Извештај заједничког комитета енглеских посланика и лордова, који препоручује шта би требало да буде укључено у Предлог закона о безбедности на мрежи, биће објављен у наредних неколико дана. Овај важан закон је један од првих покушаја да се легално утврди скуп правила о томе како би онлајн платформе требало да се баве садржајем. Његова надлежност је огромна – за неке сувише обухватна док други кажу да недовољно темељно бави проблемом. На шта се односи закон? Три ствари које закон предвиђа да уради су да:
- спречи ширење нелегалног садржаја и активности као што су дечја порнографија, терористички материјал и злочини из мржње, укључујући расистичко злостављање;
- заштитити децу од штетних садржаја,
- заштити одрасле од легалног – али штетног – садржаја.
Постоји ужасно много потешкоћа и проблема које би требало решити. Рецимо, да ли порнографске странице треба да проверавају старост корисника, како треба да се поступа са злонамерним садржајем који долази са анонимног налога и како обезбедити јаке гаранције за слободу говора. Закон у великој мери пребацује терет на технолошке гиганте који треба да одлуче како ће све то спровести и даје овлашћење регулатору, у овом случају то је Ofcom, да контролише њихов рад. Фирме које не буду поступале у складу са новим правилима могле би да се суоче са казнама до 18 милиона фунти, или 10 процената њиховог годишњег глобалног промета, у зависности од тога који је износ већи. Докле је законодавство стигло? Влада се већ годинама мање или више бави онлајн садржајем. Првобитно је ту своју активност назвала Онлине Хармс или Повреде на мрежи. Преименовани Предлог закона о безбедности на мрежи је још увек нацрт и током неколико месеци га је разматрала заједничка парламентарна комисија, која би ускоро требало да изнесе своје препоруке. После тога ће се вратити Одељењу за дигитализацију, културу, медије и спорт (DCMS) које ће донети коначну одлуку о томе шта ће бити обухваћено новим законом, да би поново био представљен Парламенту у марту 2022. године. Од првобитног нацрта, и само Одељење је претрпело велике промене. Изабрана је нова државна секретарка Надин Дорис. Изгледа да жели да знатно прошири примену закона и потенцијално врати могућност да се руководиоци технолошких компанија суоче са затворском казном ако не уклоне оно што је назвала „штетним алгоритмима“. Поред тога, истакла је пред заједничком комисијом да је компанијама сасвим довољан рок од шест месеци да све то среде, уместо две године како је било до сада. Ко ће надгледати спровођење закона? Планира се да владина агенција Офцом добије много већу моћ. Она ће бити задужена да прати да ли технолошки гиганти чине довољно да спрече ширење нелегалног садржаја, као што су слике злостављања деце, терористички материјал и злостављање због боје коже. Ofcom ће, такође, морати да проверава да ли су компаније предузеле све да спрече садржај који је „легалан, али штетан“. Морамо да напоменемо да ову врло лукаво смишљену карактеристику још нико није поближе дефинисао. Извршна директорка Ofcom-а Мелани Дејвс рекла је заједничком комитету да је регулатор спреман за нову и тешку улогу, али упозорила је да би њен тим могао бити преплављен притужбама када закон буде уведен. Додала је да је сигурна да ће компаније „Фејсбук“, „Гугл“ и „Твитер“ ангажовати тимове адвоката који ће се борити против закона. Упркос таквим предвиђањима, агенција Ofcom се храбро суочава са изазовима који су пред њом. За Би-Би-Си су рекли да се припремају за тај задатак „прихватањем нове технологије и стицањем вештина у баратању са подацима“. Технолошке фирме би, каже се, требало да буду „много отвореније према нама и својим корисницима“ о томе како планирају да их заштите од штетног садржаја и како намеравају да брзо уклоне нелегалне објаве. Шта кажу технолошки гиганти? Велики гиганти друштвених медија претрпели су велике промене откако је закон објављен. Компанија „Фејсбук“ је одлучила да настави са развојем метаверзума и променила је свој назив, док се компанија „Твитер“ растала са оснивачем Џеком Дорсијем. Ипак, њихов став о предлогу закона се до сада није променио. Опрезно га одобравају, али непрестано понављају да су предузели све мере да заштите кориснике и увек напомињу колико су новца потрошили на безбедност платформе. Моника Бикерт, потпредседница одељења за политику садржаја у компанији „Мета“, рекла је да „Фејсбук“ једва чека да владе поставе нова правила јер „компаније каква је наша не би требало саме да доносе такве одлуке“. Признала је да Велика Британија предњачи у доношењу таквих закона и додала: „Иако се нећемо сложити са свим детаљима, драго нам је да Закон о безбедности на мрежи напредује. До каквих би промена могло да дође? Једна група стручњака се залаже за то да закон обухвати и преварантске рекламе на мрежи, за које кажу да наносе огромну финансијску и емоционалну штету жртвама и да би технолошке фирме могле са тим да се обрачунају. Мало је вероватно да ће се то наћи у закону – Надин Дорис је недавно рекла да је за то потребан посебан закон. Национално друштво за превенцију насиља над децом (NSPCC), најгласнији критичар закона у његовом садашњем облику, послало је отворено писмо Надин Дорис, наглашавајући да деца треба да буду у центру закона. Друштво је предложило план од пет тачака за јачање закона:
- Постављање препрека онима који заводе децу на мрежи.
- Упознавање са начином на који преступници користе друштвене мреже за злостављање.
- Именовање надзорника одговорног за безбедност деце.
- Давање више овлашћења за борбу против злоупотребе у приватним порукама.
- Успостављање статутарног органа за заступање интереса деце.
Додатне критике Групе које заступају слободу говора и боре се против цензуре упозориле су да је идеја да се говор може дефинисати као „штетан“ сама по себи опасна идеја, а одлука о томе када да се уклони је подједнако тешка за фирме из Силицијумске долине. Многи правници и адвокати сматрају да су технолошке компаније сада званично постале власници потенцијалног места злочина и такође су задужене за истрагу злочина у својим „просторијама“, док истовремено делују и као судије и као џелати. Додали су да је пребацивање задатка на технолошке компаније показатељ колико је Парламент лењ. Најједноставнији начин да законодавство претвори злостављање на интернету у неприхватљив облик асоцијалног понашања јесте да се жртвама омогући да „демаскирају своје насилнике“. Кад би онлајн злостављачи знали да се њихов идентитет може лако открити, 90 процената њих би се повукло.