Jedna od nekoliko središnjih misterija u romanu Artura Konana Dojla „Baskervilski pas“ odnosi se na tajanstvena svetla koja se pojavljuju na vresištu, prostranom zemljištu na kome se nalazi dvorac Baskervil. Svetla su, u stvari šifrovane poruke koje šalje čovek sakriven na vresištu svojoj sestri koja se nalazi u dvorcu. Iako smo vremenski udaljeni od pisanja romana više od sto godina, i dalje smo potpuno očarani samom idejom da informacije prenosimo pomoću svetlosti. Ni sam Šerlok Holms ne bi mogao da pretpostavi koliko bismo mogli da budemo očarani. Tehnologija o kojoj govorimo naiva se li-fi i predstavlja oblik bežične komunikacije koja koristi izuzetno brzo pulsiranje svetla da bi prenela podatke od jednog do drugog uređaja. Nemački fizičar i jedan od začetnika te tehnologije Harald Has je 2011. godine, tokom govora održanog na skupu TEDGlobal talk , predstavio li-fi tehnologiju i ponudio nešto čemu bi malo ko mogao odoleti: Zamislite da sijalica može da bude iskorišćena kao bežični ruter.
Takva zamisao ima nekoliko prednosti, a najvažnija je ogromna količina podataka koja bi tako mogla da se prenosi. Prva demonstracija funkcionisanja tehnologije izvedena je na Institutu Hajnrih Herc u Berlinu, tokom koje je obavljen prenos podataka od više od 500 megabajta u sekundi uz pomoć bele standardne LED sijalice. Od tada je postignut značajan napredak. I pored toga, ljudi još čekaju da li-fi tehnologija postane vodeća, što bi trebalo da bude prema mišljenju onih koji je podržavaju.
Bljesak svetlosti
U osnovi, li-fi tehnologija radi tako što pretvara nule i jedinice klasičnog računarskog govora u dva stanja svetla, isključeno i uključeno. Ako je led svetlo uključeno, onda prenosi digitalnu jedinicu. Ako je svetlo isključeno, predstavlja digitalnu nulu. Izuzetno brzim uključivanjem i isključivanjem svetala, moguće je slati poruke neverovatnom brzinom, baš kao što su to činili likovi u „Baskervilskom psu“ kada su jedno drugom slali signale u noći, samo što bi u našem slučaju ta brzina bila mnogo veća. Uključivanje i isključivanje svetla bi bilo toliko brzo, da bi ljudskom oku treperenje izgledalo kao konstantna svetlost. Slična pojava postoji i kod filmskih frejmova koji se toliko brzo smenjuju da ih ljudsko oko ne primećuje dok, recimo, gledamo film. Takva neverovatna brzina, zbog koje se više ne primećuje treperenje li-fi svetla nije jedina pojava. Pri takvom brzom treperenju mogle bi se prenositi ogromne količine podataka.
„ li-fi tehnologija može da koristi ogromnu propusnu moć optičkog spektra. On je za tri reda veličine veći od celog spektra radio talasa, što znači da možete slati i primati mnogo podataka. Međutim, to je jedina potencijalna prednost li-fi tehnologije. Has ističe da, za razliku od radio-talasa, kod li-fi tehnologije, raspoloživi spektar preko koga se prenosi je slobodan i neregulisan. To omogućava korišćenje istog spektra u svakoj državi bez ograničenja, što bi pojednostavilo globalnu standardizaciju, a samim tim, smanjilo troškove i složenost. Uz to, tehnologija je potpuno otporna na elektro-magnetna mešanja (EMI), što znači da bi se li-fi i radio-frekvencije mogle zajedno koristiti, a da jedna drugoj ne smetaju. To bi bilo posebno korisno u gusto naseljenim gradovima gde postoje mnogobrojni mobilni uređaji kojima je potrebna brza razmena podataka, gde jedni druge ometaju. Uz razvoj interneta stvari, problem postaje još ozbiljniji.
Pošto svetlost, za razliku od radio-signala ne može da prolazi kroz čvrste površine, kao što su vrata i zidovi, li-fi tehnologija bi mogla da se koristi za stvaranje bezbednijih bežičnih sistema. Konačno, pošto tehnologiji nisu potrebne antene, mogla bi da se koristi u hemijskim i nuklearnim elektranama gde bi i najmanja iskra mogla da izazove eksploziju.
Tehničke prepreke
Kad je sve tako povoljno i pogodno, zbog čega stalno koristimo reči, kao što su „moglo bi“, „možda“, „možda bi“ i slične? Pa, zbog toga što trenutno li-fi još uvek nije glavna tehnologija. Deset godina posle njenog predstavljanja, i dalje je projekat u izradi. Svetlo koje trepće u vašoj kući je zasigurno kvar na instalacijama, a ne hiper-brza veza za prenos podataka koja vam omogućava da preuzmete sve epizode neke serije na Netfliksu za manje od jednog minuta.
„Tehničke prepreke se prvenstveno sastoje u efikasnoj optičko-električnoj konverziji“, rekao je Has. „To znači da su nam potrebni napredni predajnici i prijemnici da bismo u potpunosti mogli da iskoristimo raspoloživi spektar.“ Treba napomenuti da postoji još jedna ili dve potencijalne slabe tačke. Pokrivenost je manja od 10 metara, u poređenju sa uobičajenom wi-fi mrežom od 32 metra. Takođe se, iz sasvim očiglednih razloga, ne može koristi pri jakoj sunčevoj svetlosti, iako bi se mogao ugraditi u ulične svetiljke kako bi se obezbedila noćna javna wi-fi mreža, zajedno sa osvetljenjem. Ipak Has je ubeđen da je li-fi tehnologija na dobrom putu da postane opšte prihvaćena. „Vidim svet u kojem je li-fi integrisana u pametni telefon zajedno sa svim ostalim tehnologijama radio-frekvencije“, rekao je.
Has ukazuje na značajan napredak koji je li-fi postigla u proteklih 20 godina. Početkom 2000-ih, brzina prenosa podataka sa belih LED sijalica bila je oko jednog usamljenog megabajta u sekundi. Danas je taj broj bliži gigabajtu u sekundi. „U prošlosti su LED diode prvenstveno pravljene da poboljšaju efikasnost pretvaranja električne u optičku energiju“, rekao je. „Sad vidimo da su LED diode takođe napravljene da poboljšaju električni propusni opseg, što je ključni parametar za postizanje brze komunikacije podataka. Postoje i novi izvori bele svetlosti zasnovani na laserima koji isporučuju 10Gbps. Ovo je faktor od 10.000 poboljšanja u poslednjih 20 godina. Taj trend će se nastaviti.“
Da li će postati glavna tehnologija?
Uprkos tome što još uvek nije postala glavna tehnologija, li-fi ne spada u tužnu grupu superiornih tehnologija koje su otišle u zaborav (bar u očima javnost), a da nisu uspele da ubede široke narodne mase da su sjajne, što su, u stvari, bile. Razvoj se nastavlja i, ako oni koji dele Hasovo mišljenje nastave da se bore za novu tehnologiju, neće proći mnogo pre nego što ona, doslovno, i zablista. „Naravno, to će se dogoditi“, rekao je Has. „ li-fi će postati glavna tehnologija, u to ne sumnjam. Mislim da ljudi moraju da shvate da se ova tehnologija fundamentalno razlikuje od svih postojećih bežičnih tehnologija, što znači da se ekosistem za ovu tehnologiju još uvek razvija. A sve se to dešava dok upoznajemo tržišta sa njenim velikim prednostima. Potrebno je vreme za izgradnju ekosistema i obezbeđivanje šire podrške koja je potrebna da bi li-fi postala vodeća tehnologija.“
Hasovi istomišljenici veruju da će li-fi u budućnosti imati određenu ulogu. Iako možda neće, a verovatno i neće, u potpunosti zameniti wi-fi, najverovatnije će se koristiti kao dopunska tehnologija. Obe tehnologije se mogu u velikoj meri dopunjavati i razviti pun potencijal tehnologija kao što su internet stvari, virtuelna i proširena stvarnost.
Sada je potrebno samo da i ostatku sveta „sine“ da je to baš tako.