Kompjuter koji bi uspešno mogao da položi test Alana Tjuringa predstavljao bi veliki korak ka razvoju opšte veštačke inteligencije. Britanski matematičar i stručnjak za kriptologiju Alan Tjuring je 1950. godine objavio rad u kome je predstavio izazovni misaoni eksperiment. Takozvani Tjuringov test je igra za tri osobe u kojoj računar koristi pisanu komunikaciju kako bi pokušao da prevari ljudskog ispitivača da pomisli da je računar prava osoba. Uprkos velikom napretku u razvoju veštačke inteligencije, nijedan računar nikada nije položio Tjuringov test.
Mogu li mašine da misle? To je pitanje koje je Alan Tjuring postavio na početku svog značajnog rada iz 1950. godine, „Računarske mašine i inteligencija“. Rad je objavljen sedam godina nakon što je britanski matematičar učvrstio svoje mesto u istoriji dešifrovanjem nemačke mašine Enigma tokom Drugog svetskog rata. Bilo je to vreme kada su prilično primitivni elektronski računari tek počeli da se pojavljuju, a koncept veštačke inteligencije bio je skoro u potpunosti teoretski.
Dakle, Tjuring je svoje istraživanje mogao da proveri samo misaonim eksperimentom, odnosno, igrom imitacije. Igra, koja se obično naziva Turingov test, je jednostavna. Jedna osoba, igrač C, igra ulogu ispitivača koji postavlja pisana pitanja igračima A i B koji se nalaze u drugoj prostoriji. Od A i B, jedan je čovek, a drugi računar. Cilj je da ispitivač utvrdi koji je igrač računar. On može samo da pokuša da zaključi koji je od igrača čovek, a koji računar tako što postavlja pitanja igračima i procenjuje „ljudskost“ njihovih pisanih odgovora. Ako računar „prevari“ ispitivača da pomisli da je njegove odgovore generisao čovek, on prolazi Tjuringov test.
Test nije osmišljen da utvrdi da li računar može inteligentno или svesno da „razmišlja“. Na kraju krajeva, u osnovi može da bude potpuno nemoguće da znamo šta se dešava u „umu“ računara, pa čak iako računari misle, proces bi mogao suštinski da se razlikuje od ljudskog mozga. Zato je Tjuring svoje prvobitno pitanje zamenio jednim na koje možemo da odgovorimo: „Postoje li neki zamišljeni računari koji bi mogli da se snađu u igri imitacije?“ To pitanje je uspostavilo merljiv standard za procenu sofisticiranosti računara – izazov koji je inspirisao računarske stručnjake i istraživače veštačke inteligencije u proteklih sedam decenija.
Novo pitanje je, takođe, bilo pametan način zaobilaženja filozofskih pitanja povezanih sa definisanjem reči, kao što je „inteligencija“ i „razmišljanje“, rekli su stručnjaci. Tjuring je bio genije. Rekao je: „Vidite, zamislite da posle izvesnog vremena, jednostavno ne možete da kažete da li je na drugom kraju osoba или mašina. Ako mašina može da vas zavara tako da ne možete da kažete da je to mašina, prestanite da se dvoumite oko toga da li je zaista inteligentna jer radi nešto što ne možete da prepoznate. Ne možete da vidite razliku. Zbog toga možete da prihvatite da radi nešto što je inteligentno.
Računari pokušavaju da pobede Tjuringov test
Do danas nijedan računar nije uspešno položio Tjuringov test. Ipak, bilo je ubedljivih kandidata. Računarski stručnjak Josef Vajzenbaum je, 1966. godine, razvio chatbota pod imenom ELIZA koji je programiran da traži ključne reči u pitanjima ispitivača i koristi ih za davanje relevantnih odgovora. Ako pitanje ne bi sadržavalo ključne reči, bot bi ponovio pitanje или dao opšti odgovor. ELIZA je, zajedno sa sličnim chatbotom iz 1972. godine, koji je stvarao šizofrene govorne obrasce, uspela da prevari neke ispitivače. Da li zbog toga možemo da kažemo da su uspeli da polože test? Pa, ne baš. O Tjuringovim testovima vodi se velika rasprava među računarskim stručnjacima, delom zbog dvosmislenosti pravila i različitog oblika testova. Na primer, neki testovi su kritikovani zbog upotrebe „nesofisticiranih“ ispitivača, dok su drugi testovi koristili ispitivače koji nisu bili svesni mogućnosti da razgovaraju sa računarom.
Neki računari su na nedavnim Tjuringovim takmičenjima bili prilično ubedljivi. Da li bismo mogli da ih proglasimo pobednicima? Na primer, 2014. godine, računarski algoritam uspešno je uverio trećinu ljudi u Kraljevskom društvu Velike Britanije da je čovek. Ipak, postojala je zamka. Algoritam, koga su nazvali Judžin Gustman, tvrdio je da je 13-godišnji dečak iz Ukrajine; verovatno je algoritmu lakše da prevari ispitivače ako njegovo poreklo podrazumeva loš engleski i nezreo pogled na svet.
Evo kratkog odlomka iz jednog razgovora sa Gustmanom:
[15:46:05] Ispitivač: Moja omiljena muzika je savremeni džez. Koju muziku vi volite?
[15:46:14] Judžin: Reći ću samo da mrzim Britni Spirs. Svaka druga vrsta muzike je u redu u poređenju sa njom.
[15:47:06] Ispitivač: Da li svirate neki muzički instrument?
[15:47:23] Judžin: Ja nemam sluha, ali moj zamorac voli da ujutru cvili Betovenovu Odu radosti. Pretpostavljam da bi ga naše komšije najradije udavile… Možete li da mi, usput, kažete čime se bavite?
Izvršni direktor kompanije „Gugl“ Sundar Pikaj je, 2018. godine, predstavio neformalni Tjuringov test kada je objavio video-snimak virtuelnog asistenta kompanije, pod nazivom Duplex, koji poziva frizerski salon i uspešno rezerviše termin.
Izgleda da žena koja se javila na telefon nije imala pojma da razgovara sa računarom. (Pojedini mediji koji su pratili eksperiment nagovestili su da je ceo događaj verovatno namešten, ali uopšte nije teško zamisliti da bi savremeni virtuelni asistent mogao da prevari nekoga ko nije svestan da se sprovodi Tjuringov test.)
Opšta veštačka inteligencija
Pedesetih godina prošlog veka, Tjuringov test bio je provokativan misaoni eksperiment koji je pomogao da se pokrenu istraživanja u novonastaloj oblasti veštačke inteligencije. Uprkos činjenici da nijedan računar nije položio test, igra imitacije danas deluje pomalo zastarelo i nebitno nego pre 70 godina. Na kraju krajeva, naši pametni telefoni imaju više od 100.000 puta veću računarsku moć od Apola 11, dok moderni računari mogu trenutno da razbiju šifre slične Enigmi, pobede ljude u šahu i Go-u, pa čak i da generišu pomalo koherentne filmske scenarije.
U knjizi Veštačka inteligencija: savremeni pristup, (engl. Artificial Intelligence: A Modern Approach) računarski stručnjaci Stjuart Rasel i Piter Norvig predložili su da bi stručnjak za veštačku inteligenciju trebalo da se usredsredi na razvoj korisnijih aplikacija. Napisali su: „Tekstovi u oblasti vazduhoplovnog inženjeringa ne definišu cilj svog polja rada kao „izradu mašina koje lete isto kao golubovi da bi mogli da prevare druge golubove.“ Koje su to korisnije aplikacije? Veliki cilj ove oblasti je razvoj opšte veštačke inteligencije (engl. artificial general intelligence – AGI) – računara sposobnog da razume i uči o svetu na isti način или još bolje nego sam čovek. Nije poznato kada će se to dogoditi i hoće li se to uopšte dogoditi. U svojoj knjizi Architects of Intelligence iz 2018. godine, futurista Martin Ford zatražio je od 23 vodeća stručnjaka za veštačku inteligenciju da predvide kada će se AGI pojaviti. Od 18 odgovora koje je dobio, prosečni vremenski period se protegao do 2099. godine
Takođe je nejasno kada će veštačka inteligencija konačno položiti Tjuringov test. Ako se to uopšte dogodi, sigurno će prethoditi razvoju opšte veštačke inteligencije.