Pravo izvinjenje se sastoji od iskrenog priznanja da ste učinili nešto loše, iskazivanja nedvosmislenog kajanja zbog onog što ste učinili i štete koju ste naneli, kao i obećanja da ćete popraviti sve što ste pokvarili. Ako ništa od svega navedenog ne osećate kad kažete „izvini“, onda je vaše izvinjenje neumesno i predstavlja samo praznu molbu za oproštaj. Takvo „izvinjenje“ danas dobijamo od tehnoloških giganata – i predstavlja samo pokušaj da se smire loši odnosi sa javnošću i umire oni koji su pogođeni lošim postupcima i uglavnom bez sprovođenja sistemskih promena koje bi sprečile ponavljanje problema.
Neukrotiva zarada
Nažalost, poslovni modeli tehnoloških kompanija vrlo često su u sukobu sa onim što od njih očekujemo. Iako bismo želeli više privatnosti, stalno nas bombarduju oglasima i koriste naše lične podatke. Želeli bismo da budemo stalno na oprezu, ali uspevaju da nam odvuku pažnju neprestano nam prikazujući reklame. Želimo da imamo sigurne i etički proizvedene uređaje koji nas ne špijuniraju, ali, da bi giganti imali veću zaradu, proizvode ih u delovima sveta gde je radna snaga najjeftinija, a položaj radnika ispod svakog standarda. Želimo da napredna tehnologija bude odgovorno iskorišćena, ali primamljivi ugovori sa državnim vladama i primamljivost ogromne kineske populacije teraju ih da gaze po svojim moralnim načelima. Želimo ono što nam je potrebno i što je najbolje za nas, ali tehnološki giganti zarađuju na našim potrebama nudeći na statusne simbole ili sadržaj koji zastareva prema njihovom planu i tako nas zarobljavaju u svojim platformama.
Čak i da njihove vođe iskreno žele da sprovedu promene i iskupe se za ono loše što su učinili, ruke su im vezane zbog strogo utvrđenih poslovnih modela i kratkoročnog usredsređivanja na ciklus tromesečnog profita. Odmah posle izvinjenja, nastavljaju po starom. Iako se Mark Zakerberg izvinjavao više od deset puta, ništa nije promenio. Tehnološki giganti neće sami od sebe postati bolji.
Zavisnost od udobnosti
Kad posada zapreti da će napustiti brod, kapetan se uspaniči. Međutim, tehnološki giganti su se pretvorili u naše osnovne potrebe i mnogi ne bi mogli da zamisle život bez njih. Kako da se povežem sa prijateljima? Kako da pronađem ono što mi je potrebno? Kako da završim posao? Kako da provedem slobodno vreme? Koji bismo hardver ili softver zagrlili kad bismo osetili da smo usamljeni? Živimo zajedno sa tehnologijom, postali smo zavisni od udobnosti koju nam pruža i bojimo se da od nje pobegnemo.
Kad bi bilo nekih principijelnijih alternativa, mogli bismo da optužimo tehnološke gigante. Međutim, prilagodljivost, uticaj mreže i prikupljanje ponuda od distributera doveli su do toga da su giganti postali monopolisti u smislu dobavljanja tih udobnosti. Neko drugo rešenje umesto njih obično je mnogo daleko. Zbog toga su nam potrebni zakoni koji bi promovisali konkurenciju i sprečavali ogromna spajanja preduzeća što bi omogućilo korisnicima da uvek imaju izbor kad odlaze iz kompanija koje se prema njima loše ophode.
Ipak, pošto nema održivih alternativa, napuštanje glavnih stubova nije preporučljivo. Čak i posle ogromnih skandala, otrovne poslovne kulture i nepoštenih postupaka, uglavnom ostajemo uz njih da bismo izbegli nesiguran život bez njih. Društvena mreža „Fejsbuk“ je upletena u niz skandala u poslednje vreme, ali broj njenih korisnika u Sjedinjenim Državama i Kanadia raste. I dok smo ogorčeni na tehnološke gigante, i dalje skrušeno kupujemo i koristimo njihove proizvode. Naša moć da popravimo njihovo ponašanje znatno slabi zbog naše odanosti.
Neadekvatan nadzor
Ni zakonodavci nisu uspeli da im se suprotstave. Setimo se samo pitanja koja su kongresmeni postavljali Marku Zakerbergu. Iako pokušavaju nešto da urade, nisu mnogo napredovali. Čak i kad pokušaju nešto ozbiljno da preduzmu, često im se to obije o glavu. Evropska unija je uvođenjem GDPR-a u težak položaj stavila male tehnološke firme koje su zbog toga izgubile 20 ili 30 procenata svoje zarade. Što se tiče giganata, gubitke nisu ni osetili i uspeli su „stručno“ da se provuku.
When regulators do step in, their attempts can backfire. GDPR was supposed to help tamp down on.
Nade polažemo u zaposlene u gigantima
Najbolje bi bilo da se pouzdamo u one koji rade u tim monolitskim kompanijama. Dobro plaćeni stručnjaci za koje su se giganti izborili mnogo su vredni da bi ih se tako lako odrekli. Zbog toga su te kompanije vrlo osetljive prema stavovima svojih zaposlenih (setimo se samo nedavnog protesta zaposlenih u „Guglu“).
I tako, pošto smo se godinama oslanjali na zaposlene koji su stvarali proizvode koje svakodnevno koristimo, sad se moramo pouzdati u njih da će nas osloboditi. Velika je to odgovornost kad svoje umeće treba iskoristiti u pozitivne svrhe i suprotstaviti se poslovnim imperativima poslodavaca. Istovremeno, javnost i mediji treba da pohvale svaki postupak koji donosi dobro društvu iako možda umanjuje bogatstvo akcionara. S druge strane, mi, sami, moramo da prihvatimo da napredak u cilju opšteg dobra, ponekad neće biti povoljan za pojedinca. Ipak, tu postoji mogućnost da, umesto da se žalimo ili želimo, stvorimo društveni pokret koji bi stalno podsećao tehnološke gigante da su dužni da nam donesu promene koje nam neprestano obećavaju.