Zaposleni u sedištu kompanije u San Francisku su bar dvadesetak puta zaključali opremu u svojim predstavništvima širom sveta da bi zaštitili dokumenta od policijskih racija. U maju 2015. godine, oko deset inspektora iz poreske službe Kvebeka upalo je u kancelarije Uber Technologies Inc. u Montrealu. Nadležni su saznali da je kompanija prekršila poreske zakone i zbog toga su nabavili nalog za prikupljanje dokaza o nepoštovanju zakonske regulative. Rukovodioci u kancelarijama znali su šta treba da urade, pričaju oni koji su upoznati sa događajem. Kao i rukovodioci u stotinama predstavništava kompanije Uber u inostranstvu, i u Montrealu su bili upoznati sa procedurom koju u takvim slučajevima treba sprovesti. Odmah su obavestili posebno zadužene rukovodioce u sedištu kompanije u San Francisku. Nakon obavljenog poziva, zaposleni u sedištu su daljinski odjavili sve računare u Montrealu i tako onemogućili nadležnima pristup podacima za čije su prikupljanje dobili nalog. Inspektori su otišli neobavljenog posla i praznih ruku.
Većina tehnoloških kompanija ne očekuje da će ih policija redovno „posećivati“, ali Uber ne spada u većinu kompanija. Ipak, poznata je po tome što vrlo često ne poštuje lokalne zakone o zapošljavanju kao ni pravila o regulisanju pružanja taksi usluga i zbog toga je izuzetno zanimljiva državnim službama koje se staraju o sprovođenju zakona. U tim slučajevima se u pomoć poziva Riplijeva ( Ripley), sistem koji funkcioniše na daljinu. Prema izjavama tri zaposlena radnika koji su upoznati sa radom sistema, od proleća 2015. godine do kraja 2016. godine, kompanija je obično koristila Riplijevu da bi sprečila policijske prepade u inostranstvu. Nagađanja o njegovom postojanju takvog programa mogu se pronaći u vrlo šturim sudskim izveštajima, ali malo se zna o detaljima, njegovom obimu i nastanku.
Uber koristi Riplijevu u opasnim situacijama
Tim u kompaniji koji upravlja sistemom Ripli može na daljinu da promeni lozinke i na bilo koji drugi način zaključa podatke na kompanijskim pametnim telefonima, prenosnim računarima, stonim računarima ili da ih isključi. U početku procedura je nazvana „protokol u slučaju nezvanih gostiju“. Konačno, kad je postojanje sistema postalo očigledno (bar nekolicini), zaposleni su počeli da ga zovu Riplijeva po protagonistkinji Elen Ripli koju je u filmskom serijalu Osmi putnik tumačila Sigurni Viver. Inspiraciju za takav nadimak dobili su iz filmske scene u kojoj, pošto vanzemaljci lako savladaju ceo odred vojnika, Riplijeva izgovara: „Rekoh, uzletimo i bacimo bombu iz orbite. Jedino tako možemo biti sigurni.“
Ostale kompanije, tokom policijskog upada, prvo isključuju sve računare da bi, posle uvida u sudski nalog, dozvolile inspektorima pristup podacima. Kompanija Uber ima mnogo razloga da bude vrlo pažljiva sa osetljivim podacima o svojim klijentima širom sveta kao i o njihovim lokacijama. Riplijeva se ističe delimično i zbog toga što se redovno upotrebljava – do sada je sistem upotrebljen bar dvadeset puta, prema rečima ljudi koji su upoznati sa njim – a delimično i zbog toga što je, opet prema navodima onih koji su upoznati sa programom, usporio proces potpuno legalnih istraga u zemljama u kojima se predstavništva nalaze. „Definicija pojma „ometanje pravde“ razlikuje se od države do države“, kaže Rajan Kalo profesor i stručnjak na polju sajber-zakona na Univerzitetu u Vašingtonu.
„Jasno je da kompanija održava opšti uzorak zakonske arbitraže.“
Kompanija Uber je u zvaničnoj izjavi navela sledeće: „Kao i svaka kompanija koja ima predstavništva u inostranstvu, i mi imamo spremne bezbednosne procedure koje koristimo da bismo zaštitili podatke kompanije i klijenata. Međutim, kad dođe do istrage koju sprovodi vlada države, mi smo uvek spremni da sarađujemo i odgovorimo na sve zahteve koji se tiču pretraživanja i prikupljanja podataka.“ Američko Ministarstvo pravde pokrenulo je već nekoliko krivičnih istraga protiv kompanije zbog bar pet navodnih prekršaja. U februaru, Njujork Tajmz je otkrio da kompanija koristi alatku koja se zove Grejbol (Greyball) da bi nadležnim inspektorima prikazala lažnu verziju svoje aplikacije i tako zaštitila vozače od kažnjavanja. Postojanje sistema Ripli daje nadležnima mnogo povoda da razmišljaju o tome šta sve nisu uspeli da vide tokom upada kad su svi sistemi bili zaključani ili ugašeni. Tužioci bi mogli da gledaju na kompanijino ometanje pravde iz potpuno drugačijeg ugla. Prema rečima vrlo stručnih pravnika, vrlo je tanka linija između ometanja pravde i zaštite poslovne svojine i nije lako odrediti sa koje strane te linije se neko nalazi.
Godinu dana posle neuspele racije u Montrealu, sudija koji je predsedavao slučaju utaje poreza u Uber u napisao je da je kompanija prikrivala podatke o svojim nezakonitim aktivnostima, a da su postupci kompanije tokom upada ličili na ometanje pravde. Kompanija je uzvratila da podatke nije izbrisala i da je sarađivala kad joj je uručen drugi nalog koji se eksplicitno odnosio na podatke. Složila se i da prikupi određeni porez za svaku obavljenu vožnju.
Uobičajena upotreba Riplijeve počela je krajem 2016. godine i dočekala je državnu inspekciju u Amsterdamu, Briselu, Hong Kongu i Parizu. Sistem je napravljen iz saradnje pravne službe i odeljenja za bezbednost u kompaniji. Rukovodioci oba odseka napustili su kompaniju prošle godine, ali nijedan nije bio spreman da da komentar.
Može se reći da sistem počinje da se koristi u martu 2015. godine kad je policija upala u kancelarije kompanije u Briselu. Briselske vlasti, koje su optužile kompaniju da radi bez neophodnih dozvola, dobile su pristup sistemu naplate i finansijskoj dokumentaciji kao i podacima vozača i zaposlenih. Sud je iste godine naredio Uber u da obustavi neregularno pružanje usluga prevoza. Posle tog upada i još jednog u Parizu iste nedelje, generalna savetnica Salle Yoo, naredila je zaposlenima u svom odeljenju da instaliraju standardnu enkripciju i odjave sve računare posle 60 sekundi neaktivnosti. Predložila je i testiranje aplikacije koja bi se suprotstavila racijama. Uskoro su zaposleni u IT odeljenju dobili i zadatak da sakriju sve unutrašnje podatke od nezvanih gostiju koji ulaze u stotine predstavništava u inostranstvu. Da bi obavestili zadužene za zaključavanje svih uređaja koristili su program kompanije Twillio Inc. Tim za bezbednost, koji čuva skoro sve kontraverzne programe kompanije Uber , preuzeo je Riplijevu od IT odeljenja 2016. godine.
Tri osobe koje poznaju program tvrde da je upotreba Riplijeve bila opravdana u nekim slučajevima jer policija izvan Sjedinjenih Država ponekad dolazi bez naloga ili se oslanja na neka nespecifična naređenja nadajući se da će nešto otkriti. Program je, inače, dobro čuvana tajna. Za njegovo postojanje ne znaju ni mnogi zaposleni u predstavništvima van zemlje. Neki su bili zbunjeni i očajni kad nisu mogli da se prijave na računar pošto su im inspektori naredili da to urade. Kasnije verzije Riplijeve omogućile su kompaniji da selektivno prikaže informacije koje su inspektori tražili u kancelarijama u inostranstvu. Posle savetovanja sa pravnicima iz Uber a, inženjeri su odabrali informacije koje mogu da podele sa inspektorima snabdevenim sudskim nalogom za pristup sistemu kompanije.
Razmatrana je još jedna mogućnost koja bi mogla da se koristi u slučajevima kad kompanija želi da prikrije malo više podataka. Tim za bezbednost je 2016. godine počeo da radi na stvaranju softvera koji su nazvali uLocker. Prvi prototip je trebalo da prikaže policiji lažni ekran za prijavu na računar koji izgleda potpuno isto kao i pravi. Kompanija, međutim, kaže da takva funkcija nije nikad korišćena i da sadašnja verzija programa uLocker ne sadrži takvu mogućnost.
Dakle, iz svega navedenog, a prema rečima nekolicine upućenih, kompanija Uber iz svog sedišta u San Francisku uvežbano štiti svoja predstavništva u inostranstvu od policijskih upada onesposobljavanjem računara i prikrivanjem dokaza od inspektora koji poseduju potpuno ispravne sudske naloge.