У таквој будућности драстично ће се смањити важност професора са пуним радним временом, али и оних који држе непосредна предавања лицем у лице. На великом приватном универзитету у северном делу Калифорније, професор који предаје пословање користи аватар у предавањима на виртуелној позорници. У међувремену, на једном другом универзитету, студенти на предавању о вештачкој интелигенцији откривају да је један од њихових девет асистената у настави виртуелни аватар, Џил Вотсон, такође позната као Вотсон, IBM-ов компјутерски систем који одговора на питања.
Од 10.000 порука које су постављене на огласну таблу на мрежи у једном семестру, Џил је учествовала у разговорима са студентима и одговорила на сва питања и имала 97 процената тачних одговора. На приватном колеџу на источној обали студенти ступају у интеракцију са агентом за ћаскање заснованим на вештачкој интелигенцији у виртуелном ресторану који се „налази“ у Кини како би научили мандарински језик. Ти примери нам пружају увид у будућност наставе и учења на колеџу. То је будућност у којој ће бити драстично смањена улога професора са пуним радним временом или оних који предају лицем у лице.
Патриша А. Јанг у својој књизи Human Specialization in Design and Technology: The Current Wave for Learning, Culture, Industry and Beyond предвиђа наведени будући сценарио као и неке друге трендове. Она наводи три тренда који ће додатно смањити улогу традиционалних професора факултета.
3. Јачање и ширење вештачке интелигенције
Према извештају организације Educause Quick Poll о вештачкој интелигенцији за 2021. годину, многе институције високог образовања су више фокусиране на садашњу ограничену употребу вештачке интелигенције – за задатке као што су откривање плагијата или надзор – а не толико на будућност вештачке интелигенције. Употреба вештачке интелигенције у високом образовању углавном се односила на дигиталне асистенте и агенте за ћаскање. Те технологије су усредсређене на подучавање и учење студената.
Јангова сматра да би универзитети требало да прошире употребу вештачке интелигенције и праве експерименте како би побољшали њену употребну вредност за појединачне студенте. На пример, како факултети могу да користе вештачку интелигенцију да побољшају успех студената у савладавању математике или да им помогну да постану бољи писци?
Међутим, већина универзитета споро уводи иновације.
Према анкети из 2021. године, неке од потешкоћа за прихватање вештачке интелигенције обухватале су недостатак техничке стручности, финансијске препреке, недовољно јаке покретачке снаге и пристрасне алгоритме. Политехнички институт Rensselaer и Технолошки институт Масачусетса предњаче у новим употребама вештачке интелигенције. У лабораторији за стварање виртуелне и проширене стварности која је организована као зелена пијаца у Кини, Rensselaer виртуелно преноси студенте који уче мандарински-кинески на ту пијацу да би разговарали са аватарима заснованим на вештачкој интелигенцији. MIT је уложио милионе долара у истраживању употребе вештачке интелигенције у факултетском образовању. Један од пројеката MIT-а – под називом RAISE (Responsible AI for Social Empowerment and Education), за одговорну вештачку интелигенцију усмерену на друштвено оснаживање и образовање – истраживаће како људи из различитих средина уче вештачку интелигенцију, као и људско учење уопште.
Професори из бејби-бум генерације одлазе у пензију и очекујем да нека њихова радна места неће бити попуњена, наводи Јангова У многим случајевима, те пожељне позиције биће замењене хонорарним и привременим стручњацима. Верујем да ће све већа употреба вештачке интелигенције допринети том тренду, при чему ће се универзитети више ослањати на технологију него на непосредно предавање.
2. Смањивање значаја статуса редовног професора
Статус редовног професора пружа заштиту од тренутног отпуштања без оправданог разлога или због ванредних околности. Међутим, пандемија је постала средство за отпуштање, суспендовање или укидање таквих сталних радних места. На пример, Управни одбор Канзаса је у јануару 2021. године, изгласао да се дозволи хитно отпуштање и суспензије – укључујући и стално запослене професоре – да би се ублажио финансијски притисак који је пандемија изазвала на универзитетима. Новински извештаји и даље показују сталан пад броја запослених редовних професора. Према извештају Америчког удружења универзитетских професора, удео професора са скраћеним радним временом и оних запослених на одређено време порастао је са 55 процената у 1975. години на 70 процената у 2015. години. Насупрот томе, удео запослених са пуним радним временом и редовних професора пао са 45 одсто на 30 одсто у истом периоду.
Универзитети су користили пандемију као разлог да заобиђу и умање моћ заједничког одлучивања на факултету, што је обухватило непоштовање факултетских статута, прописа и уговора о раду. На крају, пандемија је била прилика за универзитете да смање број непродуктивних факултета или да сузе поље њиховог деловања и задрже „активне практичаре“.
1. Преокренута учионица
Преокренута учионица пружа студентима прилику да гледају, слушају и уче сопственим темпом кроз видео-инструкције ван учионице, што постоји бар од 2007. године. Такав приступ подучавању је сличан начину на који људи уче једни од других гледајући видео-снимке на YouTube-у или TikTok-у. Међутим, преокренута учионица на факултету укључује унапред снимљена предавања са садржајем курса, било да се ради о узроцима и последицама грађанског рата или о пореклу белог пиринча.
На предавању студенти надограђују професорово унапред снимљено предавање и баве се активностима које подразумевају укључивање у дискусије како би и про ширили знање. Учионица постаје место за друштвену интеракцију и разумевање садржаја курса. Преокренута учионица продужава време предавања за професоре и студенте, јер предавање долази пре наставе на часу. У примеру функционисања преокренуте учионице, професор снима видео-запис о области која се обрађује. То омогућава да исти видео-запис погледа један студент или хиљаде њих. Људски асистент у настави, аватар или агент за ћаскање обавља све активности у самој учионици и надгледа тестове и групни рад. У том случају, није потребно више професора који држали предавања из више области истог предмета. Професори, у овом примеру, имају ограничену улогу и на крају ће бити све мање потребни.
Јангова закључује да ће такви трендови довести до радикалне трансформације професије наставника.