Kineski telekomunikacioni gigant je ponovo pod lupom svetske javnosti posle hapšenja ćerke osnivača kompanije. Evo šta se dogodilo. Zašto se kompanija stalno spominje u novinskim naslovima?
Finansijska direktorka Meng Vandžou, inače ćerka osnivača kompanije uhapšena je 1. decembra u Kanadi i trenutno čeka da bude izručena Sjedinjenim Državama zbog navodnog narušavanja sankcija koje su uvedene Iranu. Inače, Iran je pod sankcijama još od Obaminog mandata kad je zabranjena prodaja određene opreme za telefonske sisteme.
Čime se kompanija bavi?
Kompanija je najveći svetski dobavljač telekomunikacione opreme čiji je prihod iznosio 67,7 milijardi dolara 2017. godine, a zarada 5,3 milijarde dolara. Jedan deo proizvodi mrežnu opremu koja omogućava rad odašiljača za mobilnu telefoniju, mrežne prekidače koji povezuju telefonske mreže i softvere koji ih kontrolišu. Od 2015. godine, bolje posluje od kompanija „Erikson“ i „Nokia“, koji su joj glavni konkurenti i mnogo je veća od „ZTE-a“ još jedne kineske kompanije ili južnokorejske kompanije „Samsung“, koja ozbiljno preti da je ugrozi na tom položaju. Nalazi se i među tri najveća prodavca mobilnih telefona i žestoko se bori sa kompanijom „Epl“ za drugo mesto.
Gde se oprema koristi?
Mrežna oprema se koristi skoro svuda, ali ne i u Sjedinjenim Državama koje su zabranile korišćenje opreme za 5G mrežu. Australija i Novi Zeland razmatraju mogućnost da preduzmu iste mere i odluče da ne mogu da koriste proizvode ove kompanije. S druge strane, u Velikoj Britaniji, „Britanski telekom“ u većini svojih sistema koristi opremu kompanije, ali ne u centralnoj mreži.
Da li je hapšenje direktorke kompanije povezano sa američkim trgovinskim ratom protiv Kine?
Nije. Hapšenje je izgleda povezano sa navodnom prodajom kompanijine opreme Iranu, čime su narušene sankcije koje je uvela Amerika. Pošto su otkriveni dokumenti iz kompanije „ZTE“ 2016. godine, Amerikanci su posumnjali da se prodaja vrši preko posredničkih firmi. Naime, spisi su navodili kompaniju koja je imala šifrovano ime „ F7 “, koja je, kao i „ZTE“ prodavala opremu svim državama koje su pod sankcijama uključujući Siriju, Severnu Koreju, Kubu i Iran. Ostali detalji navedeni u dokumentima upućuju da je tajna kompanija „ F7 “, u stvari, „ Huawei “.
Šta kompanija kaže o „ F7 “ i navodima da je prekršila sankcije?
Kompanija kaže da radi „u skladu sa svim postojećim zakonima i regulativima tamo gde posluje, uključujući i važeće zakone o kontroli izvoza i sankcija i regulativa Ujedinjenih nacija, Sjedinjenih Država i Evropske unije“.
Da li se sankcije mogu smatrati jedinom lošom vešću?
Loše vesti nadiru sa svih strana. U Velikoj Britaniji, „Britanski telekom“ uklanja kompanijine sisteme iz centra mobilne mreže „EE“, koje je kompanija kupila 2016. godine. Rukovodilac MI6 Aleks Janger je prošle nedelje izjavio da Velika Britanija treba da odluči „do koje mere će joj odgovarati“ da kineske kompanije budu vlasnici tehnologija kao što je nadolazeća 5G mreža. Zabrinuti su jer smatraju da bi davanje dozvole stranim kompanijama da instaliraju i kontrolišu infrastrukturu preko softvera omogućilo istim tim kompanijama efikasan napad u slučaju povećanih tenzija.
Da li se neprijateljski napad na infrastrukturu nekad desio?
U decembru 2015. godine, Ukrajina je pretrpela ogroman nestanak struje koji je ugrozio 230.000 ljudi. Do prekida snabdevanja je došlo zbog sajber-napada na državne električne centrale pomoću „pecanja“ kojim se prodrlo u računare elektrana. Za napad je optužena Rusija. Hakeri iz Severne Koreje koji rade za državu ukrali su milione dolara 2015. i 2016. godine, iz Sviftovog elektronskog bankovnog sistema u Bangladešu.
Zbog čega su države toliko zabrinute?
Strahuje se da bi kompanija mogla da napravi „zadnji ulaz“ u svoj mrežni softver (ili bi bila primorana), što bi omogućilo prikriveni nadzor ili kontrolu – čak i uništenje – telefonskih mreža kojima se može pristupiti putem interneta. Ako bi se koristila oprema kompanije „ Huawei “, jedina zaštita bi se sastojala u tome da se uvek osigura bezbednost softvera koji upravlja mrežom.
Kako možete da proverite da li je softver bezbedan?
Od 2010. godine, prema dogovoru između kompanije i „Britanskog telekoma“, „ Huawei “ je napravila kancelariju u Oksfordširu koju je nazvala „The Cell“ (ćelija) gde timovi i stručnjaci mogu uvek proveriti kod. Međutim, u poslednje vreme, kancelarija doživljava ozbiljne kritike. Naime, postoje tvrdnje da niko ne može biti sasvim siguran da kompanija koristi isti kod na mašinama na nekom drugom mestu. Dakle, iako se kod proveri, ko može tvrditi da se taj isti provereni kod koristi u mreži „Britanskog telekoma“.
Šta kompanija „ Huawei “ kaže na sve to?
Kompanija je nekoliko puta izjavila da je takva zabrinutost preterana, da uvek radi u skladu sa zakonima države u kojoj posluje i da nikad neće predati podatke korisnika Kini. Direktor australijskog ogranka kompanije kaže da bi naredba da se podaci korisnika predaju kineskoj vadi bila potpuno protivzakonita, a da je odluka da se ne koristi kompanijina oprema u 5G mreži sasvim nerazumna.