Kompanija „Fejsbuk“ je počela da smešta svetsku populaciju na mapu, sviđalo se to nama ili ne. Ova godina počela je burno za kompaniju. Setimo se prvo ogromne kazne od 5 milijardi dolara zbog narušavanja privatnosti korisnika, a zatim kompanijine objave u junu da uvodi libru, novu kriptovalutu, što je izazvalo kritike i rasprave širom sveta. U celoj toj gužvi možda vam je promakla još jedna aktivnost „Fejsbuka“. Naime, kompanija je počela da koristi veštačku inteligenciju da bi označila većinu naroda afričkog kontinenta na karti. Naučnici u kompaniji su koristili tehnike računarske vizije, podatke o broju stanovnika i satelitske snimke visoke rezolucije u potrazi za podignutim građevinskim strukturama na kontinentu. Potom su napravili karte gustine stanovnika zasnovane na broju građevina koje su pronašli.
Kompanijin odsek pod nazivom Connectivity Lab je već objavio slične karte za 22 države, uključujući Malavi, Južnoafričku Republiku, Ganu, Haiti i Šri Lanku, ali ovo je prvi pokušaj obuhvatanja celog kontinenta. Konačno, kompanija namerava da uradi kartu gustine naseljenosti za ceo svet.
„Fejsbuk“ je izjavila da ceo poduhvat, u stvari, ima humanitarni cilj, naglašavajući kako će podaci (koji su svima besplatno dostupni) pomoći dobrotvornim organizacijama da „odrede kako je stanovništvo raspoređeno čak i u najzabačenijim delovima da bi zdravstveni i humanitarni radnici lakše dolazili do domaćinstava i distribuirali humanitarnu pomoć“. Cela ta priča mnogo podseća na onu o novoj kriptovaluti koja bi omogućila siromašnima da lakše pristupe finansijskim uslugama. U oba slučaja se nameće neizostavno pitanje: Kakvu korist ima kompanija?
Kad je „Fejsbuk“ prvi put objavila svoj program mapiranja populacije u februaru 2016. godine, nijednom nije spomenula reč „humanitaran“. Umesto toga je objasnila da pravi naprednije mape da bi povezala one koji nisu povezani sa svetom i kako je precizno znanje o rasporedu populacije u centru njenih napora da što više ljudi poveže na internet. Projekat izrade mapa je predstavljen kao deo kompanijinog projekta pod nazivom Internet.org, u kome je 2013. godine planirano da se ljudi širom sveta dovedu na internet. U početku je trebalo da se ostvari saradnja sa dobavljačima telekomunikacionih usluga koji bi svoje internet servise ponudili ljudima u nerazvijenim tržištima preko mobilne aplikacije kojom bi upravljala kompanija „Fejsbuk“.
Mnogi su, naravno, izrazili sumnju u humanitarne namere aplikacije Free Basics, što se pokazalo opravdanim. Naime, aplikacija je pružala izuzetno malo domaćeg sadržaja, ali primoravala je korisnike da otvore nalog na društvenoj mreži, neprestano je prikupljala metapodatke o korisnicima, kao i o onima koji nisu bili prijavljeni na društvenu mrežu. Možda su zbog toga vlasti u Indiji blokirale aplikaciju podržavajući tako neutralnost interneta.
Ispostavilo se da je odluka Indije nanela težak udarac aplikaciji. Iako je još koriste milioni širom sveta, mirno se povlači iz velikog broja država od 2016. godine. Kompanija nije više javno govorila o servisu. Možda je primetila da se stav javnosti o dobrobitima koje donosi povezanost na mrežu promenio od tada. Međutim, to ne znači da je kompanija odustala od postizanja ozbiljnijeg cilja, a to je povezivanje većeg broja ljudi na internet, pod uslovima koji odgovaraju „Fejsbuku“. Izgleda da je projekat mapiranja stanovništva deo te strategije.
Mape su u određenim slučajevima korisne za spasioce unesrećenih u nepogodama, ali dok kompanija stvara takve mape, istovremeno prikuplja ogroman broj podataka koji će joj pomoći da poveže milione ljudi na svoju društvenu mrežu i sa njom povezane servise. To je samo jedan od primera koji nam pokazuju kako kompanija sprovodi „digitalni kolonijalizam“, koji nas tera da razmišljamo o tome kako tehnološke kompanije neprestano prikupljaju podatke o mestu na kome se nalazimo, ko smo i šta radimo, posebno ako se nalazimo van granica Sjedinjenih Država i Evrope. Pojam digitalnog kolonijalizma definisan je na nekoliko načina. Recimo da je to nametanje kvazi imperijalističke moći nad ogromnim brojem ljudi bez njihovog dopuštenja, koja se manifestuje u nametanju sistema pravila, ponašanja, jezika, kultura i verovanja. Drugi kažu da je digitalni kolonijalizam rastuća ekonomska, kulturna i društvena hegemonija koju Globalni Sever sprovodi putem interneta nad Južnim Državama.
Tehnološke kompanije pretvaraju naš svakodnevni život u izuzetno profitabilan tok podataka. Taj proces dovodi do novog oblika kolonijalizma u kome se vrši eksploatacija ljudi pomoću njihovih podataka, baš kao što je istorijski kolonijalizam prisvajao teritorije i prirodna bogatstva drugih zemalja i njihovih stanovnika, a sve zbog zarade. Mnogi veruju da će digitalni kolonijalizam utrti put novoj fazi kapitalizma, koju tek možemo da naslutimo, a u kojoj će doći do kapitalizacije života bez granica. Dakle, mi smo drveće, a kompanija „Fejsbuk“ je alatka sa njegovu seču.
Suština je u sledećem: Kompanije koje kolonizuju podatke smatraju ljude i društva sirovinama – živim rudnicima i rezervama nafte – iz kojih se mogu izvući i prisvojiti vredne informacije, baš kao što su kolonizatori kroz istoriju eksploatisali – i dalje to rade – ljude koji su prvobitno bili vlasnici zemlje.
Naravno, zbog svega što je navedeno, pomenuti projekat (i mnogi drugi slični) sprovode se pod humanim i humanitarnim izgovorima. Pri tom, svaka razumna osoba bi rekla da je u pitanju poštena trampa sa tehnološkim kompanijama, odnosno da ljudi dobijaju nešto vredno i korisno u zamenu za odobravanje pristupa ličnim podacima. Međutim, takvi stavovi jezivo podsećaju na opravdanja engleskih kolonizatora dok su nasilno zauzimali tuđu zemlju tvrdeći da tako civilizuju „zaostale kulture“.
Možemo li nekako da se izborimo protiv takvog kolonijalizma. Ne možemo kao pojedinci, ali vlade i zakonodavci bi mogli. Možda su ogromne novčane kazne pravi početak.