Dok ruska vlada tvrdi da podržava slobodu na internetu, njeni protivnici zadaju udarce Runetu. Aktivisti tvrde da plan ruske vlade da odvoji ruski internet od ostatka svetske mreže nema nikakve veze sa zaštitom interneta, već sa ukidanjem slobode na mreži. Ruska vlada odlučno odbacuje te tvrdnje. Predlog zakona o potencijalnoj nezavisnosti ruskog internet-prostora, poznatijeg kao Runet, podnet je krajem prošle godine. Ideja, koja donekle podseća na kineski Veliki odbrambeni zid, trebalo bi da onemogući dolazak sadržaja spolja, a ruski internet zadrži unutar granica države. Testiranje izvodljivosti takvog poduhvata planirano je da počne 1. aprila. Prošlog vikenda, oko 15.000 ljudi je izašlo na ulice Moskve da bi protestvovalo protiv zakona o suverenitetu interneta, koji je u februaru izglasala Duma, Donji dom ruskog parlamenta. Procenjuje se da je pre i tokom protesta uhapšeno oko 30 ljudi.
Proteste je pokrenula i predvodila Libertarijanska stranka Rusije. Prema izveštaju moskovskog „Tajmsa“, organizatori i učesnici protesta su tvrdili da je zakon napravljen da bi olakšao cenzurisanje interneta u Rusiji i da bi vođama opozicije otežao organizovanje protesta. U ponedeljak je portparol Kremlja Dmitri Peskov porekao te navode i tvrdio da se „svi zauzimaju za slobodu interneta.“ „Ne možemo da podržimo njihova pogrešna shvatanja i izvrnute tvrdnje da je zakon usvojen da bi se ograničila sloboda na internetu“, rekao je Peskov novinarima.
„Naprotiv, zakon je donet da bi se obezbedila održivost interneta pred potencijalno agresivnim napadima protiv naše države u sajber-prostoru.“ Posle snimljenog televizijskog razgovora sa jednim od učesnika protesta koji je tvrdio da Kremlj želi da mu se omogući da pritiskom na dugme odvoji Rusiju od ostatka interneta, Peskov je izjavio: „To je potpuno pogrešno shvatanje. Ipak, nijednog trenutka nije pomislio da bi njega neko iz inostranstva mogao jednim pritiskom na dugme da isključi sa ostatka interneta.“
Zakon je od početka okarakterisan kao odbrambena mera. On bi obuhvatio i stvaranje nacionalnog sistema domenskih imena i lokalizaciju celokupnog sadržaja koji bi ljudi mogli da vide pošto ga odobre ruske vlasti. Sve to bi se desilo u slučaju da se ceo plan pokrene.
Ruske tačke razmene internet saobraćaja i dobavljači internet usluga morali bi da obezbede mogućnost centralizovane kontrole saobraćaja u slučaju pretnje. Napadač bi, u tom slučaju, najverovatnije bile Sjedinjene Države, koje su neprestano isticale Rusiju kao agresora u prošlogodišnjem dokumentu pod nazivom „Nacionalna sajber-strategija“ iako ne postoje dokazi da Amerika planira da bilo koju državu isključi sa interneta. Ako u obzir uzmemo Peskovu tvrdnju da „što se slobode na internetu tiče, položaj učesnika protesta bi se mogao podržati“, moramo reći da postoje mnogi dokazi koji pokazuju da se Kremlj s tim ne bi složio.
U poslednjih nekoliko godina, ruske vlasti su uvele drakonske mere u oblasti zadržavanja i lokalizacije podataka, zabranile su virtuelne privatne mreže, sudski gonile mnoge koji su delili „ekstremističke“ mimove, naredile su mobilnim operaterima da zabeleže koji ljudi koriste koje aplikacije za slanje poruka, zabranile rad servisa za poruke Telegram jer nije hteo da im da ključeve za dešifrovanje, obrušile se na blogere i pozvale građane da im pomognu u pretraživanju interneta da bi pronašli sadržaje koje treba zabraniti.