Predsednik Mao je govorio o „tri čarobna oružja“ za osvajanje moći: ujedinjeni front, oružana borba i stvaranje same Komunističke partije. Pošto je prioritetni cilj kineske vlade da održi vlast, predsednik Kine Si Đinping je počeo da razvija i četvrto oružje. Deo novog oružja je i sistem sticanja društvenih zasluga, ali njegova suština seže mnogo dalje od toga. Kombinovanjem velikih podataka, veštačke inteligencije, tehnologije prepoznavanja i drugih policijskih tehnika, kineska vlada namerava da stvori sveobuhvatni metod političke i društvene kontrole. Procedura, verovatno neće ostvariti sve zacrtane ciljeve jer, konačno, nijedan računarski sistem koji je uspostavila vlada nije funkcionisao onako kako je zamišljeno. Ipak, snažno će uticati – i već utiče – na kinesko društvo i ljudska prava mnogo ozbiljnije i temeljnije nego bilo koja druga reforma ili razvoj koje je pokrenula vlada.
Kineska vlada je uvek vodila evidenciju o svojim građanima i za svakog imala poseban dosije u kome su se nalazili podaci o bračnom stanju, društvenom položaju i zaposlenju. Danas se ti vrlo šturi i osnovni podaci mogu proširiti uz pomoć čarobnog oružja koje će omogućiti nadzor i povezivanje raznih podataka sa ličnim identifikacionim brojem.
Oružje će imati nekoliko komponenti. Prva je tehnologija prepoznavanja sa bazom podataka koja će obuhvatati lice, glas, otisak prsta i DNK svakog građanina Kine. Zatim, nadzor nad kretanjem, koji će obuhvatati mobilne uređaje, a koji već sada može da utvrdi položaj 1,4 milijarde stanovnika. Sad će uz pomoć veštačke inteligencije takve informacije biti dostupne u realnom vremenu. Nadzor će biti potpomognut ostalim javnim sistemima, kao što je povezivanje više od 170 miliona kamera (planirano je da ih bude 400 miliona do 2020.godine).
Na scenu zatim stupa praćenje životnog stila. Baze podataka koje pripadaju pojedinačnom građaninu, bez obzira na to da li se odnose na zdravstvene podatke, obrazovne, ili su pojedinosti o kupovnim navikama ili aktivnostima na internetu, biće neprestano nadzirane. Tu na snagu stupa sistem društvenih zasluga, što pomalo liči na određivanje nivoa kreditne sposobnosti, ali je mnogo širi. Svako koga prema zaslugama odrede kao antisocijalnog (ili kao antikomunistu) neće moći, recimo, da kupi avionsku ili voznu kartu, podigne hipoteku ili završi školu.
U kombinaciji sa tehnologijom Kina ima i plaćene potkazivače. Samo u jednoj oblasti Pekinga ih ima 120.000. Informacije koje oni dobavljaju klasifikuju se pomoću računara i veštačke inteligencije. Već se 2000. godine pojavio projekat Zlatni štit koji je trebalo da poveže podatke o svim građanima Kine. Na osnovnom nivou trebalo je da obezbedi vlastima uvid u sve podatke pojedinca za nekoliko sekundi. Na višem nivou, trebalo je predvidi da li je i koliko svaki pojedinac opasan po sigurnost režima.
Prošle godine je organizacija „Hjuman rajts voč“ utvrdila da nadzor već postoji. Najgora situacija je u oblasti Sinđijang gde živi ujgurska manjima. Nova tehnologija je tu već primenjena. Recimo, na benzinskim pumpama možete sipati gorivo samo preko tehnologije prepoznavanja lica koja je povezana sa ličnom kartom. Štaviše, svi Ujguri moraju da preuzmu aplikaciju koja automatski izveštava o njihovoj istoriji pretraživanja interneta kao i o lokaciji u svakom trenutku.
I članovi partije bi mogli izraziti nezadovoljstvo onim podacima koji su za njih uneti. Postavlja se zanimljivo pitanje: koliko treba da bude visok položaj zvaničnika da se njegovi lični podaci ne beleže? Da li će sposobniji i bogatiji građani odlučiti da se sklone iz zemlje? Nova tehnologija nije sama po sebi dobra ili loša. Kakva će biti zavisi od njene upotrebe i ograničenja. Tehnologija prepoznavanja lica, glasa i DNK može pomoći u borbi protiv terorizma i kriminala. Veliki podaci i veštačka inteligencija mogu dati, inače, nedokučive zaključke o bolestima i uspešnim lekovima za njihovo suzbijanje. Ipak, ista tehnologija može snabdeti buduću totalitarnu vlast neverovatnom moći da kontrolišu sve i svakoga.