Ako postoji neka dobra strana ove pandemije korona virusa, onda možemo reći da je uspela da zbuni one užasne tehnologije prepoznavanja lica koje se sada bore da prepoznaju ljude koji su opremljeni – sad već u mnogim zemljama, obaveznim – zaštitnim maskama. Ipak, nemojte se prerano radovati, jer kompanije koje su pre pandemije prodavale ovu tehnologiju, sada se utrkuju da što pre osposobe svoje proizvode u novim okolnostima. Nekoliko kompanija koje prodaju softver za prepoznavanje lica prodavnicama i ostalim zainteresovanim klijentima kažu da maske za njih ne predstavljaju nepremostivu prepreku, već potencijalnu marketinšku priliku, samo ako uspeju da nađu način kako da vas prepoznaju „kroz“ masku.
Prema nekim izveštajima, kompanija „Fejsbuk“ se već pre epidemije bavila metodima koji bi omogućili prepoznavanje ljudi koji nose šešir ili naočare za sunce. Najzainteresovaniji kupci za takvu vrstu programa su prodavnice koje bi želele da prepoznaju kradljivce koji ih često posećuju. U međuvremenu, kompanija Facewatch sa sedištem u Velikoj Britaniji, aktivo promoviše sposobnost prepoznavanja lica pokrivenog maskom pomoću novog algoritma koji može da identifikuje osobu samo na osnovu očiju i dela lica između obrva. Još jedna kompanija, SAFR , prodaje svoju tehnologiju školama i bila je isto tako hitra da se prilagodi novonastalim okolnostima tako što je skupu podataka za obuku dodala lica pokrivena zaštitnim maskama.
Pogled kroz masku
Ono što nas u ovom slučaju zabrinjava je činjenica da tehnologija za prepoznavanje lica nije bila posebno pouzdana ni pre maski, što znači ni onda kad je imala sve tačke podataka o vašem licu. Kompanija SAFR je izjavila da tačnost njene tehnologije opada na 93,5 procenata kad ljudi nose maske, ali i to samo u idealnim uslovima, dakle, kada je osoba prikazana na fotografiji visokog kvaliteta. Naravno, ovaj podatak je ponudila kompanija; on nije dokazan u praktičnim situacijama. Protivnici tehnologije prepoznavanja lica su vrlo nepoverljivi jer ne veruju da se precizno prepoznavanje ludi može obaviti na osnovu njihovih očiju ili obrva. Teorijski je moguće, ali stručnjaci kažu da bez podataka o nosu i usnama, kamera mora da napravi savršeni snimak oblasti oko očiju i da ga uporedi sa isto tako savršenim snimkom koji se nalazi uskladišten u bazi podataka dobavljača usluge prepoznavanja lica.
To je prilično neostvarivo u realnim situacijama kad jaka sunčeva svetlost ili neki drugi činioci mogu da onemoguće jasan pogled na oči. Program za prepoznavanje lica može koristiti i lošije fotografije ako se na njima nalazi celo lice jer u tom slučaju algoritam može da uporedi sve značajne crte lica da bi dobio poklapanje. Ipak, i to se može promeniti. Tehnologija izrade kamera stalno se unapređuje, a proizvođači senzora, kao kompanija „Soni“, sad ugrađuju tehnologiju prepoznavanja lica direktno u senzore.
Pogoršanje rasnih predrasuda
Softver za prepoznavanje lica trpi stalne kritike jer najveće greške pravi kod prepoznavanja lica ljudi koji ne pripadaju beloj rasi. Setimo se samo kako je program za prepoznavanje lica kompanije „Amazon“, pogrešno identifikovao 28 članova Kongresa. Takve greške mogu dovesti do toga da potpuno nevini ljudi budu ciljani i da se zaposleni u nekoj prodavnici drugačije odnose prema njima zato što ih je sistem, recimo, identifikovao kao kradljivce.
Policija i FBI već koriste softver za prepoznavanje lica i bazu podataka vozačkih dozvola da bi uspešno identifikovali sumnjive osobe. Zakonodavci, međutim, napominju da nije sasvim jasno koliko je sistem pouzdan, ali nema ni pravnih regulativa kojima bi se kontrolisao i nadzirao. Policija u ovom trenutku može bez problema da vas označi kao sumnjivca pri poređenju sa fotografijama u bazi podataka, a da vi o tome ne znate ništa.
Predrasude su se uvukle u algoritam
Čak i kad algoritam radi kako treba, postupak njegove primene može biti ispunjen predrasudama. Recimo, jedno istraživanje je otkrilo da sudije širom Sjedinjenih Država određuju kazne na osnovu pretpostavke algoritma da optuženi može ponoviti prekršaj. Algoritam je ispunjen predrasudama protiv manjina jer je programiran tako da koristi činioce, kao što je stopa kriminala u okruženju u kome optuženi živi, da bi doneo odluku. Oni koji žive u lošem okruženju od samog početka se nalaze u lošem položaju.
Crnci u Americi su na optuženičkoj klupi pet puta više nego belci. Trebalo bi da se zabrinemo zbog lošeg programa za prepoznavanje lica kome nošenje zaštitnih maski nikako nije od pomoći, naročito ako ga koristimo u manjinskim zajednicama koje su ionako mnogo teže pogođene epidemijom COVIDA-19.