U stvari, Dataminr , pridružena kontroverzna starap kompanija koja se bavi veštačkom inteligencijom pomagala je snagama reda da digitalno nadziru proteste širom zemlje koji su usledili posle ubistva Džordža Flojda. Slala je policajcima objave sa društvenih mreža o lokaciji i postupcima demonstranata, navodi se u dokumentima. Postupak praćenja ljudi u potpunom je neskladu sa tvrdnjama iz obeju kompanija u kojima se navodi da se nikada nisu bavile niti su pomagale u nadzoru još od niza kontroverzi koje počinju 2016. godine. Tviter, uz CIA , već dugi niz godina ulaže ogroman novac u kompaniju Dataminr i omogućava joj pristup sadržaju u realnom vremenu, koji je poznat kao firehose – vrlo retka privilegija među tehnološkim kompanijama koja omogućava Dataminr u, čija je vrednost procenjena na preko 1,8 milijardi dolara, da pregleda svaki tvit čim njen autor klikne na pošalji. Obe kompanije tvrde da nadgledanje protesta prema definiciji ne spada u nadzor i praćenje.
Dataminr , inače, pomaže novinskim kućama, korporacijama i vladama širom sveta da prate krize nadljudskom brzinom dok se one odvijaju na društvenim mrežama i internetu. Pomoću kombinacije ljudi i softvera, kompanija upozorava organizacije na razgovore koji se vode u vezi sa globalnim krizama – ratovima, pucnjavama, pobunama, katastrofama i tako dalje – da bi, recimo, novinske kuće, u tom slučaju mogle da budu u prednosti. Značenje takve prednosti, odnosno, neverovatne sposobnosti da se filtriraju važni događaji iz buke stotina miliona tvitova i objava na društvenim mrežama, drastično se menja u zavisnosti od onoga ko je tražio uslugu od kompanije. Zahtevi novinske kuće biće mnogo drugačiji od zahteva neke banke li FBI -ja. Poslednjih godina, kompanija se brani od optužbi da je posvećena veoma unosnoj saradnji sa vladama širom sveta.
Dataminr , i pored odbacivanja tvrdnji da obaveštajne podatke koje prikuplja deli sa federalnom vladom i lokalnom policijom, ipak nastavlja sa aktivnošću koja u suštini pomaže američkim snagama reda da nadziru ljude. Kompanija je predala sve tvitove i objave sa društvenih medija tokom protesta protiv ubistva Džordža Flojda policiji širom zemlje. Pri tom je u velikoj meri koristila privilegovani pristup podacima sa Tvitera – i pored izričito navedenih uslova korišćenja koji striktno zabranjuju programerima da prate, upozoravaju na i nadziru osetljive događaje (kao što su protesti, nemiri или organizovani sastanci zajednice) preko Tvitera.
Iako kompanija Dataminr tvrdi da opslužuje snage reda samo da bi ih uputila u najnovija događanja или nesreće, kao što su prirodne katastrofe, požari, eksplozije i pucnjave, kompanija ipak omogućava nadzor nedavnih protesta, uključujući i one mirne i tako dotura ogromnu količinu podataka sa društvenih mreža širom interneta i pretvara ih u uredna obaveštajna pakovanja koja su policiji od ogromne koristi. Dataminr ov nadzor nad protestima Životi crnaca su važni obuhvatio je uporno nadgledanje društvenih medija kako bi se policija upozorila na lokacije i aktivnosti protesta, događaje na određenim skupovima, kao i slučajeve navodne „pljačke“ i druge oblike uništavanja imovine. Prema izvoru koji je direktno upoznat sa Dataminr ovim nadgledanjem protesta, nekadašnje tvrdnje kompanije i Tvitera da ne odobravaju или ne omogućavaju nadzor su „gluposti“, jer se namerno oslanjaju na suženu definiciju. „Istina je da Dataminr ne prati pojedinačno demonstrante i aktiviste, ali na zahtev policije prati proteste, pa samim tim i demonstrante“, objasnio je taj izvor.
Prema internim materijalima, Dataminr je pažljivo pratila ne samo stalne proteste, već je vodila sveobuhvatne evidencije o predstojećim skupovima protiv policijskog nasilja u gradovima širom zemlje kako bi pomogla osoblju da organizuje svoje napore u praćenju, uključujući očekivano vreme događaja i početnu lokaciju unutar tih gradova. Dokumentacija kompanije takođe pokazuje da je firma uputila svoje zaposlene da potraže slučajeve „policijske upotrebe smrtonosne sile protiv demonstranata или obrnuto“, „uništavanja imovine“, „paljenja или pljačkanja državne или komercijalne infrastrukture“, „novih slučajeva policijske upotrebe vatrene sile uz potencijalno tumačenje rasne pristrasnosti“, i događaje u kojima se „nasilni protesti šire na novi veliki američki grad“. U dokumentima se, međutim, ne navodi za koje klijente se vrši nadzor, da li za novinske kuće или policiju или i za jedne i za druge.
„ Dataminr pruža informacije lokalnoj policiji, uključujući (mnoga) gradska odeljenja policije u gradovima koji se suočavaju sa protestima“, rekao je izvor. „Oni su neki od najvećih klijenata Dataminr a i oni postavljaju pravila.“ Portparol Dataminr a odbio je da pruži komentar o klijentima kompanije. Na pitanje o tome šta kompanija Dataminr , u stvari, radi sa organima za sprovođenje zakona, i Tviter i Dataminr slično su se branili rekavši: „Ovo nije nadzor, jer imamo politiku protiv nadzora, što znači da se ne uključujemo u nadzor.“ Nijedna firma nije komentarisala niti govorila o tome kako ono što rade ne ispunjava definiciju nadzora, niti je pružila institucionalne definicije svojih postupaka, ali istakli su da se radi samo o prikupljanju vesti.
Endrju Ferguson, gostujući profesor prava na Američkom univerzitetu, odbacio je tvrdnju kompanija da je sistem podataka sposoban samo za prikupljanje vesti, jer Dataminr samo uzima javne tvitove – dakle, policijsko prikupljanje fotografija demonstranata možda treba shvatiti kao foto-novinarstvo, a ne nadzor. „Nadgledanje aktivnosti i prosleđivanje informacija policiji je nesumnjivo nadgledanje“, objasnio je profesor. „Da je policija reklamna kompanija koja funkcioniše tako što prikuplja podatke, rekli bismo da vrši nadzor potrošača. Ako bi policija neposredno pratila demonstrante, to bismo nazvali vladinim nadzorom. Ako se iste informacije proslede i ako ih nazovemo „vestima“, opet govorimo o nadzoru.“
Da li će stotine miliona korisnika Tvitera prihvatiti argument da je automatsko prenošenje tvitova policiji puko nevino prikupljanje vesti, ostaje da se vidi.