Sprečite svoju decu (ili zaposlene) da posećuju neprikladne veb-stranice.
Kada je u pitanju internet, mnogo što-šta može da krene naopako. Na primer, možete da doživite maltretiranje preko interneta, možete da budete izloženi neprikladnom sadržaju, a uvek je prisutna i opasnost od zlonamernog softvera. Sve to može da se spreči pomoću filtriranja veb-sadržaja.
Filtriranje veb-sadržaja je rešenje koje pomaže u zaštiti od spomenutih rizika tako što blokira pristup nebezbednim veb-stranicama i drugom digitalnom sadržaju. Analizira URL-ove veb-stranica i ključne reči za poznate pretnje ili nepoželjan materijal. Filtriranje sadržaja može da se koristi i za kontrolu korišćenja propusnog opsega i ograničavanje pristupa zaposlenih određenim stranicama koje nisu povezane sa njihovim poslom.
Dakle, kako se obavlja filtriranje veb-sadržaja, koliko vrsta filtriranja postoji i zašto je važno filtriranje?
Šta je filtriranje veb-sadržaja i kako se obavlja?
Filtriranje veb-sadržaja obuhvata postavljanje pravila ili smernica koje određuju kojim veb-stranicama može da se pristupi i kada. Ta pravila se zasnivaju na unapred određenim kriterijumima, kao što su tip sadržaja, ključne reči, URL adrese, IP adrese, domeni i drugo. Zamislite filtriranje kao čuvara na vratima interneta koji kontroliše pristup veb-stranicama i veb-sadržaju. Kao vratar, filtriranje omogućava administratorima sistema da kontrolišu i nadgledaju sadržaj kojem korisnici mogu da pristupe u okviru svoje mreže.
Filtriranje sadržaja može da se obavi preko hardvera, softvera ili kombinacije ta dva. Filtriranje sadržaja zasnovano na hardveru koristi namenske hardverske uređaje koji su instalirani na mreži i mogu da filtriraju veb-sadržaj na osnovu unapred određenih kriterijuma. Rešenja zasnovana na softveru su obično usluge zasnovane na oblaku koje nadgledaju i kontrolišu pristup veb-sadržaju korišćenjem postojeće infrastrukture unutar mreže organizacije.
Uopšteno, filteri veb-sadržaja se koriste da bi filtrirali sadržaj u dve kategorije. Prvo, oni mogu da blokiraju određene veb-stranice, URL-ove i sadržaj kojima ne bi trebalo da se pristupi. To se obično preduzima kada postoji zabrinutost za bezbednost ili za prikazivanje neprikladnog sadržaja. Drugo, oni mogu da obezbede da se može pristupiti samo onim stranicama koje se smatraju prihvatljivim za mrežu ili korisničku grupu. Taj postupak se često koristi u obrazovnim i korporativnim okruženjima kako bi samo određeni ljudi mogli da pristupe određenim veb-stranicama.
Kako funkcioniše filtriranje veb-sadržaja?
Filtriranje veb-sadržaja analizira i uparuje URL-ove veb-stranica i ključne reči za poznate pretnje ili nepoželjan materijal. Proces se obavlja uz pomoć́ kombinacije algoritama, automatizovanih botova i ručnih pregledanja da bi se dostigla što veća preciznost.
Kada se sumnjivi sadržaj identifikuje, on se klasifikuje prema unapred određenim kriterijumima, kao što su tip sadržaja, struktura URL-a, ciljna demografska grupa, itd. Kada se te informacije organizuju, filter sadržaja će ili blokirati ili dozvoliti pristup određenoj veb-stranici, u zavisnosti od utvrđenih pravila i postavki.
Na primer, ako je administrator mreže blokirao određene veb-stranice, onda bi svaki pokušaj pristupa tim stranicama bio blokiran. S druge strane, stavljanje određenih veb-stranica na listu onih dozvoljenih, omogućilo bi korisnicima pristup samo tim određenim stranicama.
Ko koristi filtriranje veb-sadržaja?
U okviru različitih oblasti društvenog života, organizacije, pa čak i pojedinci, koriste filtriranje sadržaja i svako ima različite motive.
Organizacije: Poslovni administratori su najčešći korisnici sistema za filtriranje veb-sadržaja. Te organizacije koriste tehnologiju da bi kontrolisale pristup zaposlenih veb-stranicama, kao i da bi zaštitili svoje mreže od zlonamernih napada. Filtriranje sadržaja pomaže organizacijama da zaštite svoje mreže od neprikladnog sadržaja, upada u podatke i pravne odgovornosti. Rešenja za veb-filtriranje obezbeđuju alate neophodne za sprovođenje politike dozvoljenog korišćenja za zaposlene i zaštitu korporativnih mreža organizacija.
Obrazovne ustanove: Škole i univerziteti, takođe, koriste sisteme za filtriranje veb-sadržaja da bi blokirali neovlašćeni pristup veb-stranicama, pomogli u smanjenju maltretiranja na internetu i zaštitili svoje mreže od zlonamernih napada. Škole koriste zaštitne zidove za veb-sadržaj da bi osigurale da učenici pristupaju sadržaju koji je prilagođen uzrastu. Ako bi, ipak, trebalo da pristupe blokiranoj stranici, postoje određeni postupci kojima može da se zaobiđe zaštitni zid škole.
Vlade: Vlade, takođe, mogu da koriste filtere sadržaja da bi kontrolisale čemu građani mogu da pristupe na internetu. To se često preduzima zbog zaštite nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili zaštite intelektualne svojine. Uz to, filtriraju se i zlonamerne veb-stranice koje mogu da se koriste u političke ili društvene svrhe.
Pojedinci: Pojedinci, takođe, mogu da koriste filtere sadržaja iz ličnih razloga. Na primer, roditelji bi želeli da svojoj deci ograniče pristup stranicama društvenih mreža i nekim drugim stranicama koje bi svaki roditelj trebalo da blokira da bi svoju decu zaštitio od neprikladnog materijala ili opasnih veb-stranica.
Vrste filtriranja veb-sadržaja
Postoje različite vrste filtriranja sadržaja, a svaka od njih ima jedinstvene karakteristike i mogućnosti u zavisnosti od potreba organizacije ili pojedinca.
Filtriranje URL-ova: Filtriranje URL-a obuhvata kontrolu pristupa određenim veb-stranicama ili veb-lokacijama ograničavanjem URL-ova stranica koje se smatraju neprikladnim ili nebezbednim. Kroz tu vrstu filtriranja sadržaja, administratori mogu da obezbede da se u okviru njihove mreže pristupa samo odobrenim veb-lokacijama. Filtriranje URL-ova funkcioniše tako što URL-ove uparuje sa listom unapred definisanih veb-lokacija koje mogu da budu blokirane ili dozvoljene.
IP filtriranje: Drugi tip filtriranja veb sadržaja je zasnovan na IP-u. Radi tako što ograničava pristup određenoj IP adresi ili opsegu adresa. Ta vrsta filtriranja sadržaja se obično koristi za zaštitu mreža od zlonamernih napada, kao i za ograničavanje pristupa veb-lokacijama koje nisu povezane sa poslom.
Filtriranje ključnih reči: Filtriranje ključnih reči je još jedan tip filtriranja veb-sadržaja koji se koristi za kontrolu pristupa određenim veb-lokacijama. Proces funkcioniše tako što se ključne reči uparuju sa listom odobrenih ili blokiranih veb-lokacija. Filtriranje ključnih reči može da obezbedi da se korisnicima zabrani pristup određenim vrstama veb-lokacija, kao što su one za kockanje ili one sa sadržajem za odrasle. Roditelji uglavnom koriste ovo veb-filtriranje da bi svoju decu sprečili da pristupe sadržaju za odrasle.
DNS filtriranje: DNS filtriranje je tip filtriranja veb-sadržaja koji funkcioniše tako što blokira veb-lokacije na osnovu naziva njihovog domena. Ovaj tip filtera funkcioniše tako što uparuje naziv domena veb-lokacije sa listom unapred definisanih domena koji se smatraju neprikladnim ili nebezbednim.
Sistem za klasifikaciju sadržaja (CCS): CCS je vrsta filtriranja veb-sadržaja koji određuje različite kategorije veb-stranica da bi se kontrolisao pristup. Ovaj filter obezbeđuje da se u okviru mreže pristupa samo odobrenim veb-stranicama, kao što su obrazovne ili poslovne stranice. CCS pruža organizacijama mogućnost da blokiraju veb-lokacije koje nisu povezane sa njihovim osnovnim funkcionisanjem.
Kontrolišite kuda se vaša deca (ili zaposleni) kreću po internetu pomoću veb filtriranja
Pošto se internet neprekidno razvija, filtriranje veb-sadržaja postalo je neophodan alat za organizacije i pojedince. Filtriranje sadržaja pomaže organizacijama da zaštite svoje mreže od neprikladnog sadržaja i zlonamernih napada. Omogućava im i da sprovode svoju politiku odobrenog korišćenja i da očuvaju bezbednost svojih korporativnih mreža.
Škole i univerziteti mogu da koriste filtere veb-sadržaja da bi obezbedili učenicima pristup samo onim stranicama koje su prilagođene uzrastu. Vlade mogu da koriste filtere sadržaja da bi kontrolisale čemu građani mogu da pristupe na internetu. I pojedinci mogu da koriste filtere sadržaja iz ličnih razloga, da bi, recimo deci ograničili pristup određenim vrstama onlajn sadržaja.
Ako planirate da instalirate alat za filtriranje sadržaja, posebno za kontrolu aktivnosti vašeg deteta na mreži, potrudite se da alat bude pouzdan, jer postoji nekoliko načina koje deca mogu da iskoriste da bi zaobišla filter sadržaja.