Estonija je izgradila jedno od najnaprednijih svetskih digitalnih društava. Zbog toga je država neometano funkcionisala tokom epidemije COVID A-19. Mnogo pre pandemije COVID A-19, Estonija je izgradila jedno od najnaprednijih svetskih digitalnih društava koje obezbeđuje usluge kao što su elektronsko glasanje, onlajn učenje u školama, digitalno obavljanje administrativnih poslova i zdravstvenu zaštitu. Kad je počela kriza korona virusa, takvo investiranje se isplatilo jer su digitalni javni servisi Estonije i dalje uglavnom radili bez prekida. Saradnja između državnog i privatnog sektora i poverenje u javne institucije tajna su uspeha Estonije. Građani su prihvatili digitalnu revoluciju jer je bila transparentna, pravedna i za dobrobit svih. Početkom marta, Estonija je proglasila vanredno stanje, zatvorila granice i potpuno ograničila kretanje građana kako bi zaustavila širenje COVID A-19. Dok su se druge zemlje borile da ublaže negativne posledice zatvaranja škola i poremećaja vitalnih usluga, Estonija je jednostavno nastavila da koristi naprednu i snažnu digitalnu infrastrukturu koju već decenijama razvija. Digitalne učionice, nastavni materijali na mreži i značajan niz javnih usluga na internetu već su odavno bili uspostavljeni. Što je još važnije, Estonci su znali kako da im pristupe i kako da ih koriste.
Mala baltička država izgradila je jedno od najnaprednijih svetskih digitalnih društava. Tokom krize korona virusa, ispostavilo se da im je to spasilo život. Neki javni servisi nastavili su da rade kao i pre, jer su već bili na mreži. Ostali su se brzo prilagodili novim okolnostima. Uspeh Estonije mnogo je više od tehnološke inovacije. U središtu transformacije društva leži poverenje u javne institucije i verovanje građana Estonije da će svi imati koristi od tehnološkog napretka. Takva opšta podrška dovela je do digitalne revolucije koja služi kao primer zemljama širom sveta i nudi inspiraciju za preispitivanje javnih usluga za uspešniji opstanak u budućnosti.
E-uprava je spasila društvo
Tokom zatvaranja ljudi u karantin, 99 procenata državnih usluga ostalo je dostupno na mreži u Estoniji. Onlajn opcije su već postojale za svakodnevne procedure, kao što su registracija preduzeća i imovine i podnošenje zahteva za socijalna davanja. Određena finansijska pomoć, kao što su porodične beneficije, čak se automatski pokreću određenim događajima kao što je rođenje deteta i njegov upis u matičnu knjigu rođenih. Digitalni zdravstveni kartoni i usluge e-recepta omogućili su lekarima, medicinskim sestrama i administratorima da se posvete borbi protiv pandemije. Jaka saradnja između javnog i privatnog sektora omogućila je beskontaktne opcije u svakodnevnom životu, uključujući i prelazak granice. Takvi savršeni mrežni servisi su mogući jer je Estonija pionir u korišćenju digitalnog identiteta. Zvanične odluke potvrđuju se digitalnim pečatom, a pojedinci se mogu potpisati digitalnim potpisom. Prema zakonu u Estoniji te digitalne verzije imaju potpuno istu vrednost kao fizički pečati ili potpisi.
Estonska vlada je oduševljeno prihvatila digitalni život. I pre krize, kabinet je bio u mogućnosti da održava digitalne sastanke, a članovi su koristili svoj elektronski identitet. Na parlamentarnim izborima 2019. godine, skoro 44 procenta birača je glasalo elektronskim putem. Za vreme zatvaranja, vlada je organizovala globalni hakaton na mreži, tražeći od ljudi da se izbore sa problemima vezanim za COVID . Rezultati su uključivali automatizovanu uslugu za pitanja vezana za pandemiju i platformu koja je volontere povezala sa ljudima kojima je bila potrebna praktična pomoć.
Virtuelne učionice
U Estoniji je 87 procenata škola već koristilo e-rešenja pre krize. Estonski učitelji redovno unapređuju svoje znanje o digitalnoj nastavi i bezbednosti na internetu. Država je postavila cilj da digitalizuje sve svoje obrazovne materijale već 2015. godine. U Evropi je zauzela prvo mesto na PISA testu 2018. godine, koji meri obrazovna dostignuća tinejdžera širom sveta, i taj uspeh delimično pripisuje svojoj digitalnoj strategiji. Bežični pristup internetu dostupan je skoro svuda u Estoniji i gotovo uvek je besplatan. Uporedo sa još sedam nordijskih zemalja, Estonija je pružila besplatne digitalne obrazovne alate za podršku drugim obrazovnim sistemima tokom krize COVID A-19. Na početku zatvaranja, škole su pozajmile računare i tablet-računare učenicima kako bi mogli da pristupe virtuelnim učionicama od kuće. Mnoge IT kompanije i privatnici takođe su poklanjali učenicima polovne uređaje. To se u velikoj meri razlikuje od postupaka mnogih drugih zemalja sveta, koje su uspaničeno pokušavale da se prebace na digitalno obrazovanje pošto su škole i univerziteti zatvoreni. U Engleskoj, studija je pokazala da četiri od deset učenika nisu bili u redovnom kontaktu sa nastavnicima tokom karantina, što je izazvalo strah da milioni dece zaostaju u učenju. U Sjedinjenim Državama je mnogo dece u javnim školama takođe zaostajalo u obrazovanju. Takve „rupe“ u znanju mogle bi da imaju dalekosežne društvene i ekonomske posledice.
Digitalizacija obrazovanja sprovedena je i na fakultetima. Kad je ceo svet dospeo u karantin, Univerzitet u Tartuu u Estoniji prešao je na predavanje na daljinu odmah sutradan, jer su sva digitalna tehnologija i materijali već postojali.
Izgradnja poverenja
Zemlje širom sveta pohrlile su da preuzmu tu digitalnu strategiju, ali digitalni uspeh Estonije nije se dogodio preko noći. On je rezultat višedecenijskog ulaganja i eksperimentiranja i predstavlja mnogo više od puke tehnologije. Ključni sastojak uspeha je poverenje. Estonci su poverili svojoj vladi da izgradi digitalni sistem koji će im služiti i koji će ih zaštititi. Jedan od stručnjaka i nacionalni savetnik za digitalne tehnologije, podseća na rane dane digitalne transformacije zemlje u devedesetima, kada je Estonija tek stekla nezavisnost. U to vreme, digitalizacija nije predstavljala samo tehnološki i ekonomski napredak, već i poduhvat stvaranja žive demokratije. Kad su počeli da stvaraju digitalno društvo 1995. godine, cilj je bio stvaranje društva sa više transparentnosti, poverenja i efikasnosti. U tom procesu, na svakom koraku, građani su ocenjivali vrednost usluga i shvatili su da su sigurne i efikasne. To bio ključni element koji je osigurao široko prihvatanje svih internetskih usluga koje pruža država.
Privatnost je zaštićena mnogim zakonima i propisima. Državljani Estonije vlasnici su svojih ličnih podataka, uključujući i zdravstvene podatke, i mogu putem interneta proveriti ko je pristupio tim podacima. Javni službenici ne mogu da pregledaju ili koriste te podatke bez razumnog opravdanja. Građani, takođe, mogu da blokiraju pristup svojim zdravstvenim podacima. Javno prikupljanje podataka sledi princip „samo jednom“, što znači službenici svaki podatak, recimo promenu adrese, mogu da traže samo jednom. Ostale javne službe, zatim, preuzimaju tu informaciju iz centralnog registra, bez ponovnog pristupa osobi. To je posebno korisno kada su u pitanju finansijska davanja, jer to znači da ljudi ne moraju više puta da ispunjavaju iste prijave.
Digitalizacija kao pokretač
Digitalizacija nikada nije bila sama sebi cilj, već alat koji će svim Estoncima omogućiti jednostavniji i udobniji život. Država je to uspela da ostvari uvođenjem zakona kojima se obezbeđuje korist od digitalizacije za sve građane, a sve to je zahtevalo i postojanu političku volju. U trenutnoj krizi poverenje i dalekovidost su se isplatili. Uspeh Estonije često se predstavlja kao revolucionarni digitalni projekat. U stvari, govorimo o zajedničkoj viziji, uključivanju svih, pravičnosti i poštovanju prava pojedinaca. Te vrednosti su u srcu društvenog ugovora Estonije i takođe predstavljaju osnovu saradnje privatnog i javnog sektora. One će opstati dugo posle završetka krize i pomoći svima nama da izgradimo snažnija društva u budućnosti.