Ako kompanija bude morala da proda Chrome pod pritiskom antimonopolske komisije, kakve će promene nastupiti?
Dok se tehnološki gigant suočava sa sve većim nadzorom antimonopolske komisije u Sjedinjenim Državama, savezni i državni tužioci, navodno, razmatraju odvajanje Chrome -a od kompanije „Gugl“ da bi se rešili problemi u oblasti poštovanja Zakona o konkurenciji. Popularni pregledač, preko koga se obavlja otprilike dve trećine globalnog saobraćaja na mreži, ključni je deo kompanijinih nastojanja da ga učvrsti na položaju podrazumevanog pregledača i ojača svoj položaj na tržištu digitalnog oglašavanja. Međutim, prodaja Chrome -a ne bi uticala samo na poslovanje kompanije, već na sve ostalo, od digitalne privatnosti do oblikovanja tržišta digitalnog oglašavanja, odnosno, istovremeno na potrošače i preduzeća.
Stručnjaci za bezbednost podataka, onlajn marketing i tehnološko poslovanje upozoravaju da će takvi sveobuhvatni uticaji zavisiti od toga ko će biti novi vlasnik Chrome -a. Ako je kupac suparnički tehnološki gigant, kao što je „Majkrosoft“ ili „Orakle“, regulatori će, u tom slučaju, samo prebaciti monopol s jedne kompanije na drugu.
Sudbina kolačića
Jedna od najistaknutijih karakteristika Chrome -a – pored njegove sveprisutnosti – jeste da je poslednji glavni pregledač koji podrazumevano ne blokira kolačiće treće strane. Kolačići predstavljaju pakete informacija koje oglašivači mogu da koriste za praćenje korisnika koji se kreću mrežom i da ih pažljivo ciljaju oglasima na osnovu njihovog ponašanja. Najveći konkurenti Chrome -a, Safari i Firefox, već blokiraju kolačiće trećih strana (iako manji konkurenti kao što su Opera i Edge to još uvek ne čine). U januaru je Chrome najavio da će slediti primer svojih konkurenata i blokirati kolačiće za praćenje – ali tek za dve godine. Kompanija se odlučila za takav usporeni proces verovatno zbog toga što se njeno poslovanje u oblasti oglašavanja i dalje oslanja na kolačiće, kažu stručnjaci koji se bave privatnošću na mreži. Dvogodišnji period za uklanjanje kolačića obezbedio bi ostalim timovima u kompaniji sasvim dovoljno vremena da razviju nove alate za ciljano oglašavanje.
Ako bi došlo do prodaje Chrome -a, novi vlasnik bi mogao da donese drugačiju odluku o kolačićima, u zavisnosti od svog poslovnog modela. Safari je mogao ranije da odustane od njih, jer oglasi na mreži nisu jedan od osnovnih izvora prihoda kompanije „Epl“. Ipak, bez obzira na to da li će pregledač doći u posed konkurentne kompanije, kao što su „Orakle“ ili „Majkrosoft“ ili se izdvoji kao posebna kompanija, niko ne može da garantuje da će se novi vlasnik ponašati prema privatnosti mnogo drugačije od „Gugla“.
Poremećaj tržišta digitalnih oglasa
Novi vlasnik Chrome -a može da donese stratešku odluku da uspostavi Chrome kao pregledač usmeren na zaštitu privatnosti i ubrza ukidanje kolačića – ili bi mogao da uspostavi prijateljski odnos sa digitalnim izdavačima i nastavi da održava kolačiće u životu. Konačno, kažu stručnjaci, ne samo da bi ukidanje kolačića nanelo štetu poslovanju kompanije, već bi stvorilo mnogo veće probleme nezavisnim oglašivačima i veb-lokacijama koje od njih zavise u smislu zarade. Prema procenama same kompanije (dokument je objavljen u pdf formatu), njena odluka da smanji kolačiće dovešće do toga da digitalni izdavači izgube više od polovine prihoda od programskog oglašavanja. Kompanija procenjuje da će taj gubitak za veb-lokacije koje objavljuju vesti biti blizu dve trećine dosadašnjeg prihoda. Naravno, tu procenu treba uzeti s rezervom. Kompanija je te podatke iznela kada je pokušavala da opravda svoju prethodnu odluku da ne blokira kolačiće, a izdavači nisu bili sasvim sigurni koliko je taj uticaj zaista ozbiljan. Ipak, niko ne osporava da bi sigurno došlo do neke pometnje.
Stručnjaci ističu da kompanija „Gugl“, s obzirom na to da poseduje najpopularniji veb-pregledač na svetu, ima mogućnost da iskoristi neke nove metode pregledanja aktivnosti korisnika, čak i ako kolačići trećih strana budu ukinuti. Konkurenti kompanije na tržištu digitalnih oglasa nemaju tu moć. Na primer, kompanija može da tvrdi da ukida sve kolačiće trećih strana da bi zaštitila privatnost svojih korisnika, a, u stvari bi, s obzirom na to da kontroliše Chrome , onemogućila svima ostalima da pristupe informacijama koje kolačići pružaju o tome kako se korisnici kreću po internetu. To bi, istovremeno, izdavačima otežalo da sami vrednuju rezultate koje su postigli digitalni oglasi zbog čega bi morali još više da se oslanjaju na „Gugl“.
S druge strane, ako bi se Chrome odvojio od aktivnosti oglašavanja kompanije, novi vlasnik bi mogao da donosi odluke o kolačićima koji bi pomogli konkurentnim dobavljačima oglasa i izdavačima na mreži – ali sve zavisi od toga kako bi nova matična kompanija planirala da unovči pregledač.
Prepravljanje poslovnog plana kompanije
Odvajanje Chrome -a ne bi bilo tako lako kako se čini, upozoravaju stručnjaci. Odvajanje bilo kog dela kompanijinog carstva predstavljao bi izazov za njen poslovni model u kome su sve usluge besplatne i finansiraju se oglašavanjem. Postoje i oni koji ne veruju da je to moguće, jer kompanijini jedini prihodi u suštini dolaze od oglašavanja, koje je vezano za pretraživač, a pretraživač je vezan za pregledač i pregledač je vezan za Android. Bliske veze između „Guglovih“ proizvoda, koji svi zajedno podstiču sve veći broj ljudi da koristi njen pretraživač, bili su u središtu antimonopolske tužbe koju su američki tužioci podneli protiv kompanije. Postoji mišljenje da bi odvajanje Chrome -a od „Gugla“ moglo da oslabi kompanijinu dominaciju u pretraživanju, zbog čega bi oglašavanje bilo jeftinije, što bi značajno smanjilo njene prihode.
Da bi nadoknadila razliku u zaradi, kompanija bi mogla da razmotri, na primer, mogućnost da proizvođačima pametnih telefona naplati korišćenje njenog Android operativnog sistema – što bi predstavljalo suštinsku promenu u kompanijinom pristupu poslovanju. Kompanija „Gugl“ nikada nije naplaćivala korišćenje softvera, jer je uvek pružala besplatne usluge koje su plaćali oglašivači. Takav model su usvojili skoro svi tehnološki giganti, uključujući „Fejsbuk“. Odvajanje Chrome -a, drugim rečima, moglo bi da dovede u opasnost jedan od omiljenih poslovnih modela Silicijumske doline. Trebalo bi osmisle pravu taktiku da bi se nekako oduprli napadu američke vlade.