„Fejsbuk“ tvrdi da je prikupljanje podataka svojstveno načinu na koji funkcioniše internet. Internet nije morao biti ovakav. Evo jednog tipičnog iskustva u digitalnom dobu: krećete se po objavama na Fejsbuku ili čitate članak na mreži i iznenada vam se servira reklama toliko usko usmerena na prolazno interesovanje, tajnu želju ili neotkriveno zdravstveno stanje da ćete se okrenuti preko ramena i stresti se pitajući se: „Kako su znali?“ Dok je većina nas naučila da se oslobodi neprijatnog osećaja zbog tih jezivih susreta sa reklamama, novi izveštaj organizacije Amnesti internešenel ove nedelje ističe da moramo prestati da prihvatamo stanje u kome se nalazimo i da počnemo da ga shvatamo onakvim kakvo zaista jeste: kršenje naših ljudskih prava „u neviđenom obimu“ koje neprestano čine dve američke kompanije, „Fejsbuk“ i „Gugl“.
„Pristup internetu je presudan za ostvarivanje ljudskih prava u savremenom svetu, a to uključuje alate i usluge koje pružaju „Fejsbuk“ i „Gugl““, objasnio je autor izveštaja, Džo Vestbi, u telefonskom intervjuu. „Ljudi širom sveta oslanjaju se na te platforme kako bi se slobodno izrazili, pristupili informacijama na mreži i uključili se u društvo.“ „Ipak to je, na neki način, pravi problem“, dodao je. „Da biste ostvarili svoja prava putem pristupa internetu, dominacija kompanija nad globalnim javnim „trgom“ znači da ste primorani da se prijavite na sistem koji je predodređen za zloupotrebu prava. To je lažan izbor i faustovsko pregovaranje.“ Primarno ljudsko pravo koje dve kompanije ugrožavaju je, naravno, pravo na privatnost, ali Vestbi takođe tvrdi da uništavanje privatnosti ima „domino efekat“ koji ugrožava druga prava, uključujući slobodu izražavanja, slobodu mišljenja i slobodu od diskriminacije.
Optuživanje „Fejsbuka“ i „Gugla“ da „omogućavaju povredu ljudskih prava na nivou stanovništva“ za Amnesti internešenel predstavlja tačku preokreta. Grupa je dugo bila saveznik sa kompanijama iz Silicijumske doline kako bi se oduprla vladinom nadzoru; sad tvrdi da je korporativni nadzor koji predstavlja suštinu poslovnih modela kompanija „Fejsbuk“ i „Gugl“ sada jednaka ili još veća pretnja ljudskim pravima. „Fejsbuk“ i „Gugl“, takođe, pogoršavaju opasnost od vladinog nadzora, navodi se u izveštaju, tako što u prvom redu prikupljaju ogromnu količinu ličnih podataka. Podaci koje kompanije poseduju privlačni su zlatni rudnici za vlade. Ovog meseca smo saznali za zaveru Saudijske Arabije koja je pokušala da angažuje zaposlene u „Tviteru“ da bi pristupili privatnim podacima hiljada korisnika društvene mreže Tviter, uključujući najistaknutije kritičare vlade.
Zamislite sada koliko tiranina, diktatora i preduzimljivih obaveštajnih agencija imaju istu ideju, ali ciljaju „Fejsbuk“ i „Gugl“ i njihove astronomski opsežnije i intenzivnije zapise o milionima svojih korisnika.
Reagujući na izveštaj, kompanija „Fejsbuk“ je u svom odgovoru na deset stranica napisala i dobro poznatu opasku koju je i ranije koristila da bi opravdala i odbranila naviku pregledanja naše istorije pretraživanja: „To je deo osnovne funkcije interneta.“ To je koristan i moćan izgovor za kompaniju, pogotovo kada malo ko od nas razume šta su veb kolačići i pikseli i lokatori i kako funkcionišu. Ipak, ne treba zaboraviti da je to samo izgovor i da to nije osnovna funkcija interneta. Mreža koju sada imamo – izrazito personalizovana koja prati svaki pokret miša – samo je jedna verzija mreže od mnogih verzija koje su se mogle ostvariti.
„To nije svojstveno internetu“, rekao je Vestbi o sveobuhvatnom nadzoru koji su izgradili „Fejsbuk“ i „Gugl“. „To su konkretni izbori koje su kompanije napravile i poslovne odluke koje su donele, jer su bile profitabilne. Moramo da osporimo ideju da je neophodno. To nije bitno za tehnologiju; to je od suštinskog značaja za poslovni model.“