Kada čujemo reč Linux , pomislimo na te operativne sisteme sa komandne linije koje smo isprobali još 2004 i napustili ih. Činjenica jeste da Linux pokreće ‘skoro’ sve oko nas što ima bilo kakvu računarsku moć. Ruter koji vas povezuje sa Internetom; štampač koji se pokrene kad god pošaljete komandu print ; aparat za kafu koji vas pokreće ujutru; vaš Android telefon; Kindle; Roku; Amazon Fire TV; Netflix; Spotify; Facebook ; berza; NASA rakete; banke; dronovi i superračunari.
Linux se razvija javno, pre svega putem e-pošte gde programeri ili kompanije šalju zahteve za zakrpe uz objašnjenje zašto bi to trebalo uključiti, a onda Linus Torvalds odlučuje da li da se to uključi ili ne. On je konačni autoritet za Linux. Linus nakon analize može da kaže ‘to vama može da izgleda logično, ali to nipošto nećemo uključiti zato što nije nikome drugom logično’. Ponekad bi predložio neku izmenu tako da zakrpa ne bi rešila samo problem te kompanije nego bi pomogla i svima ostalima.
U jednom intervjuu sam ga pitao šta bi se desilo sa Linux -om kada bi on jednom rešio da se više posveti porodici. Linus mi je odgovorio, „Odavno sam shvatio da je Linux mnogo veći od mene. Da, i dalje sam veoma uključen i svakodnevno donosim mnoge odluke i na kraju sam onaj koji, na neki način, igra glavnu ulogu u mnogim aktivnostima jezgra (engl. kernel ); ali ne – ne bih rekao da Linux ‘mnogo zavisi’ od mene. Kad bih ja sutra umro od srčanog udara (srećom, to je malo verovatno: izgleda da sam zdrav kao dren), to bi se sigurno primetilo, ali ima na hiljade ljudi koji se bave samim jezgrom, pa bi mnogi mogli da preuzmu moju ulogu bez ikakvih poremećaja“. Šou mora da se nastavi (i hoće).
Izvor: IT WORLD