Kad god nam je potrebna informacija o bilo čemu, odemo na Vikipediju. Donedavno je uglavnom uspevala da izbegne bitke oko uvredljivog ponašanja i lažnih vesti koje su mučile divove društvenih medija. Kada je nova izvršna direktorka preuzela dužnost, izbio je ogorčen spor između urednika-volontera koji se bave izdanjima na kineskom jeziku na онлајн enciklopediji o tome kako se prikazuju događaji u Hong Kongu. Zbog toga se postavlja sasvim opravdano pitanje, naime, može li Vikipedia nastaviti da napreduje u eri dezinformacija.
Spor oko Hong Konga se zasniva na ključnom principu Vikipedije, kako Selina Čeng iz Hong Kong Free Pressa objašnjava: „Vikipedija ne dozvoljava originalno izveštavanje. Dakle, ko želi da dodaje или uređuje sadržaj u člancima na Vikipediji, mora da citira postojeće izvore, na primer, saopštenja vlade или izveštavanje štampe.” Naravno, ti izvori moraju biti označeni kao pouzdani – a ovde je došlo do žestokog neslaganja između jedne grupe urednika-volontera koji kinesku vladu smatraju pouzdanim izvorom, i druge, uglavnom sa sedištem u Hong Kongu, koja se radije oslanjala na izveštaje demonstranata.
Selina Čeng kaže da je problem mnogo ozbiljniji jer su neki urednici imali pristup osetljivim ličnim podacima koji bi mogli da budu zanimljivi kineskim vlastima: „Pojavila se zebnja da bi neki administratori, zbog sve veće napetosti među urednicima sa tih različitih geografskih lokacija, mogli da zloupotrebe svoje dozvole za pristup i korišćenje ličnih podataka protiv određenih urednika.” Ove nedelje je Fondacija Vikimedija zabranila rad sedmorici urednika povezanih sa grupom u kontinentalnoj Kini i optužila ih za pokušaj odbrane i promocije interesa kineske države infiltriranjem u enciklopediju.
Fondacija, koja nadgleda projekat neprofitne enciklopedije, preduzela je takav korak pošto je najavila imenovanje nove izvršne direktorke. Marijana Iskander je američka preduzetnica rođena u Egiptu, kako se navodi o članku o njoj na Vikipediji, i pravnica koja trenutno vodi program zapošljavanja mladih u Južnoj Africi. Kada su je pitali kako bi mogla da se izbori sa izazovima, kao što je onaj u Kini, oprezno je naglasila da je zajednica Vikipedije u velikoj meri samoupravna: „Prvo što sam naučila o procesu funkcionisanja enciklopedije je da Fondacija Vikimedija nema nadležnosti u postavljanju uređivačke politike i da se svi razgovori i dogovori vode u zajednicama.”
Međutim, dodala je da je prva i osnovna dužnost Fondacije da štiti bezbednost svojih volontera, a drugi ključni princip je transparentnost u upravljanju Vikipedijom. Pri tom, istakla je funkcionisanje Vikipedije tokom američkih izbora 2020. godine kada je objavljivala sadržaj koji je bio „transparentan, proverljiv i tačan”. Setimo se samo kako je Vikipedija u prvim godinama svog postojanja bila na udaru zbog nekih netačnih informacija koje je objavljivala. Zahvaljujući volonterima koji stalno prate članke, razgovaraju međusobno, unose promene kad stignu novi podaci, enciklopedija sada može da služi kao uzor mnogim platformama društvenih mreža na kojima se često pojavljuju netačne i nepouzdane informacije.
Mnogobrojna oprečna mišljenja koja se javljaju među samim urednicima-volonterima, kao i upornost i odlučnost određenih vlada da nateraju enciklopediju da odražava njihovo viđenje istine doveli su ceo sistem do tačke pucanja, sa sve žešćim uređivačkim sukobima oko unosa o svemu i svačemu, od klimatskih promena do Donalda Trampa. Ipak, Marijana Iskander i dalje veruje u volontere na Vikipediji, posebno zbog toga što je cela ta zajednica zainteresovana za mnoga velika i manja pitanja i da u vezi sa svima njima organizuje rasprave i debate, bilo da se radi o pravima žena или o klimatskim promenama. Glavni zadatak Vikipedije je da pruži tačna i proverljiva znanja o nekim od najspornijih pitanja našeg vremena. Preostaje nam samo da vidimo da li će najpopularnija онлајн enciklopedija ostvariti taj zadatak u eri alternativnih činjenica.