Dok se grad bori sa novim ograničenjima slobode govora, američki tehnološki giganti nalaze se na prvoj liniji fronta u borbi između Kine i Sjedinjenih Država za budućnost interneta. Dok se Hong Kong bori sa novim drakonskim bezbednosnim zakonom, pojavljuje se front na kome se vodi globalna borba između Sjedinjenih Država i Kine zbog cenzure, nadzora i za budućnost interneta. Hong Kong je dugo bio bastion slobodnog interneta na digitalnoj granici čvrsto zatvorenog kineskog interneta, ali njegov položaj se radikalno izmenio za manje od nedelju dana. Prema novom zakonu obavezna je policijska cenzura i tajni digitalni nadzor, dakle pravila koja bi mogla da se primenjuju na slobodu govora na internetu širom sveta.
Vlada u Hong Kongu stvara kontrole na internetu koje će u potpunosti odgovarati najuspešnijoj cenzorskoj instituciji na svetu, odnosno, Komunističkoj partiji Kine. Promene prete da će dodatno povećati tenzije između Kine i Sjedinjenih Država, gde je tehnologija postala sredstvo koje obe ekonomske super sile pokušavaju da iskoriste da bi proširile svoj uticaj i izvojevale pobedu. U sredini te borbe našlo se sedam miliona stanovnika grada, zapisi bučnih političkih debata – neke od njih su verovatno sad protivzakonite – i najveće internetske kompanije na svetu, kod kojih se nalaze i koje, uz to, brane te podatke.
Napetost raste. Mnoge velike tehnološke kompanije, uključujući „Fejsbuk“, „Gugl“, „Tviter“, „Zoom“ i „LinkedIn“, poslednja dva dana tvrde da će se privremeno oglušiti o zahteve vlasti Hong Konga da im isporuče korisničke podatke. Gradske vlasti su na takav stav uzvratile vrlo jasnim objašnjenjem da će zaposleni u kompaniji završiti u zatvoru ako ne odgovore zahtevima novog zakona. Iako platforma TikTok pripada kineskom internetskom gigantu ByteDance, ipak teži da se probije na američko tržište i zbog toga je preduzela još odlučnije korake od svojim američkih rivala. Ta video-aplikacija je izjavila u ponedeljak da će se povući iz prodavnica u Hong Kongu i da joj korisnici za nekoliko dana više neće imati pristup. Kompanija je izjavila da menadžeri van Kine odlučuju o ključnim aspektima poslovanja, uključujući i pravila o postupanju sa podacima.
Prema zakonu, vlasti u Hong Kongu mogu da upravljaju kako će ljudi širom sveta govoriti o osporavanoj gradskoj politici. Zaposleni u kompaniji „Fejsbuk“ bi potencijalno mogao da bude uhapšen u Hong Kongu ako kompanija ne preda podatke nekog ko živi u Sjedinjenim Državama, a koga kineske vlasti smatraju pretnjom po nacionalnu bezbednost. Dakle, ako kompanija odbije da preda korisničke podatke, njene usluge bi mogle biti obustavljene u Hong Kongu, a ona bi izgubila pristup tom tržištu. Takva situacija je sasvim moguća. Kina uglavnom koristi svoje tržište i bojkotuje strane kompanije da bi ih naterala da se povinuju njenim zahtevima. I dalje nije jasno kako će vlada u Hong Kongu primenjivati zakon, a borba koja se vodi odrediće da li će grad pasti iza digitalne gvozdene zavese Kine ili postati hibrid u kome će govor i komunikacija na mreži biti selektivno kontrolisani.
Tehnološki hladni rat između Kine i Sjedinjenih Država vodi se na različitim frontovima širom sveta. Trgovinski rat otežao je rad kineskim tehnološkim gigantima, kao što su „Huavej“ i ZTE , dok se američke kompanije žale na poslovnu politiku koja daje prednost kineskim firmama u zemlji i koja ih subvencioniše u inostranstvu. Stroga digitalna kontrola sprečila je kompanije kao što su „Gugl“ i „Fejsbuk“ da funkcionišu u centralnoj Kini. Iako američke kompanije zarađuju milijarde dolara od oglašavanja u Kini, odluka da se priklone pravilima Hong Konga izazvaće gnev Vašingtona, gde postoji opšta osuda bezbednosnog zakona. Nove restrikcije nametnute američkim kompanijama takođe mogu izazvati odmazdu. Majk Pompeo je u ponedeljak rekao da američka administracija razmatra blokiranje nekih kineskih aplikacija, koje smatra opasnošću po nacionalnu bezbednost. S druge strane, kineski ministar inostranih poslova branio je zakon i rekao da će on od Hong Konga napraviti stabilniji i harmoničniji grad.
Iskustvo koje kompanija „Gugl“ ima poslednjih nekoliko godina pokazuje koliko je težak položaj najvećih američkih internetskih kompanija. Dok se policija borila sa protestima širom grada 2019. godine, okrenula se internetskim kompanijama za pomoć. Traženje podataka i naredbe policije da se ukloni sadržaj udvostručili su se tokom druge polovine 2019. godine u odnosu na prvu polovinu iste godine. Naime, policija je tražila od kompanije da ukloni veliki broj objava, uključujući i poverljiva policijska uputstva koja su se sasvim slučajno našla na mreži, zatim video-zapis o protestima na platformi YouTube koga je postavila hakerska grupa Anonymus , kao i veze do veb-stranica koje sadrže detaljne podatke o policajcima. Kompanija je, naravno, na oba zahteva odrično odgovorila.
Prema novom zakonu, kompanija može da plati novčanu kaznu, da joj se oduzme oprema ili da se zaposleni uhapse ako se ponovo ogluši o zahteve. Policija će moći i da zapleni opremu kompanija koje objavljuju takav sadržaj. Nekoliko malih lokalnih aplikacija koje su bile povezane sa protestima već su zatvorene. Pojedinci su počeli da vrše samocenzuru. Mnogi su skinuli objave, uklonili „sviđa mi se“ sa nekih prodemokratskih stranica ili su, čak, izbrisali naloge na platformama, kao što je Tviter. Zbog straha da bi WhatsApp mogla da preda podatke nadležnima, naterao je ljude da preuzmu aplikaciju Signal, preko koje se šalju šifrovane poruke iako WhatsApp nije dobila zahtev da preda korisničke podatke i poruke.
Ljudi u Hong Kongu su veoma brzo prihvatili određenu vrstu šifrovanog razgovora na mreži koji je rasprostranjen u Kini, gde internetska policija i ljudi zaduženi za cenzuru krstare mrežom.
U međuvremenu, kompanije imaju mogućnost da podatke premeste iz Hong Konga. Primećeno je da su mnoge poslovne kompanije u junu izvukle svoje servere iz grada, ali da nikom nisu poznati motivi za takav postupak. Sa stanovišta poslovanja, neke veb-stranice i dobavljači sadržaja jednostavno su mogli da se presele, što ne košta mnogo i vrlo je jednostavno to uraditi. U slučaju kompanija „Amazon“ i „Gugl“, koje imaju ogromne centre podataka u samom gradu, to nije ni jeftino ni jednostavno, ali i druge opcije su prilično komplikovane. Ako bi sve zaposlene preselili iz grada, kompanije bi izbegle hapšenje, ali takav postupak ne bi bio izvodljiv.
Postoje i potencijalni tehnički manevri koje bi kompanije mogle da izvedu da bi se zaštitile od zakona. Pravila navode da kompanije mogu da ne ispune zahteve da predaju podatke ako tehnologija koja je potrebna da bi se postupilo u skladu sa nekim pravilima nije dostupna. Dakle, govorimo o mogućnosti korišćenja šifrovanja, čuvanja sadržaja na više različitih mesta, kao i o drugim metodima kojima bi se izbegao nadzor. Reakcije iz inostranstva i iz Hong Konga dugo će još sređivati zakon i usavršavati njegovu primenu. Videćemo još kako će stanovnici Hong Konga uspeti da zaobiđu zakon, kako će stvoriti nove šifrovane oblike govora, ali svi se nadaju da će slobodni duh grada uspeti da se održi.