rusija je primetila da su američki krstareći projektili koji su se koristili za napade na mete u Siriji, pokazali sposobnost da skrenu sa prvobitne putanje kad su „shvatili“ da su njihovi pravi ciljevi već bili uništeni. Ipak, sposobnost da se prepozna i izabere meta među mnogobrojnim metama dovodi mehaničko donošenje odluka na jedan novi nivo, ali otvara i mnoga etička pitanja.
Veštačka inteligencija ima jedan glavni nedostatak, a to je da nije suviše pametna.
Može da bude neverovatno brza i efikasna kad treba da prati i primeni skup naučenih pravila, ali nema skoro nikakvu sposobnost da se prilagodi neočekivanim situacijama. Zbog toga je uklanjanje ljudi iz lanca donošenja odluka, u tom slučaju, i dalje sporno pitanje. U septembru prošle godine, Evropska unija je pokrenula inicijativu za stvaranje međunarodnog sporazuma o zabrani stvaranja robota-ubica. Iako su tada neki govorili da je takva tehnologija još daleka budućnost или da više zvuči kao naučna fantastika, možemo reći da to i nije tako. Tada su Kina, Rusija, Južna Koreja i Sjedinjene Države odbacile inicijativu.
Stvarnost boli
Oba super-snažna ruska projektila maksimalno će iskoristiti prednosti sposobnosti veštačke inteligencije u donošenju odluka, ali prvo bi trebalo da polete. Izveštaji američke obaveštajne službe navode da će Moskva moći da proizvede ograničeni broj naprednih novih hipersoničnih bojevih glava avangard. Što se tiče krstarećeg projektila na nuklearni pogon burevestnik (NATO ga naziva skajfol) – za koji kažu da može da se kreće po celom svetu i izbegava da bude otkriven – doživeo je katastrofalne neuspehe u domenu zagađenja okoline.
Što se tiče avangarda, otkriveno je da Rusija ne može da proizvede komponente od karbonskih vlakana koje su otporne na toplotu da bi oružje bilo funkcionalno pri brzinama koje su 20 puta veće od brzine zvuka. Probni letovi su otkrili da materijal nije dovoljno kvalitetan da bi izdržao ogromnu toplotu pri hipersoničnom letu. Zbog toga Kremlj traži alternativnog proizvođača.
Ipak, američka obaveštajna agencija je rekla da očekuje da će Rusija nastaviti sa konstrukcijom oružja, kao i da će početi da se koristi u operativne svrhe već sledeće godine. Krstareći projektil na nuklearni pogon burevestnik postigao je samo delimičan uspeh. Rusi su morali da izvade nuklearni otpad iz Barentsovog mora 2017. godine posle neuspelog lansiranja sa probne lansirne stanice na Arktiku. Sledeći test, koji je obavljen u januaru ove godine, takođe je bio delimično uspešan.
Rat umova
Rusija nije jednina država koja pokušava da naoružanje opremi veštačkom inteligencijom sposobnom da donosi odluke, a njena primena prevazilazi projektile i bespilotne letelice. Američka vojska je objavila da pravi oružje pod nazivom ATLAS , koje predstavlja automatizovani sistem za napredno pronalaženje meta i njihovo totalno uništavanje. Pored toga, nastoji da instalira veštačku inteligenciju i mašinsko učenje u tenkove i oklopna vozila i tako im omogući da pronađu, identifikuju i nanišane mete tri puta brže nego u procesu koji se obavlja ručno. Kod spomenutog američkog sistema naoružanja, deo procesa će biti prepušten veštačkoj inteligenciji, „ali će prst na obaraču i dalje biti ljudski“.
Trenutno, zakon u Americi propisuje da čovek mora biti uključen u proces donošenja odluka o otvaranju vatre, ali kako se brzina oružja povećava, a vreme odziva se sve više skraćuje, raste pritisak da se ceo postupak potpuno automatizuje, što, naravno, izaziva sve veće polemike. Da li će veštačka inteligencija moći odmah da identifikuje ljude koji ne učestvuju u ratnim operacijama (kao što su civili, izbeglice или zarobljene trupe)? Ko će biti odgovoran za greške koje se naprave u procesu donošenja odluka? Vlada? Dobavljači vojne opreme? Posada u tenku? Ili proizvođač?