Za svoj rad na programskim jezicima Alfred Aho i Džefri Ulman osvojili su ovogodišnju Tjuringovu nagradu, za koju se obično kaže da je, u stvari, Nobelova nagrada za informatiku. Tokom više od tri decenije saradnje, Aho i Ulman zajedno su napisali niz osnovnih udžbenika o programskim jezicima, podacima i algoritmima, koji su oblikovali razmišljanja generacija informatičara. Naročito su poznati po radu na teoriji kompajlera, vrstama softvera koji pretvara uputstva iz apstraktnog programskog jezika, kao što je SQL jezik, specifičan za bazu podataka, u mašinski kôd koji računar izvršava.
Zahvaljujući teorijama čijem su razvoju doprineli Aho, sada 79-godišnjak, i Ulman, 78-godišnjak, većina programera koji danas rade na programima ne treba da brine o tome kako su integrisana kola računara konfigurisana ili kako se informacije usmeravaju kroz mašinu. Aho i Ulman su uspostavili temeljne ideje o algoritmima, formalnim jezicima, kompajlerima i bazama podataka, koji su bili ključni za razvoj današnjeg programskog i softverskog okruženja.
Svake godine, Tjuringovu nagradu dodeljuje Udruženje za računarske mašine ( Association for Computing Machinery-ACM ). Pobednici dele nagradu od milion dolara, koju obezbeđuje kompanija „Gugl“. Nagrada je nazvana po Alana Tjuringu, britanskom matematičaru koji je razvio temelje modernog računarstva. Ovogodišnji dobitnici Tjuringove nagrade počeli su da sarađuju o organizaciji Bell Labs krajem šezdesetih godina prošlog veka, nakon što su obojica doktorirali na Univerzitetu Prinston. U početku su radili na razvoju efikasnijih algoritama i prevođenju programskih jezika. Iako je Ulman napustio Bell Labs da bi se vratio akademskim poduhvatima 1969. godine, konačno je otišao na Univerzitet Stanford, gde je trenutno profesor emeritus, njih dvojica su nastavili zajedno da pišu knjige.
Knjiga The Design and Analysis of Computer Algorithms, koju su objavili 1974. godine, postala je i, deset godina, ostala standardni udžbenik za urseve iz algoritama. Knjiga je uticala na grupisanje pojedinačnih algoritama u opštije kategorije dizajna koje su i dalje imale veliki uticaj u praksi.
Tri godine kasnije, Aho i Ulman objavili su Principles of Compiler Design, knjigu koja je, takođe, postala neizbežni priručnik i naučila generacije zainteresovanih za tu oblast kako da kreiraju kompajlere i kako da razmišljaju o teoriji računarskih jezika. Udžbenik je među studentima računarstva postao poznat kao „Knjiga o zmajevima“ jer je na svojoj naslovnoj strani imao zmaja i neodoljivo je podsećala na neku magičnu knjigu koju bi Hari Poter mogao da nosi po Hogvartsu, osim što izmišljeni čarobnjak još uvek nije postojao. „Često mi kažu da je baš ta smešna naslovna strana knjige o zmajevima privukla studente da studiraju računarstvo“, kaže Ullman. „Mnogim studentima se svidela zamisao da šetaju kampusom noseći tu čudnu knjigu ispod ruke.“
Aho, koji je u Bell Labs-u radio više od trideset godina, a trenutno je emeritus profesor informatike na Univerzitetu Kolumbija, kaže da je, dok je bio u čuvenoj korporativnoj laboratoriji, iz prve ruke uvideo važnost stvaranja programskih jezika koji bi bili izuzetno korisni ljudima kojima su potrebni računari za obavljanje poslova u određenom polju, kao što je matematika ili hemija, a da, pri tom, ne moraju da budu upoznati sa načinom funkcionisanja računara. Ulman opisuje umetnost stvaranja programskih jezika kao „omogućavanje programeru da govori što manje, a da postigne što više“.
I Aho i Ulman su rekli da ih, kad pogledaju unazad na sve čime su se u svojoj karijeri bavili, najviše raduje uticaj koji su imali na studente kojima su predavali i bili mentori, od kojih su mnogi danas na visokim funkcijama u velikim tehnološkim kompanijama i koji su stvorili brojne programske jezike. Jedan od Ulmanovih doktoranata bio je i Sergej Brin, inače suosnivač kompanije „Gugl“. Aho je rekao da je važno studentima dati osnovna znanja o teoriji programskih jezika i algoritama, delimično i zbog toga što sami jezici imaju tendenciju da se menjaju. „Ako pogledate prve programske jezike koji studenti nauče na akademskim studijama, oni se stalno menjaju“, rekao je. „Nekada je to bio C ili C ++, pa onda je Pascal bio popularan, a sada je Python programski jezik broj jedan. Ko zna koji jezik će biti popularan za 10 godina, za 100 godina, za 1000 godina? “ Pri tom je dodao: „Obojica smatramo da su osnove i apstrakcije mnogo dugotrajnije i stabilnije od tehnologije koja je popularna u određenom trenutku.“