Vrednost mnogih inovativnih tehnoloških kompanija je precenjena. Kad jednog dana nestanu, ostaviće nam samo gorki osmeh na licu. Jednorog je, kao što svaki školarac zna, mitsko stvorenje, odnosno konj sa jednim oštrim i spiralnim rogom koji mu raste iz čela. Koliko je nama poznato, još niko ga nije video. Ta činjenica nas navodi da se zapitamo zbog čega je tehnološka elita upadljivo opsednuta jednorozima. Naime, 2013. godine, Ajlin Li, investitorka preduzetničkog kapitala, iskoristila je naziv da bi imenovala privatne tehnološke inovativne kompanije koje su dostigle vrednost od milijardu dolara или više.
Ta čudna stvorenja se razmnožavaju kao zečevi. Prema poslednjem brojanju, bilo ih je više od 300 rasprostranjenih širom sveta, a njihova zajednička vrednost iznosi oko 1.050 milijardi dolara. Većina njih je smeštena u nekoliko država. U Kini se nalazi više od 130 jednoroga (najviše na svetu), zatim slede Sjedinjene Države gde ih je 85, u Indiji se nalazi 20 kompanija u Velikoj Britaniji sedam i zatim sledi nešto duži spisak ostalih država u kojima se nalaze jednorozi. Neki od njih imaju neverovatnu vrednost koja uglavnom zavisi od cene koju su novi investitori spremni da plate da bi obezbedili udeo u poslovanju. Kompanija „Uber“, na primer, trenutno je procenjena u regionu na 80 milijardi dolara i postoje grozničava nagađanja da će, kad konačno pokrene inicijalnu javnu ponudu akcija, njena vrednost dostići 120 milijardi dolara. Kako je moguće da jedna takva kompanija čiji profit skoro da i ne postoji, a koja gubi novac neverovatnom brzinom dostigne toliku vrednost? Ako vas sve to podseća na vreme kasnih devedesetih godina prošlog veka kad su se pojavile mnogobrojne dotcom kompanije, u pravu ste.
Međutim, postoji jedna značajna razlika. Pošto je nagli porast broja dotcom kompanija bio zasnovan na iracionalnom i neobaveštenom oduševljenju komercijalnom sposobnošću interneta, cela zamisao je propala kad su investitori pokušali da se izvuku iz poslovanja jer je postalo jasno da inovativne kompanije kao što su Boo.com i Pets.com nikad neće stvoriti zaradu. S druge strane, investitori u „Uberu“ verovatno i ne mare što kompanija nikad neće ostvariti profit jer će konačno javno ponuditi akcije što će im omogućiti ne samo vrate uloženo, već da i dobro zarade. Ako „Uber“ izađe sa javnom ponudom akcija pri vrednosti od 120 milijardi dolara, na primer, samo će saudijska kraljevska porodica dobiti 16 milijardi dolara od novca koji je investirala.
Dakle, šta se dešava? Neke odgovore možete pronaći u izuzetnom izveštaju „Jednorozi, Mačak Cerekalo i nove dileme u finansijskom preduzetništvu“ ( Unicorns, Cheshire Cats and the New Dilemmas of Entrepreneurial Finance) koji su napisali stručnjaci Martin Keni i Džon Zisman. Ako ste zbunjeni zbog mačka iz „Alise u zemlji čuda“, pročitajte objašnjenje do kraja.
Keni i Zisman su nas podsetili šta se desilo kad su dotcom kompanije propale 2000. godine. Kad se situacija smirila, svima je bilo jasno da je napredak u digitalnoj infrastrukturi olakšao osnivanje tehnoloških kompanija. Ne morate da ulažete u servere; jednostavno iznajmite vreme u kompaniji „Amazon veb servisi“, na primer или napišite novi softverski sistem od samog početka – samo iskoristite besplatni program otvorenog koda. Sve što vam je potrebno na početku je mala grupa štrebera. Nije vam potrebno ogromno početno ulaganje, što je bio slučaj sa dotcom kompanijama koje su usisale sav novac.
Dakle, postoji izvesna „kambrijumska eksplozija“ novih inovativnih kompanija od koji su mnoge, kao „Uber“ или „Airbnb“ zasnovane na shvatanju da su tržišta na kojima funkcionišu digitalne platforme one na kojima pobednik odnosi sve. A kad ste pobednik koji odnosi sve, onda ste monopolista koji ima sve komercijalne prednosti do kojih možete doći.
Međutim, u tom procesu morate zadovoljiti jedan uslov, a to je da morate brzo da se razvijate i širite da biste bili pobednik. Za takav proces potreban vam je novac, mnogo novca, koji morate nemilice da trošite da biste sasekli ostale kompanije koje nameravate da ugrozite i eliminišete. U tom poduhvatu, morate da budete nemilosrdni i pokvareni jer firme koje vam stoje na putu su normalne kompanije koje moraju da ostvaruju zaradu, dakle imaju onu napornu obavezu koja vas uopšte ne dotiče. Dakle, dogovor koji vi nudite vašim investitorima je sledeći: Vi nama date gomile novca i ne odvajate se od nas sve dok ne postanemo pobednici koji nose sve. Kad to ostvarimo, vraćamo vam novac uz zaradu.
To je, ukratko ono što se dešava. Tokom navedenog procesa, normalne kompanije su uništene jer ne mogu da izdrže vaše razbojničke cene, što u nekim slučajevima može biti dobro jer takve kompanije ponekad mogu biti lenje или korumpirane. Međutim, u drugom slučaju, kolateralne štete – zaposlenje, preseljenje i poreski prihodi – mogu biti užasne.
Keni i Zisman su suviše razumni da bi tvrdili da je ulaganje novca u jednoroge samo ogroman balon sapunice. Ja mislim da jeste i zbog toga se pitam šta će se desiti kad balon pukne. Šta će ostaviti za sobom?
I konačno da objasnimo i Mačka Cerekala. Kad je balon sapunice dotcom kompanija pukao, jedino što je ostalo vredno posle njih je ogromna i izvanredna fiber optička komunikaciona infrastruktura koja je stvorena kad je zaluđenost bila na vrhuncu. Ta infrastruktura je omogućila stvaranje brzog kablovskog i bežičnog interneta i korišćenje tehnologije pametnih telefona. Dakle, iz potpune zaluđenosti stvoreno je i nešto dobro i korisno. A kad pukne balon od sapunice jednoroga? Pošto kompanije nisu mnogo izgradile, sve što će nam ostaviti je… zaleđeni osmeh. Baš kao i u „Alisi u zemlji čuda“.