Kompanija „Huavej je preživela užasan mesec. Prvo, kompanija je dospela na „crnu listu“ (na kojoj se nalaze svi kojima je potrebna posebna dozvola da bi poslovali u Sjedinjenim Državama) zbog čega je kompanijama iz Amerike zabranjeno da posluju sa njom. Onda je, ovog vikenda, Donald Tramp konačno promenio odluku kad se sastao licem u lice sa kineskim predsednikom Si Đinpingom na Samitu G20 u Osaki u Japanu. Takav obrt događaja potpuno je odgovarao kompaniji. Samo pre nekoliko nedelja, bila je na ivici provalije. Embargo je predstavljao egzistencijalnu opasnost za „Huavej“ jer joj je tako bio presečen lanac snabdevanja integrisanim kolima, mobilnim modemima, čak i ARM arhitekturom koju koriste kompanijini HiSilicon Kirin procesori. Sada je, srećom, taj problem rešen.
Međutim, kompanija „Huavej“ nije izašla iz celokupne nepovoljne situacije bez ozbiljnih posledica. Prvo, doživela je narušavanje svoje reputacije na globalnom nivou i biće joj potrebne godine da je obnovi. Kompanija je vrlo brzo zauzela veliki deo tržišta u Evropi i Kanadi zahvaljujući svojim (iskreno, odličnim) najkvalitetnijim telefonima. U ovom trenutku, ne zna se koliko će biti zainteresovanih kupaca. Sumnja i nesigurnost kupaca u opstanak kompanije i dalje će biti prisutna. Ipak, ne mogu da se otmem utisku da će najveći gubitnik u prepirci bili Silicijumska dolina, koja je i najveći dobavljač za kompaniju „Huavej“.
Ceo nemili događaj pokazao je kompaniji „Huavej“ da je njena najveća slabost u globalnoj prirodi njenog lanca snabdevanja. Kompanija je dospela na rub propasti jer svoje komponente uglavnom nabavlja od kompanija sa Zapada, kao što su „Intel“ „Kvalkom“ „Gugl“ i „ARM“. Iako je „Huavej“ privremeno pomilovana, možete biti sigurni da će kineski sektor savremenih tehnologija raditi dan i noć da se ne bi našli u sličnoj i opasnoj situaciji. To u suštini znači da će u godinama koje dolaze kineske firme biti izuzetno obazrive i neće nabavljati komponente i tehnologiju iz inostranih firmi.
Što se tiče sektora proizvodnje mobilnih telefona, videćemo da će Kina imati dominantnu ulogu i to zahvaljujući kompanijama kao što su „Huavej“ i „BBK Elektroniks“. Svake godine, potroše milijarde dolara kupujući komponente i pribavljajući licence. Kad alternativni proizvodi po kvalitetu dostignu konkurenciju iz inostranstva, možemo da očekujemo da će se veliki deo novca trošiti na to u samoj Kini, na domaćem tržištu. Tehnološke firme sa Zapada mogu očekivati gubitak milijardi dolara, a sve zbog toga što je predsednik Tramp iskoristio „Huavej“ kao piona u trgovinskom ratu. Naravno, takve okolnosti su moguće samo ako kineski proizvodi dostignu kvalitet proizvoda kompanija sa Zapada. Danas to nije slučaj jer ne postoji alternativa za integrisana kola kompanije „ARM“ ili za Android operativni sistem kompanije „Gugl“, ali niko nam ne može garantovati da u Kini ogromni timovi stručnjaka za istraživanje i razvoj ne rade na tome.
Kina se već odavno sprema svoje proizvode. Bivši kineski premijer Li Kećijang je 2015. godine najavio inicijativu „Napravljeno u Kini 2025. godine“. Program je najavljivao da će Kina od potrošača proizvoda visoke tehnologije postati proizvođač do 2025. godine. Embargo koji je nametnut „Huaveju“, kao i onaj iz 2016. godine koji je bio nametnut kompaniji „ZTE“ podseća kinesko rukovodstvo da bi trebalo da se pridržavaju tog roka. To dalje znači da će kompanije sa Zapada dobiti ozbiljne konkurente, da će doći kraj mnogim monopolistima, ali i da će sve bogatije tržište od preko milijardu ljudi uskoro biti zatvoreno za njih.
Iako je takva situacija bila neizbežna, ipak se postavlja pitanje da li je Trampova administracija ubrzala proces o kome govorimo. Ipak, osećanja su pomešana. S jedne strane, konkurencija je dobra jer podstiče tehnološke inovacije od kojih korist imaju u potrošači i proizvođači. Sa druge strane, pribojavam se da smo svedoci sumraka tehnološke globalizacije. Zaista je lepo kad znate da je nešto toliko svakodnevno i osnovno kao što je pametni telefon, proizvod mnogih različitih zemalja. Bio bih tužan da vidim kako se države povlače u svoje granice i prekidaju međunarodnu saradnju.