Konkurentske vizije iz Sjedinjenih Država, Evrope, Kine i Rusije mogle bi da sruše internet, koji više ne bi bio monolitno zdanje kakvo poznajemo već duži niz godina. Izgleda da je internet jedan od najboljih medija za posao, slobodno vreme, prijateljstva, vesti i kupovinu. Može nestati kada ruter padne или može biti neverovatno spor na nekoj konferenciji gde su se svi prikačili na vaj-faj, ali to su tek sitni propusti, a ne egzistencijalne krize. Ipak, možemo reči da internet nije monolitna tvorevina, čak ni u virtuelnom smislu. To je splet sistema, protokola, standarda, hardvera i organizacija, i svima njima moraju da upravljaju različita tela – međunarodna, državna, tela u privatnom sektoru, или neprofitne organizacije. U osnovi su pojedinci, organizacije i botovi koji prenose i preuzimaju sadržaj i stvaraju veze koje mu daju oblik. Sve je to nekako usklađeno i nudi iluziju monolitne tvorevine, ali to bi moglo da se promeni 2020. godine, jer će upravljanje internetom biti u središtu brojnih rasprava koje su u toku i koje dolaze u prvi plan. Koje vrednosti treba da podržava tehnologija? Kako se treba nositi sa slobodom govora i udruživanja? Šta je sa privatnošću? Sigurnošću od zlostavljanja? Socijalnom stabilnošću? Inovacijama? Donedavno su se ove rasprave uglavnom odvijale u zapadnim demokratijama, ali kako sve više nacija pojačava svoje internet prisustvo, konsenzus, nikad lako dostižan, biće još teže postići.
Internet je otvoren i interoperabilan, napravljen tako da stalno raste i razvija se. To je mreža nad mrežama, tako da možemo da govorimo o „internetu interneta“. Tehnologije koje obuhvataju različite vrednosti mogu da postoje jedne pored drugih, a nekoliko potencijalnih „interneta“ mogu zajedno da čine globalni internet. Mogli bismo da zamislimo, ako bismo uzeli u obzir prave inženjerske i geopolitičke temelje, feministički internet, islamski internet, brižan internet или internet kiborga. Danas četiri „interneta“ imaju potrebnu etičku viziju, tehnološku realizaciju i dovoljno snažnu institucionalnu podršku. Oni postoje zajedno u nelagodnom miru, a svaki ima ideale i inženjerske primene potpomognute propisima i standardima. Otvoreni internet u Silicijumskoj dolini podstiče slobodan protok podataka, kao filozofski i inženjerski ideal.
Briselski buržoaski internet, takođe neguje slobodu, ali u okviru prava i dobre vere. Evropska unija je glavni pokretač i koristi snagu svog Suda pravde da utvrdi prava zaštite podataka или zaštitu autorskih prava, što je daleko izvan njihove nadležnosti. Komercijalni internet glavnog grada Sjedinjenih Država, promoviše vlasnička prava vlasnika podataka i koordinaciju slobodnog tržišta. Američki Vrhovni sud je uglavnom podržao ovu poziciju, mada je pod pritiskom protivnika monopolističkog poslovanja u Sjedinjenim Državama i drugde.
Pekinški očinski internet, sredstvo je za isticanje društvenih ideala. Najistaknutiji je podatak da je kineski internet sredstvo ne samo sigurnosti i cenzure, već i masovnog korišćenja društvenih kredita i prikupljanja podataka za efikasniju veštačku inteligenciju. Postoji i peti model, koji je više parazit nego vizija, a obim njegove razarajuće moći utiče na upravljanje internetom: moskovski model uništenja, koji obuhvata etiku hakovanja i iskorišćava slobodan protok podataka. Rusija je napravila poseban ideološki prostor za cinizam i teorije zavere.
Između ovih modela postoji dijalektika – svi imaju svoje privlačne osobenosti, čak i poslednji, a nijednim od njih ne upravlja isključivo samo jedan narod или organizacija. Oni se takmiče u sudovima, organima za standardizaciju i javnom mnjenju. Internet se neće podeliti na četvrtine ili, kako su neki predviđali, između kineske i američke sfere uticaja – 2020. godina neće biti godina podeljenog interneta. Ipak, te različite vizije će se sudariti, a posledice će biti globalne.
Odmah moramo da napomenemo da, kada se očinski model susretne sa nacionalizmom, ishod će biti povlačenje u dobrovoljnu или nevoljnu izolaciju. Pre nego što je Indija ukinula autonomni status Džamuu i Kašmiru, ukinula im je internet. Ruska vlada je 2019. godine usvojila zakon o suverenom internetu, a njene službe bezbednosti testirale su sposobnost nacije da se isključi sa interneta ostatka sveta. Mnoge vlade imaju zakone o lokalizaciji podataka или ih planiraju u 2020. godini, gde se lični podaci građana moraju čuvati na lokalnim serverima (dakle, biće lako dostupne vladama).
Snaga interneta je njegova globalna povezanost – 2020. godina će se boriti za to da ostanemo povezani u svetu koji se sve više deli.