Privremene mere bezbednosti mogu uskoro postati trajne. Vlade širom sveta koriste visoko tehnološke mere nadzora za borbu protiv epidemije korona virusa. Da li te mere daju rezultate?
Edvard Snouden misli da ne daju.
Bivši radnik po ugovoru u Centralnoj obaveštajnoj agenciji, čija su otkrića prikazala razmere špijunskih programa u Sjedinjenim Državama, upozorava da, kad jednom tu tehnologiju izvadimo iz kutije, nećemo moći ponovo da je vratimo.
„Kad vidimo da su hitne mere donete, posebno danas, one obično imaju tendenciju i da ostanu na snazi prilično dugo“, rekao je Snouden u jednom intervjuu. I ne samo to. Te hitne mere bezbednosti se sve više proširuju. U tom procesu, zvanična vlast osvaja još više moći, što počinje da joj se sviđa.
Pristalice drakonskih mera tvrde da uobičajena pravila nisu dovoljna tokom pandemije i da se dugoročni rizici mogu rešiti pošto se epidemija zaustavi. Ipak, kratkotrajna suspenzija građanskih sloboda može brzo postati dugoročna. Službe bezbednosti uskoro će naći nove namene za visoku tehnologiju. Kad prođe kriza, vlade mogu da nametnu nove zakone koji će pravila za vanredne situacije učiniti trajnim i iskoristiti ih da se obruše na disidente i političku opoziciju.
Spomenimo samo predloge za nadgledanje epidemije praćenjem podataka o lokaciji mobilnih telefona. To bi moglo da postane dokazano moćni metod praćenja širenja virusa i kretanja ljudi koji ga imaju. Ipak, to će takođe biti primamljivo sredstvo za praćenje terorista – ili bilo kog drugog potencijalnog neprijatelja države.
Veštačka inteligencija postaje „ključ u rukama tiranije“
Veštačka inteligencija postala je posebno popularan način praćenja života u periodu pandemije. U Kini termički skeneri postavljeni na železničkim stanicama identifikuju pacijente sa povišenom temperaturom, dok u Rusiji sistemi prepoznavanja lica primećuju ljude koji krše pravila karantina.
Korona virus je čak dao kompaniji Clearview AI priliku da popravi svoju reputaciju. Kontroverzna startap kompanija, koja je pokrenula prikupljanje podataka iz društvenih medija, razgovara s vladama o tome kako da koriste njenu tehnologiju za praćenje zaraženih pacijenata, navodi Vol strit žurnal.
Ono što je vrlo privlačno kod veštačke inteligencije je njena efikasnost pri dodeljivanju verovatnoća različitim grupama ljudi. Ipak, suviše velika efikasnost može biti pretnja slobodi, zbog čega policijska ovlašćenja ograničavamo merama kao što su nalozi ili opravdani razlozi za hapšenje.
Alternativa je algoritamska kontrola koja opravdava preteranu silu i održava rasno profilisanje. Snouden je posebno zabrinut zbog bezbednosnih službi koje dodaju veštačku inteligenciju svim ostalim tehnikama nadzora.
„Službe već znaju šta gledate na Internetu“, rekao je. „One već znaju gde se vaš telefon kreće. Sada znaju kakvi su vaši otkucaji srca i koliki vam je puls. Šta se događa kada sve to pomešaju i počnu sa primenom veštačke inteligencije na sve te podatke?“
Pronalaženje ravnoteže
Teško je uspostaviti ravnotežu između bezbednosti i privatnosti u najboljim vremenima, a kamoli tokom globalne krize. Snouden ne osporava težinu pandemije, ali veruje da je ona prolazan problem koji će se na kraju rešiti vakcinama i imunitetom stada. Posledice mera koje danas uvodimo biće trajne. Zato tehnologija koju sada primenjujemo mora biti proporcionalna svakoj fazi epidemije. Otvorenost vlada i konsultacije sa javnošću osiguraće da to bude u skladu s vladavinom zakona i očuva naša osnovna ljudska prava.
Drakonske mere mogu biti podnošljive ako nam pomognu da preživimo pandemiju, ali isto tako moramo da razmišljamo o svetu u kom želimo da živimo pošto se pandemija korona virusa obuzda.