Izveštaj zajedničkog komiteta engleskih poslanika i lordova, koji preporučuje šta bi trebalo da bude uključeno u Predlog zakona o bezbednosti na mreži, biće objavljen u narednih nekoliko dana. Ovaj važan zakon je jedan od prvih pokušaja da se legalno utvrdi skup pravila o tome kako bi onlajn platforme trebalo da se bave sadržajem. Njegova nadležnost je ogromna – za neke suviše obuhvatna dok drugi kažu da nedovoljno temeljno bavi problemom. Na šta se odnosi zakon? Tri stvari koje zakon predviđa da uradi su da:
- spreči širenje nelegalnog sadržaja i aktivnosti kao što su dečja pornografija, teroristički materijal i zločini iz mržnje, uključujući rasističko zlostavljanje;
- zaštititi decu od štetnih sadržaja,
- zaštiti odrasle od legalnog – ali štetnog – sadržaja.
Postoji užasno mnogo poteškoća i problema koje bi trebalo rešiti. Recimo, da li pornografske stranice treba da proveravaju starost korisnika, kako treba da se postupa sa zlonamernim sadržajem koji dolazi sa anonimnog naloga i kako obezbediti jake garancije za slobodu govora. Zakon u velikoj meri prebacuje teret na tehnološke gigante koji treba da odluče kako će sve to sprovesti i daje ovlašćenje regulatoru, u ovom slučaju to je Ofcom, da kontroliše njihov rad. Firme koje ne budu postupale u skladu sa novim pravilima mogle bi da se suoče sa kaznama do 18 miliona funti, ili 10 procenata njihovog godišnjeg globalnog prometa, u zavisnosti od toga koji je iznos veći. Dokle je zakonodavstvo stiglo? Vlada se već godinama manje ili više bavi onlajn sadržajem. Prvobitno je tu svoju aktivnost nazvala Online Harms ili Povrede na mreži. Preimenovani Predlog zakona o bezbednosti na mreži je još uvek nacrt i tokom nekoliko meseci ga je razmatrala zajednička parlamentarna komisija, koja bi uskoro trebalo da iznese svoje preporuke. Posle toga će se vratiti Odeljenju za digitalizaciju, kulturu, medije i sport (DCMS) koje će doneti konačnu odluku o tome šta će biti obuhvaćeno novim zakonom, da bi ponovo bio predstavljen Parlamentu u martu 2022. godine. Od prvobitnog nacrta, i samo Odeljenje je pretrpelo velike promene. Izabrana je nova državna sekretarka Nadin Doris. Izgleda da želi da znatno proširi primenu zakona i potencijalno vrati mogućnost da se rukovodioci tehnoloških kompanija suoče sa zatvorskom kaznom ako ne uklone ono što je nazvala „štetnim algoritmima“. Pored toga, istakla je pred zajedničkom komisijom da je kompanijama sasvim dovoljan rok od šest meseci da sve to srede, umesto dve godine kako je bilo do sada. Ko će nadgledati sprovođenje zakona? Planira se da vladina agencija Ofcom dobije mnogo veću moć. Ona će biti zadužena da prati da li tehnološki giganti čine dovoljno da spreče širenje nelegalnog sadržaja, kao što su slike zlostavljanja dece, teroristički materijal i zlostavljanje zbog boje kože. Ofcom će, takođe, morati da proverava da li su kompanije preduzele sve da spreče sadržaj koji je „legalan, ali štetan“. Moramo da napomenemo da ovu vrlo lukavo smišljenu karakteristiku još niko nije pobliže definisao. Izvršna direktorka Ofcom-a Melani Dejvs rekla je zajedničkom komitetu da je regulator spreman za novu i tešku ulogu, ali upozorila je da bi njen tim mogao biti preplavljen pritužbama kada zakon bude uveden. Dodala je da je sigurna da će kompanije „Fejsbuk“, „Gugl“ i „Tviter“ angažovati timove advokata koji će se boriti protiv zakona. Uprkos takvim predviđanjima, agencija Ofcom se hrabro suočava sa izazovima koji su pred njom. Za Bi-Bi-Si su rekli da se pripremaju za taj zadatak „prihvatanjem nove tehnologije i sticanjem veština u baratanju sa podacima“. Tehnološke firme bi, kaže se, trebalo da budu „mnogo otvorenije prema nama i svojim korisnicima“ o tome kako planiraju da ih zaštite od štetnog sadržaja i kako nameravaju da brzo uklone nelegalne objave. Šta kažu tehnološki giganti? Veliki giganti društvenih medija pretrpeli su velike promene otkako je zakon objavljen. Kompanija „Fejsbuk“ je odlučila da nastavi sa razvojem metaverzuma i promenila je svoj naziv, dok se kompanija „Tviter“ rastala sa osnivačem Džekom Dorsijem. Ipak, njihov stav o predlogu zakona se do sada nije promenio. Oprezno ga odobravaju, ali neprestano ponavljaju da su preduzeli sve mere da zaštite korisnike i uvek napominju koliko su novca potrošili na bezbednost platforme. Monika Bikert, potpredsednica odeljenja za politiku sadržaja u kompaniji „Meta“, rekla je da „Fejsbuk“ jedva čeka da vlade postave nova pravila jer „kompanije kakva je naša ne bi trebalo same da donose takve odluke“. Priznala je da Velika Britanija prednjači u donošenju takvih zakona i dodala: „Iako se nećemo složiti sa svim detaljima, drago nam je da Zakon o bezbednosti na mreži napreduje. Do kakvih bi promena moglo da dođe? Jedna grupa stručnjaka se zalaže za to da zakon obuhvati i prevarantske reklame na mreži, za koje kažu da nanose ogromnu finansijsku i emocionalnu štetu žrtvama i da bi tehnološke firme mogle sa tim da se obračunaju. Malo je verovatno da će se to naći u zakonu – Nadin Doris je nedavno rekla da je za to potreban poseban zakon. Nacionalno društvo za prevenciju nasilja nad decom (NSPCC), najglasniji kritičar zakona u njegovom sadašnjem obliku, poslalo je otvoreno pismo Nadin Doris, naglašavajući da deca treba da budu u centru zakona. Društvo je predložilo plan od pet tačaka za jačanje zakona:
- Postavljanje prepreka onima koji zavode decu na mreži.
- Upoznavanje sa načinom na koji prestupnici koriste društvene mreže za zlostavljanje.
- Imenovanje nadzornika odgovornog za bezbednost dece.
- Davanje više ovlašćenja za borbu protiv zloupotrebe u privatnim porukama.
- Uspostavljanje statutarnog organa za zastupanje interesa dece.
Dodatne kritike Grupe koje zastupaju slobodu govora i bore se protiv cenzure upozorile su da je ideja da se govor može definisati kao „štetan“ sama po sebi opasna ideja, a odluka o tome kada da se ukloni je podjednako teška za firme iz Silicijumske doline. Mnogi pravnici i advokati smatraju da su tehnološke kompanije sada zvanično postale vlasnici potencijalnog mesta zločina i takođe su zadužene za istragu zločina u svojim „prostorijama“, dok istovremeno deluju i kao sudije i kao dželati. Dodali su da je prebacivanje zadatka na tehnološke kompanije pokazatelj koliko je Parlament lenj. Najjednostavniji način da zakonodavstvo pretvori zlostavljanje na internetu u neprihvatljiv oblik asocijalnog ponašanja jeste da se žrtvama omogući da „demaskiraju svoje nasilnike“. Kad bi onlajn zlostavljači znali da se njihov identitet može lako otkriti, 90 procenata njih bi se povuklo.