Kompanija „Amazon“ je osnovana 5. jula 1949. godine, a internet prodavnicu je otvorila 1995. i tako omogućila ljudima da dok kupuju knjige, uživaju u udobnosti svog doma. Dvadeset i pet godina kasnije, kompanija prodaje sve, od držača za tako u obliku dinosaurusa do četki za jezik koje ljudi koriste da bi lizali dlaku svoje mačke. Sigurno e da ne postoji osoba na ovom svetu koja nije čula za „Amazon“. Ipak, zanimljivo bi bilo čuti šta su ljudi mislili o kompaniji odmah po njenom osnivanju, dakle, pre nego što je počela da prodaje četke za jezik. U novembru 1995. godine pojavio se članak u novinama širom zemlje koji je upućivao ljude da mogu da pronađu skoro svaku knjigu u internet prodavnici koja se zove „Amazon“.
„Pojavila se nova i velika knjižara u gradu, ali postoji začkoljica – ne možete da je pronađete ni na jednoj mapi grada. Dakle, ako želite da vidite šta se nalazi na njenim policama i pregledate inventar, moraćete da se povežete na internet. Naravno, povezivanje na internet je te 1995. godine bilo prilično novo iskustvo, ali ako ste imali vezu sa mrežom – milioni Amerikanaca su počeli da izlaze na internet sredinom devedesetih prošlog veka – na raspolaganju vam je bilo preko 1 milion naslova.
U članku je bilo spomenuto nekoliko stvari koje bi nama u 2019. godini mogle izgledati čudno. Prvo, mogli ste da platite karticom ili ste mogli da pozovete besplatan broj i izdiktirate broj svoje kartice. Mogli ste podatke sa kartice da pošaljete faksom, ako vam je to bilo najzgodnije. Drugo, troškovi isporuke su iznosili 3 dolara plus 0,95 dolara po knjizi. Danas se troškovi isporuke u „Amazonu“ ne naplaćuju za narudžbine preko 25 dolara i za sve one koji imaju premium članstvo.
Šta su tada ljudi mislili o novoj usluzi na takozvanom „informacionom autoputu“? Prvu prednost koju su spominjali bio je ogroman izbor knjiga.
Da bismo testirali opremljenost kompanije, tražili smo malo poznatu knjigu Džona Stajnbeka i za nekoliko sekundi Amazon.com nam je rekao da je knjiga raspoloživa, pisalo je u jednom novinskom članku iz novembra 1995. godine.
Možda će vam zvučati neverovatno, ali i pre nastanka kompanije, pronalaženje retkih knjiga zahtevalo je samo malo više posvećenosti. Ljudi bi obično otišli do lokalne knjižare i zamolili vlasnika da vam knjigu naruči, ali ako nije planirano štampanje sledećeg izdanja, onda ste obično ostali bez knjige. Revolucionarna prednost kompanije sastoji se u tome što može da pronađe korišćene knjige i da vam ih ponudi.
U drugom članku koji je pojavio u maju 1996. godine, Džefri Bezos je „bio čudo od deteta u sferi programiranja“ pre nego što je otvorio internet prodavnicu. Ljudi su bili oduševljeni jer su mogli da naruče knjige iz bilo kog dela zemlje i bili su prilično odani kompaniji. U članku se navodi da 60% narudžbina dolazi od istih kupaca koji su rekli da je to najbolja knjižara koju su ikad posetili.
U septembru 1996. godine, Bezos je tvrdio da mu nije cilj da uobičajene knjižare ostavi bez posla niti želi da im bude konkurencija. Štaviše, tvrdio je da i sam odlazi u takve knjižare i kupuje knjige jer voli da lista papirne knjige. Do 1997. godine, pojavilo se mnogo skeptika koji su mislili da „Amazon“ neće uspeti da opstane. U maju te iste godine, kompanija je ponudila deonice na prodaju, što je mnogima koji su mislili da će se „Amazon“ ugasiti bio znak da se pojavljuju slabosti u poslovanju.
Tadašnji najveći protivnici „Amazona“ podrugljivo su govorili o „mega skladištu“ kompanije u centru Sijetla koja je imala oko 200 naslova. Svaku knjigu je trebalo naručiti od izdavača ili distributera. To isto radi i svaka druga tradicionalna knjižara kad u skladištu nema naslov koji kupac traži. Razlika je u tome što svaka knjižara u svakom trenutku ima više od 200 uskladištenih knjiga. „Najveća knjižara na svetu“!? Pre bi se moglo reći „najmanja na svetu“, tvrdili su Bezosovi protivnici.
Postojale su još neke zamerke. Tvrdili su da je procedura kupovine na „Amazonu“ mnogo dugačka i komplikovana. Pošto su opisali svaki korak koji je trebalo napraviti da biste naručili knjigu u internet prodavnici, rekli su da im je trebalo oko 37 minuta i 12 sekundi. Naravno, rekli su, vreme se skraćuje kad uspete da se naviknete na proceduru. Izgleda, međutim, da je Bezos bio u pravu kad se nije obazirao na takve komentare. Prvo, Bezos je trenutno najbogatiji čovek na svetu koji ima 155 milijardi dolara, a njegova kompanija kontroliše 42 procenta tržišta papirnih knjiga, 88,9 procenata tržišta elektronskih knjiga i polovinu svih kupovina na internetu u Sjedinjenim Državama. Kompanija kontroliše 7,7 procenata maloprodaje kako na internetu, tako i van njega u Americi, prema najnovijim statističkim podacima. Kad je kupila kompaniju „Hol Fuds“ (engl. Whole Foods) 2017. godine, postala je peti najveći prodavac namirnica. Prošle godine je Amazonov Veb servis (engl. Web Service) kontrolisao 40 procenata tržišta računarstva u oblaku.
Dakle, kompanija „Amazon“ nije više samo knjižara. Ako vam je potreban organski plavi patlidžan ili, da, držač za tako u obliku dinosaurusa, obratite se „Amazonu“.