Nove tehnologije otvaraju vrata skoro večnom životu i pokreću mnoge etičke i filozofske rasprave. Preduzetnici u Silicijumskoj dolini i šire pokušavaju da utiču i promene jedini neizbežan događaj u životu svih ljudi, a to je smrt. Inženjeri računarstva i stručnjaci za veštačku inteligenciju razvijaju programe koji omogućavaju ljudima da teorijski izbegnu smrt i otvaraju vrata skoro večnom životu, ali pokreću i mnoge etičke i filozofske rasprave.
Neki izumi su sablasno slični onima koji se pojavljuju distopijskoj naučno-fantastičnoj seriji „Crno ogledalo“. Jedan od njih pripada inovativnoj kompaniji „Nektom“ ( Nectome ) koja veruje da će biti moguća digitalizacija ljudske svesti u sledećih sto godina. Osnivači kompanije su svršeni studenti Masačusetskog tehnološkog instituta, Robert Makintajer i Majkl Makana, koji tvrde da su uspešno sačuvali konektome životinjskog mozga, odnosno neuronske mape koje igraju glavnu ulogu u skladištenju memorije, i trenutno proučavaju kako bi proces mogli da primene na ljudskom mozgu.
Istovremeno, njih dvojica razvijaju tehnologije skeniranja mozga da bi digitalizovali um.
Praktična razmatranja obuhvataju ravnopravni pristup i poštenu podelu svetskih izvora, dok je na emotivnom polju teško saznati kako će izgledati računarska simulacija neuronskih veza, kako se ističe u odseku Medija lab na Institutu.
Filozof i bioetičar Džon Haris pita se da li bi i najumnije ljudsko biće moglo da živi u virtuelnom obliku.
„Pošto smo bića sazdana od krvi i mesa, teško mi je i da zamislim da bismo mogli da opstanemo u bestelesnom stanju“, rekao je.
Međutim, Makintajer i Makana nisu usamljeni u svom uverenju da mozak ili bar delovi ljudskog uma mogu da se prenesu u računare.
Misteriozna Silicijumska dolina
Rej Kurcvejl, direktor inženjerskog odseka u „Guglu“ je predvideo da ćemo do 2030. godine moći naš mozak da povežemo sa oblakom. Investitor Sam Altman, suosnivač prestižnog programa „Y Kombinator“ koji finansira i podržava inovativne kompanije, deli razmišljanja prethodno pomenutih stručnjaka.
„Pretpostavljam da će moj mozak biti premešten u oblak“, izjavio je nedavno za časopis Instituta kad je objašnjavao zašto se prijavio na listu kompanije „Netkom“.
Mnogi neurolozi i kompjuterski stručnjaci odbacuju ideju „premeštanja mozga“ i dovode moralne stavove kompanije u pitanje posebno pošto je Makintajer upozorio da je njegov plan o preuzimanju mozga „100 posto fatalan“. Naime, da bi se mozak održao pre nego što se njegov sadržaj prebaci u računar, oni koji su se prijavili za program moraju da se slože i sa eutanazijom.
U aprilu, Medija lab, koja je u početku podržala kompaniju, odlučila je da prekine podršku istraživanju smatrajući da neurologija nije dostigla „zadovoljavajući nivo“ da bi sigurno znala da li će memorija i um moći da se sačuvaju ili da li je moguće ponovo uspostaviti svest pojedinca.
O robotu
Neki drugi tehnološki stručnjaci veruju da se digitalna besmrtnost može dostići nekim manje invazivnim sredstvima. Specijalisti za veštačku inteligenciju razvijaju digitalne avatare koji kopiraju ličnost korisnika i mogu da komuniciraju sa najbližima i voljenima čak i kad njihovi vlasnici preminu.
Husein Rahnama, gostujući profesor na odseku Medija lab napravio je program koji može da rudari po gigabajtima podataka koje ljudi stvaraju svaki dan da bi stvorio virtuelne modele njihovih umova.
Program koji je nazvan „Proširena večnost“ moći će posle toga da prenese sećanja iz vašeg života i odgovori na izvesna pitanja iz određenih oblasti, kao što su politički stavovi, u zavisnosti od toga kakve su informacije pohranjene u vašim podacima. Rahmana razmatra i pohranjivanje podataka u robota pošto vlasnici podataka preminu kako bi na taj način uspeli da ostanu u toku sa aktuelnim događajima pa čak i da izražavaju mišljenje o događajima koji bi se odigrali posle njihove smrti.
Profesor je rekao da ima jednog perspektivnog dobrovoljca, osnivača svetski uspešne kompanije koji bi učestvovao u projektu jer bi tako mogao da daje savete kolegama i zajedno sa njima unapređuje firmu čak i posle smrti, iako ističe da postoje brojni problemi.
„Pažnju, svakako, treba posvetiti pitanjima zaštite poverljivosti podataka i preciznosti odgovora“, rekao je Rahnama.
Za Harisa korišćenje avatara koji bi nas autentično predstavljali posle smrti su najobičnija glupost.
Digitalni grob
Za neke ljude je sasvim dovoljno da imaju digitalni podsetnik na preminulog. Kažu da avatari mogu da budu vrsta digitalnog groba koji bi posećivali i tako izražavali žaljenje. Čuju njihov glas i podsećaju se na razgovore koje su vodili.
Iako stručnjaci podstiču ljude da nastave da razgovaraju sa preminulim osobama u svojoj glavi, protive se uplitanju savremenih tehnologija jer čak i najinteligentniji roboti ne mogu da shvate naše najintimnije misli i odnose.
Društvena besmrtnost
Japanski stručnjak za robotiku Hiroši Išiguro kaže da postoje dve vrste besmrtnosti – lična svest i društvena besmrtnost. Tehnologija može da nam omogući društvenu besmrtnost – omogućavajući preminulom da aktivno doprinosi razvoju društva iz groba. Ipak, tehnologija ne može da kopira ljudsku svest i sumnja da će ikada moći.
Išiguro je napravio robote replike nekih najpoznatijih japanskih pisaca i tako im omogućio da prepričavaju svoja dela u školama širom zemlje. Napravio je i androidnog robota prema svom liku i veruje da bi mogao da nastavi podučavanje robotike na univerzitetu kad Išiguro premine. Ako imamo androidnog robota, možemo večno da živimo u društvu, ali lična besmrtnost je nemoguća jer naša svest nije trajna.